Bivši profesor novinarstva na Prinstonu: „Izraelski napad u Dohi uništio američki kredibilitet“

Nakon decenija uživanja u nekažnjivosti za kršenje međunarodnog prava i normi više se ne ustručava da radi šta god želi. Pored pojedinačnih žrtava, glavna žrtva izraelske eskalacije je američki kredibilitet.

Izrael – korisnik milijardi dolara godišnje američke pomoći – otvoreno je proslavio napad. Čak je i glavni rival premijera Benjamina Netanjahua, opozicioni lider Jair Lapid, javno čestitao „Vazduhoplovstvu, Izraelskoj odbrambenoj armiji, Šin Betu i svim bezbednosnim snagama na izuzetnoj operaciji osujećivanja naših neprijatelja“.

Dok se Izrael slobodno kreće regionom, bombardujući druge zemlje po svojoj volji, američki uticaj je opao. Kredibilitet SAD nije bio tako nizak od invazije na Irak.

Najproblematičniji element napada u Dohi bila je njegova meta. Izraelski cilj je bio da ubije pregovarače koji su se sastajali da razgovaraju o američkom predlogu za prekid vatre. Time je ne samo sabotirao pregovore o prekidu vatre, već je i ukaljao reč Amerike.

Nažalost, postoji presedan za izraelski napad. U Jerusalimu su pre 77 godina mirovnog posrednika Ujedinjenih nacija, švedskog diplomatu Folkea Bernadota, ubili jevrejski ekstremisti koji su delovali po ovlašćenju, između ostalih, Jicaka Šamira.

Šamir će kasnije postati izraelski premijer, imenovavši Netanjahua za svog portparola.

Čak i ako nasilje nad mirovnim izaslanicima nije novo, ono je uvek razarajuće. U međuvremenu, Palestinci su posmatrali kako SAD više puta štite Izrael od odgovornosti.

Uzastopne američke administracije, ni manje ni više nego i Donalda Trampa, prikrivale su izraelsko bombardovanje bolnica i ciljanje novinara i humanitarnih radnika u Gazi. Skretali su pogled dok je Izrael kršio primirja i opsedao enklavu.

Čak su kaznili Palestince zatvaranjem njihove diplomatske misije u Vašingtonu i uskraćivanjem viza palestinskim zvaničnicima koji su bili pozvani na Generalnu skupštinu UN u Njujorku.

Sada propali američki predlog o primirju bio je pristrasan u korist Izraela. Pozivao je na oslobađanje svih preostalih izraelskih talaca u zamenu za garanciju SAD da će izvršiti pritisak na Izrael da se povuče iz Gaze i okonča rat.

Očigledno je da je Izrael imao nešto drugo na umu. Kada ubijete pregovarače, uništavate jedini put koji je dostupan da bezbedno vratite svoj narod.

Štaviše, izraelska politika atentata nikada nije uspela da okonča otpor. Izrael je ubijao jednog lidera Hamasa za drugim, samo da bi nove – obično još radikalnije – ličnosti zauzimale njihovo mesto.

Upravo to se dogodilo nakon atentata na Ismaila Hanijea, šefa Političkog biroa Hamasa, 2024. godine, kršeći suverenitet druge države članice UN, Irana.

Američki kredibilitet u ponudi predloga za prekid vatre počivao je isključivo na uverenju da može i da će ispuniti sve što je dogovoreno. Ali njen nedostatak kontrole nad saveznikom sada je ogoljen.

Ciljajući na pregovarače Hamasa koji su procenjivali validnost američkih garancija, Izrael je zalupio vrata ovom predlogu i svakom budućem dogovoru. To je verovatno upravo ono što je Netanjahu nameravao.

Tražen na međunarodnoj sceni zbog ratnih zločina, a nakon što je u Izraelu optužen za korupciju, zaključio je da bi okončanje rata takođe okončalo njegovu karijeru.

Poverenje, jednom narušeno, teško je obnoviti. Katar, dom najveće američke vojne baze u regionu, već je zapretio da će obustaviti svoju posredničku ulogu.

Ali ako SAD i njihovi regionalni saveznici više ne mogu da deluju kao posrednici, niko ne može. Ne postoji druga sila sa uticajem da postigne sporazum kojem se Netanjahu protivi.

S obzirom na njegov sopstveni zategnut odnos sa istinom, Tramp možda veruje da kredibilitet nije važan. Ali u bliskoistočnom mirotvorstvu, on je sve. Bez njega, pregovori će propasti pre nego što i počnu.

Trampova administracija sada ovo uči na teži način, u realnom vremenu. Američki uticaj brzo opada ne samo u Gazi već i globalno, što pokazuje sramotni neuspeh da se rat u Ukrajini okonča „prvog dana“.

Kao što je bivši američki predsednik Ronald Regan shvatio, sklapanje dogovora sa protivnikom zahteva „verovanje, ali proveravanje“. Sa Trampom i Netanjahuom ne može biti poverenja.

Jedini put napred je kroz konkretnu akciju: potpuno, verifikovano povlačenje izraelskih trupa iz Gaze u zamenu za oslobađanje izraelskih talaca i palestinskih zatvorenika (od kojih su mnogi držani na neodređeno vreme bez optužbi). Sve manje od toga biće odbačeno kao prazne reči.

Izrael i njegov američki pokrovitelj su se zakopali u duboku rupu. Izlazak će zahtevati više od retorike. Biće potrebna proverljiva akcija jer je u ovom sukobu poverenje u Ameriku nestalo.

Autor je bivši profesor novinarstva na Univerzitetu Prinston. Napisao je knjigu „Država Palestina SADA: Praktični i logički argumenti za najbolji način da se donese mir na Bliski istok“.

Copyright: Project Syndicate, 2025.
www.project-syndicate.org