Evropa se nikada neće složiti oko Izraela, ali postoje načini na koje može delovati da pomogne Gazi: Analiza Natali Toči za Gardijan

Šta je izazvalo ovo dugo i sporo buđenje? Da li je to ubistvo više od 54.000 Palestinaca od strane Izraela nakon napada Hamasa 7. oktobra 2023?

Hiljade beba koje su ugrožene glađu i pothranjenošću? Civilni stanovnici koji gore živi? Planovi izraelskih ministara da ponovo okupiraju i kolonizuju Pojas Gaze, proterujući Palestince? Ili možda činjenica da je izraelska vojska pucala na diplomate, uključujući i Evropljane, na Zapadnoj obali ili rasistički povici tokom državno finansirane parade u Jerusalimu: „Smrt Arapima“ i „Neka im sela gore“?

Verovatno je reč o kombinaciji svega navedenog, kao i o prepoznavanju da principijelni pritisak na Izrael sigurno neće doći iz Vašingtona, piše Natali Toči, direktorka Instituta za međunarodne odnose u Rimu, u tekstu za Gardijan.

Koji god da su okidači, Evropa je možda na pragu preokreta, okretanja tamne stranice svoje saučesničke uloge u izraelovom ratu u Gazi koji traje skoro 20 meseci.

Manjina evropskih zemalja zauzela je principijelni stav povodom rata. Članice EU Španija, Irska i Slovenija, kao i Norveška van bloka, prošle godine su priznale Palestinu kao suverenu državu, u potpunosti podržale postupke i odluke Međunarodnog suda pravde i Međunarodnog krivičnog suda, nastavile finansiranje UNRWA – UN agencije za palestinske izbeglice i glasale za sve rezolucije Generalne skupštine UN o Gazi.

Međutim, postoji i manjina zemalja koje su nastavile da pružaju bezrezervnu podršku vladi Benjamina Netanjahua.

Najtvrdokornije su Češka i Mađarska, a potom Nemačka i Italija. Mađarski premijer Viktor Orban je čak pozvao Netanjahua u Budimpeštu, uprkos nalogu za hapšenje Međunarodnog krivičnog suda (ICC). Nakon toga, Mađarska je napustila ICC.

Većina drugih evropskih zemalja ostala je nema, nalazeći se u sredini. Prvih šest meseci rata to je značilo odbijanje da se pozove na prekid vatre. Tek u proleće 2024, kada je čak i proizraelska administracija Džoa Bajdena promenila kurs, EU se pridružila pozivima za primirje.

Evropske vlade i institucije EU su blago odmereno kritikovali Trampov monstruozni predlog za Gazu kao „rivijeru“, i prihvatile arapski plan za oporavak i rekonstrukciju.

Ali su nastavile saradnju sa Izraelom, čak su održale sastanak Saveta za pridruživanje EU i Izraela u februaru, kojim su predsedavali visoka predstavnica EU Kaja Kalas i izraelski ministar spoljnih poslova Gideon Sar.

Najviše što su učinili bilo je blago upozorenje Izraelu zbog njegovog nesrazmernog i neselektivnog nasilja u pojasu Gaze.

Međutim, ćutljiva većina u Evropi počinje da se menja. Velika Britanija je obustavila pregovore o bilateralnom sporazumu o slobodnoj trgovini sa Izraelom – imboličan potez, jer sporazum još nije ni postojao.

U međuvremenu, Francuska postaje glasnija i aktivnija, ne samo kroz diplomatsku podršku rešenju sa dve države, već i nagoveštavanjem mogućih ciljanih sankcija protiv Izraela. Iako su ovi koraci još uvek skromni i oprezni, oni predstavljaju primetnu promenu tona i pristupa.

Možda najznačajniji pomak u EU je težnja da se suspenduju povlašćene trgovačke pogodnosti koje Izrael ima u okviru sporazuma o udruženju sa EU.

Važno je naglasiti da suspenzija ovih povlastica ne bi predstavljala potpune sankcije, koje zahtevaju jednoglasnu saglasnost svih 27 članica EU i malo je verovatno da će se desiti. Takođe, potpuna suspenzija celog sporazuma zahtevala bi jednoglasnost i deluje malo verovatno.

Međutim, suspenzija povlašćenih trgovačkih prava – što znači povlačenje određenih pogodnosti koje je Izrael dobio na osnovu sporazuma — spada u nadležnost trgovinske politike EU i može se sprovesti kvalifikovanom većinom glasova.

To znači da bi trgovina između EU i Izraela nastavila da postoji, ali više ne pod povlašćenim uslovima koji važe od kada je sporazum stupio na snagu 2000. godine. Ovaj potez bi bio snažan signal promene evropskih stavova prema Izraelu, bez potpunog prekida ekonomskih veza.

There is no justification for starving 2.1 million people.

Forcing starvation in Gaza is an act of genocide. pic.twitter.com/tt3dsRBoHV

— Mohamad Safa (@mhdksafa) May 30, 2025

Iako je nekada bilo nezamislivo, sada postoji realna mogućnost da se ovaj proces pokrene. Za sada je Kaja Kalas naložila pregled usklađenosti Izraela sa obavezama iz sporazuma o udruženju. Zanimljivo je da zahtev za pregled formalno nije došao od pro-palestinske zemlje članice, poput Španije ili Irske, ili čak od Francuske, već od tradicionalno pro-izraelske zemlje — Holandije, koju vodi desničarska vlada.

S obzirom na to da su ljudska prava i poštovanje međunarodnog prava pravno „ključni elementi“ EU-Izrael sporazuma (član 2), bilo bi sramotno da se pregled, koji će izveštavati o dokumentovanim ratnim zločinima Izraela, ignoriše i ne izazove predlog Evropske komisije za suspenziju.

Za suspenziju trgovinskog dela sporazuma potrebna je kvalifikovana većina, odnosno podrška 15 od 27 država članica.

Pregled je podržalo 17 zemalja. Međutim, kvalifikovana većina takođe zahteva saglasnost država koje predstavljaju 65 odsto stanovništva EU. Ako Nemačka i Italija budu protiv, taj prag stanovništva neće biti dostignut. Potrebno je da makar jedna od njih popusti.

Trenutno italijanska krajnje desničarska vlada pod vođstvom Đorđe Meloni nije dala znakove promene politike. Kritika Izraela raste, ali ne toliko da izazove promenu kursa.

Nemačke vlade dugo smatraju bezbednost Izraela državnim interesom (Staatsräson) zbog istorije zemlje. To znači da je gotovo nemoguće kritikovati Izraelovu ratnu politiku u Gazi. Međutim, mišljenja se konačno menjaju. Kancelar Fridrih Merc je ove nedelje izjavio da akcije Izraela u Gazi više ne mogu biti opravdane i da ne može da razume ciljeve Izraela u toj oblasti.

Zapravo, ciljevi Izraela su jasno izneti rečima njegove vlade, a još jasnije delima. Ovaj rat je uglavnom vezan za ponovnu okupaciju i masovno istiskivanje stanovništva, a vrlo malo za izraelsku bezbednost i oslobađanje talaca.

Čak i najodaniji pristalice Izraela, poput Merca, sve teže poriču to i stoga su manje spremni da to odobravaju i podržavaju.

Suspenzija povlašćenih trgovinskih odredbi iz EU-Izrael sporazuma možda neće zaustaviti rat u Gazi preko noći, ali bi predstavljala prvi konkretan korak međunarodne zajednice da Izraelu naplati cenu za njegove zločine. Na kraju krajeva, nametanje takvih troškova jedini je način za promenu.

EU je najveći trgovinski partner Izraela, tako da ovaj trošak nije beznačajan. Dela sada neće vratiti desetine hiljada života izgubljenih u Gazi, koji će zauvek ostati mrlja na našoj kolektivnoj savesti. Ali bi smanjila sumornu perspektivu budućnosti u kojoj nas očekuju samo nova smrt i razaranja.