„Toliko spaljene dece, ne mogu da gledam vatru, a da mi ne pozli“: Šta se dešava u Pojasu Gaze gde je od juče Izrael ubio najmanje 81 osobu? (VIDEO)

U objavi na društvenim mrežama, UNRWA je navela da ne postoje reči da se opravda patnja koju je stanovništvo Gaze primorano da trpi.

In #Gaza, people continue to be treated like pinballs forced to flee in search of safety that doesn’t exist.

With nearly 20 months of war, people are exhausted, disoriented, grieving, and constantly in fear.

We are at a loss of words to do any justice to the suffering they are… pic.twitter.com/8gsJ3Kd1Y3

— UNRWA (@UNRWA) May 26, 2025

„Skoro 20 meseci rata, ljudi su iscrpljeni, dezorijentisani, ožalošćeni i stalno u strahu“, navodi agencija.

Dodaje da se ova neizvesnost mora okončati.

Frančeska Albaneze, specijalna izvestiteljka Ujedinjenih nacija za ljudska prava na okupiranim palestinskim teritorijama, izjavila je da više ne može da gleda u vatru nakon što je videla „toliko ljudi – toliko dece“ spaljenih u izraelskim napadima na Gazu.

„Više ne mogu da gledam vatru, a da mi ne pozli“, napisala je zvaničnica UN u objavi na društvenim mrežama, koju je do sada pregledalo više od 470.000 korisnika.

Ovaj masakr, dodala je, moramo zaustaviti.

Neka nam Palestinci oproste“, naglasila je Albaneze.

Ona je reagovala na stravične prizore od ponedeljka kada je jedno palestinsko dete snimljeno kako pokušava da pobegne od požara izazvanog izraelskim udarom na školu u kojoj su smešteni raseljeni ljudi u Gazi.

U tom udaru ubijeno je više od 36 ljudi, mahom dece koja su živa izgorela, prenela je Al Džazira.

Medicinski izvori javljaju Al Džaziri da je od ponedeljka u izraelskim napadima širom Gaze ubijena najmanje 81 osoba, uključujući 53 u gradu Gazi.

Humanitarna pomoć kao političko sredstvo za kontrolu kretanja

U međuvremenu, kako piše AP, grupa koju je Izrael odredio, a koju podržavaju SAD, za preuzimanje distribucije pomoći u Gazi najavljuje skoro pokretanje rada, uprkos protivljenju Ujedinjenih nacija i većine humanitarnih organizacija, kao i neočekivanoj ostavci njenog izvršnog direktora.

Fondacija za humanitarnu pomoć Gazi (Gaza Humanitarian Foundation – GHF) predstavlja ključni deo novog sistema pomoći koji bi oduzeo kontrolu nad distribucijom humanitarnim organizacijama koje predvodi UN.

Te organizacije od početka rata u oktobru 2023. godine sprovode veliku operaciju dostavljanja hrane, lekova, goriva, šatora i druge pomoći širom Gaze.

Novi mehanizam ograničava distribuciju hrane na mali broj centara pod zaštitom naoružanih ugovornih izvođača, gde ljudi moraju sami da dođu po pomoć.

Trenutno se postavljaju četiri takva centra, svi u blizini izraelskih vojnih položaja. Tri su na krajnjem jugu Gaze, gde se nalazi relativno mali broj Palestinaca.

Grupa tvrdi da planira da dopre do više od milion Palestinaca do kraja nedelje. Gazu, inače, naseljava oko 2,3 miliona ljudi.

GHF je, prenosi Al Džazira, objavila fotografije grupe lokalnih stanovnika koji su primili pakete pomoći iz distributivnog centra u jednom od područja pod izraelskom kontrolom.

Međutim, veoma je teško doći do pomoći iz novoformiranih centara za distribuciju u južnom delu Gaze.

Mnogi Palestinci dovode u pitanje neutralnost fondacije i upozoravaju na korišćenje humanitarne pomoći kao političkog sredstva za kontrolu kretanja stanovništva.

Naime, pomoć dobijaju samo oni koji se presele na jug, dok ljudi koji se nalaze u centralnoj i severnoj Gazi ostaju bez pomoći.

Al Džazira prenosi da su se jutros aktivisti krajnje desnice okupili u izraelskoj luci Ašdod, ​​oko 30 kilometara od Pojasa Gaze, kako bi blokirali pomoć namijenjenu opkoljenoj enklavi.

פעילי ימין הגיעו לנמל אשדוד כדי לחסום משאיות סיוע המיועדות לעזה.
צילום: צו 9 pic.twitter.com/uKxPokPKCz

— ישראל היום (@IsraelHayomHeb) May 27, 2025

Prema snimcima koje su objavili izraelski mediji i društvene mreže, demonstranti su stajali ispred kamiona dok su izlazili iz luke, dok su ih izraelske policijske snage pokušavale ukloniti s puta kamiona.

Oni koji odluče da krenu ka jugu moraju da pređu dug i opasan put, izloženi velikim rizicima.

Takođe ih brine da bi, ako se presele, mogli biti trajno raseljeni i da neće moći da se vrate svojim domovima.

Nije jasno ko finansira grupu za pomoć

Fondacija je počela radi dan nakon ostavke njenog izvršnog direktora, ukazuje AP. Džejk Vud, Amerikanac, rekao je da je postalo jasno da fondaciji neće biti dozvoljeno da radi nezavisno.

Nije jasno ko finansira grupu, koja je rekla da je imenovala privremenog šefa, Džona Akrija, da zameni Vuda.

Pod pritiskom saveznika, Izrael je prošle nedelje počeo da dozvoljava dotok humanitarne pomoći u Gazu nakon što je od početka marta blokirao ulazak sve hrane, lekova, goriva i druge robe.

Grupe za pomoć upozorile su na glad i kažu da pomoć koja je stigla nije ni blizu dovoljna da zadovolji sve veće potrebe.

Hamas je u ponedeljak upozorio Palestince da ne sarađuju sa novim sistemom pomoći, rekavši da je to deo planova Izraela da prebaci veći deo stanovništva Gaze u druge zemlje.

Izrael kaže da planira da olakša ono što opisuje kao dobrovoljnu migraciju većine od dva miliona stanovnika Gaze, plan koji su Palestinci i veći deo međunarodne zajednice odbili.

Izraelska vojna kampanja uništila je ogromna područja Gaze i interno raselila oko 90 odsto njenog stanovništva. Mnogi su se preseljavali više puta.

Hiljade Izraelaca na maršu u Jerusalimu: „Smrt Arapima“

Hiljade Izraelaca pridružile su se u ponedeljak državnom maršu kroz muslimansku četvrt Starog grada u Jerusalimu, gde su velike grupe uzvikivale rasističke slogane, uključujući: „Gaza je naša“, „Smrt Arapima“ i „Neka im sela izgore“, prenosi Gardijan.

Ovaj godišnji marš, koji finansira i promoviše gradska uprava Jerusalima, obeležava izraelsko zauzimanje i okupaciju Istočnog Jerusalima i njegovih svetih mesta tokom rata 1967. godine. Međunarodna zajednica ne priznaje izraelsku vlast nad tim delom grada.

Opština Jerusalim oglašava ovaj događaj, poznat kao Marš zastava, kao „svečanu povorku“, deo šireg programa proslave „oslobađanja“ grada.

Marš je godinama obeležen rasizmom i napadima na Palestince, a prethodi mu i kampanja nasilja u Starom gradu, koja u praksi zatvara palestinske četvrti, posebno muslimansku četvrt, čineći ih nedostupnim za lokalno stanovništvo.

Od pre podneva u ponedeljak, male grupe mladih izraelskih muškaraca napadale su i uznemiravale prodavce i prolaznike unutar grada, pljuvale žene koje nose hidžab, krale iz kafića, uništavale knjižare i provalile najmanje u jednu kuću.

„Zatvori odmah, ne mogu da te zaštitim“, rekao je policajac vlasniku kafića Rejmondu Himu. Brojne radnje bile su zatvorene već do 13 časova, mnogo ranije nego prethodnih godina, dok su se stanovnici zatvarali i barikadirali u svojim domovima.

Aviv Tatarski, istraživač iz organizacije Ir Amim, nevladine organizacije koja se zalaže za pravedan Jerusalim, izjavio je da ovo ljudima oduzima ekonomsku egzistenciju i čini da se osećaju nesigurno u svom okruženju.

Jedna velika grupa koja je stigla na Damask kapiju uzvikivala je „Gaza je naša“, i nosila veliki transparent na kojem je pisalo: „Jerusalim 1967, Gaza 2025“, što se tumači kao pretnja potpunom vojnom aneksijom Gaze, po uzoru na zauzimanje Istočnog Jerusalima.

Drugi transparent je nosio poruku: „Bez Nakbe nema pobede“, aludirajući na prisilno proterivanje oko 700.000 Palestinaca prilikom osnivanja države Izrael 1948. godine.

Povorku je organizovao „Am K’Lavi“ nevladina organizacija čija je jedina aktivnost organizovanje marša povodom Dana zastave. Na njenom čelu je Baruh Kahana, sin Meira Kahane, jevrejskog supremaciste i rabina, osnivača zabranjene stranke Kach.

Stranka je zabranjena u Izraelu 1980-ih na osnovu antiterorističkog zakonodavstva, ali danas opstaje kao ekstremno desničarski pokret.

Neki učesnici marša nosili su majice sa simbolom te stranke – stisnutom pesnicom unutar Davidove zvezde. Drugi su nosili majice sa imenima svojih srednjih škola, koje su organizovale grupna učešća na maršu.

Uprkos višegodišnjoj istoriji nasilja tokom marša, prisustvo policije u Starom gradu bilo je relativno slabo, a oni nisu učinili mnogo da zaštite mnoge Palestince koji su bili mete nasilja.

Aktivisti grupe „Standing Together“ (Stojimo zajedno), koji su stajali kao živi štitovi ispred napadača, zaštićeni samo ljubičastim prslucima koji su ih identifikovali kao članove, često su bili jedina prepreka koja je sprečavala dalje nasilje.

Ministar nacionalne bezbednosti krajnje desnice Itamar Ben-Gvir bio je među onima koji su ušli u Stari grad pred zalazak sunca. Ranije tog dana, izazvao je bes dolaskom na molitvu u kompleks džamije Al-Aksa, gde je prema zvaničnim pravilima Jevrejima zabranjeno obavljanje verskih obreda.

Premijer Benjamin Netanjahu je tog dana održao sednicu vlade u Silvanu, naselju u okupiranom Istočnom Jerusalimu. Prema izveštajima izraelskih medija, ignorisao je upozorenja izraelske bezbednosne službe Šin Bet da bi taj potez mogao dodatno podstaći tenzije.

Marš zastava se već smatra nasilnim i duboko provokativnim izražajem jevrejske kontrole nad Jerusalimom, koji je u prošlosti izazivao šire sukobe. Nasilje tokom istog događaja pomoglo je da se 2021. godine započne jedanaestodnevni rat između Izraela i Hamasa.

Deni Seideman, izraelski advokat specijalizovan za geopolitiku Jerusalima, nazvao je Netanjahuovu sednicu kabineta „političkom piromanijom“.

„Greben južno od zidina Starog grada, bukvalno u njegovoj senci, jeste mesto biblijskog Jerusalima. Ali to je danas i savremena palestinska četvrt“, rekao je Seidemann.

„Prošlost se koristi kao oružje – biblijski motivisani doseljenici pokušavaju da proteraju Palestince, ruše njihove domove i stvore svoju viziju obnovljenog, pseudo-drevnog Izraela. To mesto – najspornije i najeksplozivnije u Jerusalimu – je upravo ono na kojem je Netanjahu odlučio da ‘slavi'“.

„Sankcije Izraelu i suspenzija iz UN“

Velika Britanija mora da uvede sankcije izraelskoj vladi i njenim ministrima, kao i da razmotri suspenziju Izraela iz Ujedinjenih nacija kako bi ispunila svoje „osnovne međunarodno-pravne obaveze“, navodi se u pismu koje je potpisalo više od 800 pravnika, akademika i penzionisanih visokih sudija, uključujući i bivše sudije Vrhovnog suda, prenosi Gardijan.

U pismu upućenom premijeru, potpisnici pozdravljaju zajedničku izjavu britanskog premijera Kira Starmera sa liderima Francuske i Kanade iz prošle nedelje, u kojoj su upozorili da su spremni da preduzmu „konkretne korake“ protiv Izraela.

Međutim, pozivaju ga da postupi bez odlaganja, jer je, kako navode, „hitna i odlučna akcija neophodna kako bi se sprečilo uništenje palestinskog naroda u Gazi“.

Među potpisnicima su bivše sudije Vrhovnog suda lord Samption i lord Vilson, kao i sudije Apelacionog suda i više od 70 istaknutih kraljevskih pravnika (KC). Oni tvrde da se u Palestini čine ratni zločini, zločini protiv čovečnosti i ozbiljna kršenja međunarodnog humanitarnog prava.

Postoje, navode dalje, i sve jači dokazi o genocidu, koji se ili već sprovodi, ili je ozbiljno u opasnosti da se desi, navodi se u pismu, pri čemu se ističu nedavne izjave izraelskog ministra finansija Bezalela Smotriča, koji je rekao da će izraelska vojska „zbrisati“ ono što je preostalo od palestinske Gaze.

Pravni stručnjaci pozivaju britanskog premijera da odmah uvede sankcije izraelskim ministrima ili višim zvaničnicima Izraelskih odbrambenih snaga (IDF) koje optužuju za podsticanje genocida ili podršku i sponzorisanje nelegalnih naselja. Napominju da su do sada finansijske sankcije i zabrane putovanja bile ograničene samo na pojedine doseljenike, divlja naselja i organizacije naseljenika.

Izraelski premijer Benjamin Netanjahu ranije je izjavio da „optužba za genocid protiv Izraela nije samo lažna, već i skandalozna, i svi pristojni ljudi bi trebalo da je odbace“.

Pismo su, između ostalih, potpisali i bivše sudije Apelacionog suda Ser Stiven Sedli, Ser Entoni Huper i Ser Alan Mozes, bivši predsednici advokatske komore Engleske i Velsa (Matijas Keli, KC) i Severne Irske (Brajan Fi, KC). U pismu se navodi da je Izrael odgovoran za „neviđen napad na Ujedinjene nacije“.

U pismu se podseća na zabranu UN agenciji za palestinske izbeglice (UNRWA) da deluje na okupiranim teritorijama – agenciji koju nazivaju „kičmom humanitarne pomoći za palestinski narod“, kao i na napade na objekte, imovinu i osoblje UN-a. Ti postupci, kako pišu, „prevazilaze pojedinačna kršenja“ i predstavljaju širi izazov sistemu Povelje UN-a.

Shodno tome, kao stalna članica Saveta bezbednosti UN-a, Britanija bi, prema potpisnicima, trebalo da razmotri pokretanje postupka za suspenziju Izraela kao članice UN-a.

Sir Alan Mozes je izjavio: „Mi u Ujedinjenom Kraljevstvu ne možemo očekivati mir, ako ne ispunjavamo svoje obaveze prema međunarodnom pravu. To je ono što znači vladavina prava. Besmisleno je da vlada tvrdi da poštuje vladavinu prava ako ne preduzima ništa da to i pokaže“.

Profesor Gaj Gudvin-Gil, jedan od potpisnika i emeritus član koledža Ol Souls Univerziteta Oksford, dodao je da je sada trenutak da UK pokaže svoju posvećenost vladavini prava i budućnosti u kojoj Palestinci mogu slobodno ostvarivati svoje pravo na samoopredeljenje.

„Svi moraju biti slobodni od progona, proterivanja i etničkog čišćenja, od razaranja i smrti koji im se svesno nanose u njihovim domovima, školama i bolnicama, na farmama i u selima. Niko ne bi trebalo da bude izbeglica u sopstvenoj zemlji“, naveo je on.

Najozbiljniji istup ministra spoljnih poslova Dejvida Lamija u vezi sa Izraelom do sada desio se usred besnog odgovora na izraelsko odbijanje da dozvoli hiljadama kamiona sa humanitarnom pomoći da uđu u Gazu, gde ljudi gladuju.

Iako je jedanaestonedeljna blokada formalno ukinuta, pismo navodi da je pomoć koja je dopuštena „daleko od dovoljne“ da odgovori na humanitarnu katastrofu koja se odvija.

Od 7. oktobra 2023, kada je Hamas izveo napad na jug Izraela i ubio 1.200 ljudi, više od 53.000 Palestinaca je ubijeno u izraelskoj ofanzivi na Gazu.

U izraelskom napadu u ponedeljak rano ujutro na školu koja je služila kao sklonište, dok su ljudi spavali, ubijeno je 36 osoba, prema podacima zdravstvenih zvaničnika.