Postoji jaz između ambicija Kine i stvarnosti: Analiza samita lidera antizapadnog bloka

Samit Šangajske organizacije za saradnju (ŠOS) u Tjenđinu, održan od 31. avgusta do 1. septembra, bio je ispunjen pažljivo režiranim slikama post-zapadnog sveta koji Kina pokušava da izgradi.

Ipak, iako samit uglavnom autokratskih zemalja deluje kao tmuran signal za Zapad postoji jaz između kineskih ambicija i stvarnosti, ocenjuju u analizi za CEPA.org Nataša Kurt, predavačica za Međunarodni mir i bezbednost na Odeljenju za ratne studije na King’s College London i Evgeni Roščin, gostujući istraživač u Centru za globalne poslove Henri A. Kisindžer pri Džons Hopkins Školi za napredne međunarodne studije (SAIS).

Za lidere koji se žale da su oni i njihovi narodi loše nagrađeni unutar postojećeg globalnog sistema, ovo je bio važan trenutak.

Fotografije su prikazale Si Đinpinga (Kina), Vladimira Putina (Rusija) i Narendru Modija (Indija) kako stoje zajedno i drže se za ruke. Sam taj prizor poslao je vrlo neprijateljsku poruku Sjedinjenim Američkim Državama i njihovim evropskim i azijskim saveznicima.

„Međunarodni uticaj i privlačnost organizacije rastu iz dana u dan“, rekao je Si, slaveći ono što je nazvao „prelomnim i istorijskim dostignućima“ u razvoju i saradnji unutar ŠOS-a.

Nakon samita, mnogi učesnici su ostali u Pekingu kako bi prisustvovali vojnoj paradi povodom 80. godišnjice završetka Drugog svetskog rata.

Ovo je bio događaj pod potpunom kineskom kontrolom. Peking je predsedavao okupljanjem od čijih ekonomskih veza zavisi veliki broj učesnika.

ŠOS, uglavnom kineska tvorevina, predstavlja poligon za testiranje vizije međunarodnih odnosa po kineskom modelu. Kina sebe pozicionira kao ravnopravnog konkurenta SAD, koje su odbijene kada su zatražile status posmatrača 2005. godine, i tvrdi da daje prednost dijalogu u odnosu na konfrontaciju.

Kina koristi ŠOS i BRIKS kao instrumente za širenje svog uticaja, posebno kroz odnose sa protivnicima Sjedinjenih Država.

Samit ŠOS-a nije jedinstven fenomen. On stoji rame uz rame sa samitima BRICS+ i Forumom Kina-Afrika.

Međutim, Kina sve više prikazuje ŠOS kao deo novog globalnog poretka, sa Inicijativom Pojas i Put (BRI) i BRICS-om kao krovnim globalnim okvirima, unutar kojih ŠOS funkcioniše kao regionalna organizacija. Sve ove grupe imaju preklapajuće članstvo.

Kina predstavlja ŠOS kao sredstvo za olakšavanje saradnje i održivog razvoja, usklađujući ga sa BRI, kroz koji finansira projekte u zemljama u razvoju (što je bivši predsednik SAD Džo Bajden nazvao „sporazumom o dugu i omči“).

Sa stanovišta diplomatskih i bezbednosnih vizija, ova platforma može se koristiti za artikulisanje kineske „Inicijative globalne civilizacije“ i „Inicijative globalne bezbednosti“. Sve ove inicijative se koriste da istaknu i uporede ono što se doživljava kao zapadni naglasak na podeli sveta na demokratije i autokratije.

Dakle, Kina ima relativno jasnu viziju čemu organizacije služe i kako mogu da podrže njene globalne ambicije. Ali to ne znači da svi drugi nužno dele iste ciljeve.

Drugi članovi ŠOS-a, koji broji devet članica, kao i 17 država posmatrača i „dijaloga“, dolaze sa veoma različitim nacionalnim prioritetima, pa je često preuveličani hvalospev o napretku ŠOS-a samo maska. Uzmimo Indiju i Rusiju, dve najveće članice.

Indija je privukla pažnju jednostavno učestvovanjem i jasno je želela da iskoristi samit da ojača svoju pregovaračku poziciju povodom ogromnih tarifa koje je SAD uveo u avgustu.

Istovremeno, prisustvo premijera Modija je primer pažljivo kalibrisane diplomatije – za razliku od mnogih drugih, on nije učestvovao u vojnoj paradi 3. septembra. Štaviše, na samom početku svoje posete Kini, Modi je proveo dvodnevnu posetu Japanu, koji kinesku paradu doživljava kao antijapansku.

Indija i dalje ostaje član Kvadrilaterale (Quad), zajedno sa Japanom, SAD i Australijom. Pokušaji Kine da ŠOS i BRICS iskoristi kao anti-zapadne blokove ili bezbednosne organizacije stoga će biti odbijeni od strane Indije, koja ima krvave granične sukobe sa Pekingom.

I drugi učesnici često nisu motivisani velikim anti-zapadnim ambicijama, već bezbednosnim pitanjima poput borbe protiv terorizma, kao i energetskom i tranzitnom bezbednošću.

Rusija, koja se nekada smatrala jednakom ili većom silom od Kine, od početka invazije punog obima na Ukrajinu postala je znatno zavisnija od kineskog uvoza. Uprkos godišnjem povećanju bilateralne trgovine, Putin je na samit došao u trenutku zabrinjavajućih vesti: obim bilateralne trgovine ove godine je znatno opao.

Tako je Putin došao na samit kao molilac. Moguće je i da je oprezan prema kineskim ulaganjima u Inicijativu Pojas i Put, koja promoviše alternativne trgovačke rute kroz Centralnu Aziju, a koje bi mogle preusmeriti deo transportnih tokova od Rusije, kao i proširiti kineski regionalni uticaj na štetu Moskve.

Ipak, Rusija ostaje ključni snabdevač vojne opreme i obuke mnogim zemljama Centralne Azije.

Trenutni samit pokazuje sliku konkurentnih agenda, koje uključuju posredovanje u bezbednosti u Centralnoj Aziji i šire, kao i ambicioznije ciljeve vođstva nad tzv. „Globalnim jugom“. Za sada je, barem, prerano tumačiti ga kao značajan izazov zapadnom poretku ili savez autoritarnih država.

Ali redovnost ovih ŠOS samita i spremnost zemalja da prisustvuju i pristupe, bez obzira na konkretne rezultate, stvara alternativni centar gravitacije u odnosu na Zapad.

Ma koliko skeptično neko gledao na ideju polarnosti, pol već postoji. Ova globalna promena mora se ozbiljno shvatiti kako sazreva. Uostalom, formiranje ujedinjenog Zapada u 19. veku odvijalo se kroz analogne samite, iako evropskih monarhija.