Brana u Nemačkoj se ruši: Ekstremno desničarski AfD dobiće ključne pozicije u Bundestagu?

Dok su demohrišćani (CDU) – stranka Helmuta Kola i Angele Merkel – decenijama odlučno odbijali saradnju ili dogovore sa političarima sa ekstremnih pozicija, ta „brana“ sada izgleda kao da se ruši, dok nemački parlament pokušava da se organizuje nakon vanrednih izbora održanih 23. februara.

Izazov odlučnosti glavnih političkih aktera da izoluju Alternativu za Nemačku (AfD) delovao je neizbežno čim je ta stranka ostvarila veliki uspeh na izborima prvi put u posleratnoj istoriji Nemačke krajnje desna stranka je osvojila drugo mesto.

Neki poslanici AfD-a već su izgradili veze sa članovima drugih stranaka iza zatvorenih vrata i dobili su signale podrške za to da njihova grupa, koja promoviše antimigracione i anti-EU politike, predsedava ključnim parlamentarnim odborima, rekli su zvaničnici AfD-a za Politico.

AfD je osvojio više od 20 odsto glasova i obezbedio 152 poslanička mesta, čime je postao najveća opoziciona stranka u Bundestagu, što im daje za pravo da predsedavaju nekoliko odbora.

Te pozicije imaju stvarnu moć, jer predsednici odbora usmeravaju rasprave, pozivaju stručne svedoke i utiču na zakonodavni dnevni red.

„Birači su želeli nešto da nam poruče“

Fridrih Merc iz CDU-a treba da postane kancelar čim koalicija sa Socijaldemokratama (SPD) počne  rad narednog meseca.

Jedan od najistaknutijih članova CDU-a, Jens Špan, bivši ministar zdravlja, rekao je za Bild da AfD treba tretirati „u parlamentarnim procedurama i procesima kao i svaku drugu opozicionu stranku“.

On je rekao da njihovi poslanici „sede tamo u tolikom broju zato što su birači želeli nešto da nam poruče“ i da „te birače treba shvatiti ozbiljno“.

Do sada su CDU i druge glavne stranke, uključujući i SPD odlazećeg kancelara Olafa Šolca, zaobilazile ovo pravilo kako bi držale AfD po strani.

AfD je više puta bio blokiran u pokušaju da dobije mesto potpredsednika Bundestaga – funkciju koja se tradicionalno dodeljuje svakoj parlamentarnog grupi.

Johan Vadeful, zamenik predsedavajućeg poslaničke grupe CDU/CSU, rekao je da je ta blokada pomogla AfD-u da se prikaže kao žrtva.

On sada podržava da se kandidatima AfD-a omogući da predsedavaju odborima „ukoliko se u prošlosti nisu neprimereno ponašali“, rekao je za RND.

Merc je već „ispipavao teren“ tokom predizborne kampanje i dobio mnogo kritika oslanjajući se na glasove AfD-a u parlamentu kako bi progurao predlog o migraciji.

Deluje da je strategija CDU-a sada usmerena ka tome da krajnjoj desnici omogući određene odgovornosti i prisustvo u javnosti, u nadi da će to izazvati negativan utisak među građanima.

„Postoji legitimna poenta da ovu ekipu ne treba potiskivati proceduralnim trikovima, već suštinskom debatom“, rekao je poslanik CDU-a Filip Amthor, koji se smatra zvezdom u usponu u stranci, za frankfurtski FAZ.

Međutim, nisu svi članovi CDU-a saglasni s novom relanošću. Visokorangirani poslanik Roderih Kizeveter nazvao je AfD „bezbednosnom pretnjom za Nemačku“, rekavši da „poslanicima AfD-a nije mesto u parlamentarnom nadzornom odboru koji prati rad obaveštajnih službi isto kao ni u odboru za kontrolu budžeta“.

SPD, koji je prošle nedelje finalizovao koalicioni sporazum sa Mercovom strankom, već se sukobljava sa CDU-om oko ovog pitanja. U izjavi za Tagesspiegel, parlamentarna sekretarka SPD-a Katja Mast rekla je: „AfD nije stranka kao bilo koja druga. Branićemo naše demokratske institucije – pre svega naš parlament – sa punom odlučnošću“.

Pregovori oko predsedavanja odborima i dalje su u toku i verovatno će biti okončani nakon 6. maja, kada se očekuje da Merc bude zvanično imenovan za kancelara.