Ovo je jedan od najvećih izazova za Nemačku: Merc obećava „pragmatičan pristup“ i ima podršku većine građana

Odluka da se postepeno ukinu nuklearna energija i ugalj kako bi se zamenili obnovljivim izvorima energije predstavlja ogroman izazov.

Pod vođstvom kancelara Gerharda Šredera i Angele Merkel, jeftin ruski gas postao je centralni deo nemačkog energetskog miksa.

Čak i nakon prve ruske invazije na Ukrajinu 2014. i aneksije Krima, Nemačka nije uspela da smanji tu zavisnost. Uprkos snažnom protivljenju evropskih saveznika i SAD, izgrađen je gasovod Severni tok 2, od Rusije do Nemačke, ukazuje u analizi za CEPA Rajnhard Butikofer bivši poslanik u Evropskom parlamentu (2009–2024) i istaknuti lider Evropske zelene partije.

Nakon sveobuhvatne ruske invazije 2022. Nemačka je naglo prekinula zavisnost od ruskog gasa kada je Rusija pokušala da tu zavisnost iskoristi.

Cene energije su naglo skočile. Iako je ministar iz redova Zelenih, Robert Habek, dobro upravljao krizom, dugoročni problemi ostali su nerešeni. Rastuća potrošnja električne energije, usled „elektrifikacije svega“, dodatno je pogoršala situaciju.

Novi nemački kancelar, Fridrih Merc, nasledio je složenu situaciju. Njegova koalicija se saglasila da nastavi sa „Energiewende“ – energetskom tranzicijom koja podrazumeva odustajanje od fosilnih goriva u korist obnovljivih izvora poput vetra, sunca i hidroenergije.

Međutim, Merc obećava „pragmatizam“. Njegova vlada se obavezuje da će, iz očiglednih geopolitičkih razloga, blokirati bilo kakve pokušaje ponovnog pokretanja gasovoda Severni tok.

Postepeno ukidanje nuklearne energije i dalje ostaje na snazi. Tokom izborne kampanje, demohrišćani su nagovestili podršku promeni tog kursa.

„Zalažemo se za nuklearnu energiju“, navodi se u stranačkoj platformi, dodajući da zemlja treba da „razmotri ponovno puštanje u rad ugašenih nuklearnih elektrana“.

Međutim, ovaj pronuklearni stav nije ušao u koalicioni sporazum. Nova ministarka privrede i energetike, Katerina Rajhe, nije uspela u ranim pokušajima da obezbedi subvencije za nuklearnu energiju na evropskom nivou.

Koalicija i dalje obećava razvoj prvog fuzionog reaktora na svetu – što ne izaziva kontroverze čak ni među najglasnijim protivnicima nuklearne energije – iako je reč o tehnologiji koja je i dalje vrlo, vrlo daleko od praktične primene.

Sa tim je povezan još jedan ključni izazov: prelazak na električne automobile. Evropska unija je postavila zabranu prodaje novih automobila na benzin i dizel za 2035. godinu.

S obzirom na to da automobilska industrija na kontinentu smanjuje broj radnih mesta i bori se da se takmiči sa kineskim proizvođačima električnih vozila, kritičari su počeli da dovode u pitanje da li je ovaj rok preambiciozan.

Predstojeća revizija politike EU mogla bi otvoriti vrata za odlaganje. Iako će nova nemačka vlada nastaviti da ide „električnim putem“, mogla bi pokušati da uspori tempo kako bi dala više vremena nemačkim proizvođačima automobila da sustignu konkurenciju.

Obnovljivi izvori energije i dalje su u središtu nemačke energetske politike – iako će put napred biti pun kontradikcija.

Cilj prethodne vlade da „pojača pritisak“ na energetsku tranziciju, što je dovelo do masovne i uspešne podrške solarnim i vetroelektranama, više nije prisutan. Nova vlada obećava da će zelenu tranziciju sprovesti „na uspešan, transparentan, predvidiv i pragmatičan način“.

Nemačka javnost i dalje snažno podržava obnovljive izvore energije. Prema anketi iz 2024. godine, 76 odsto građana podržava povećanje upotrebe solarne energije, dok oko 70 odsto odobrava vetroenergiju. Vladajuća koalicija ostaje posvećena nemačkim i evropskim klimatskim ciljevima da postanu klimatski neutralni do 2045.

Ali da li će taj cilj biti dostižan uz smanjene ambicije u pogledu obnovljivih izvora? U koalicionom sporazumu tvrdi se da Nemačka može „ostati industrijska sila i istovremeno postati klimatski neutralna“, ali Mercova vlada je odustala od obećanja da će smanjiti poreze na električnu energiju za sve građane i preduzeća. Istina će se pokazati kada dođe vreme za konkretne rezultate.

Kao i prethodna vlada, kancelar Merc teži da Nemačka postane centar za istraživanje, proizvodnju i reciklažu baterija. Ako budžet to dozvoli, subvencionisaće se proizvodnja baterija, uključujući pristup sirovinama, reciklažu i odgovarajuću opremu i inženjering proizvodnih postrojenja.

Međutim, slične politike su već propadale u prošlosti. Jednom opečen, drugi put oprezniji? Ili: padni opet, ali padni bolje?

Još jedan prioritet je vodonik, iako nova vlada manje insistira na zelenom vodoniku, a više na povećanju ukupne proizvodnje. Podrška za skladištenje ugljen-dioksida (carbon capture and storage) biće zakonski regulisana. Energetska efikasnost, s druge strane, dobija malo pažnje – koalicioni sporazum uopšte je ne pominje. Industrijska veštačka inteligencija (AI) mogla bi igrati značajnu ulogu u ovom kontekstu, potencijalno pretvarajući trenutnu slabost u konkurentsku prednost.

Jedan uzbudljiv izuzetak od skromnih ambicija je plan za izgradnju demonstracionog sistema brzog prevoza „Hyperloop“, gde bi kapsule putovale skoro brzinom zvuka kroz cev bez vazduha pomoću magnetnih polja. Prava misija ka Mesecu! Međutim, detalji o tome kako, gde, kada i kako će se finansirati, još uvek nisu definisani.

U celini gledano, ključna reč je pragmatizam. Nemačka će nastaviti putem obnovljivih izvora energije kao i do sada, ali sporijim tempom. Tranzicija ka električnim vozilima nastaviće se uz više razumevanja za hitnu potrebu nemačkih proizvođača da nadoknade zaostatak.

Kancelar Merc želi da se fokusira na stabilne, postepene korake napred, ali bi ideološke borbe mogle ponovo da ga sustignu. Ugljeni lobi i aktivisti energetske tranzicije nastaviće da ga vuku u različitim pravcima.