Nemačka: Krov nad glavom i boja kože

Stanovanje je osnovna potreba i utiče na sve, od karijere do psihičkog i mentalnog zdravlja. Istovremeno, pronalazak prikladnog stanovanja u Nemačkoj može biti težak – i još teži za osobe koje nisu Nemci i to bele boje kože.

To je otkrilo novo istraživanje Nemačkog centra za integraciju i istraživanje migracija (DeZIM). To je prva obuhvatna analiza diskriminacije rasno obeleženih osoba – rasnih i etničkih manjina – na tržištu nekretnina.

Ispitano je preko 9.500 osoba od avgusta 2024. do januara 2025. Rezultati su ukršteni sa zvaničnim podacima, poput informacija o prljanju okoline u određenim područjima.

Muslimani i tamnopute osobe su tvrdili da nisu bili pozivani ni da pogledaju stan u 35, odnosno 39 odsto slučajeva, mnogo češće od belih osoba (11%).

Naučnici su pronašli i dokaze za ovaj obrazac. Slali su prijave na stvarne oglase za stanove sa raznim imenima navodnih kandidata, dok su prihodi i stepen obrazovanja bili isti.

Rezultati su pokazali da su kandidati sa imenima koja su zvučala „nemački“ imali 22% šanse da budu pozvani na razgledanje stana, dok je to u slučajevima sa imenima učestalim na Bliskom istoku, u Turskoj ili Africi bilo 16%.

Tri prijave dnevno i još uvek bez stana

Belfine Okot je iz Kenije došla na postdiplomske studije 2023. godine i pet meseci je tražila stan za najam u Bonu. Kaže da se pretplatila na skoro svaki portal za nekretnine i da je u proseku slala tri prijave dnevno.

„Ne mogu reći sa sigurnošću, ali možda je moglo biti neke pristrasnosti jer šaljem prijavu na nemačkom, ali nemam sliku na profilu, pa kada me stanodavci vide uživo, pomisle: ‘Ovo nije ono što sam očekivao’“, rekla je za DW.

Posle diplome, Okot je studentski dom zamenila nezvaničlnim podnajmom – još jedan problem koji istraživanje DeZIM-a ističe. Ono pokazuje i da ljudi sa drukčijom etničkom pozadinom češće žive u neizvesnim situacijama najma – 12 odsto rasno obeleženih osoba imalo je ugovore o najmu na određeno vreme, u poređenju sa 3 odsto osoba koje nisu etnički „upadljive“.

Imaju i znatno veće izdatke. Čak 37 odsto rasno obeleženih osoba izdvaja više od 40 odsto svojih prihoda za stanovanje, u poređenju sa 30 odsto kod osoba koje nisu rasno obeležene.

„Tržište nekretnina je u potpunosti kontaminirano rasizmom. Možete razgovarati sa crncima odakle god da su i ispričaće vam slične priče“, kaže Tahir Delja, portparol Inicijative za prava crnaca u Nemačkoj.
Stanodavci retko direktno kažu da su odbili kandidata na osnovu rase, jer je to protivzakonito, rekao je Delja. Ali, kaže da je česta pojava da osobe tamnije boje kože sa imenima koja zvuče nemački budu pozvane na razgledanje stana, samo da bi im se reklo da je stan već iznajmljen.

Jedan Afro-Nemac, koji je želeo da ostane anoniman, rekao je za DW da mu je, uprkos dobro plaćenom poslu sa ugovorom na neodređeno vreme, zatraženo da obezbedi jemca koji bi preuzeo odgovornost za sve nastale dugove.

„Naravno, to je samo jedan način da se tržište zatvori. To dodatno otežava stranim državljanima da pronađu mesto za stanovanje“, rekao je on.

Diskriminacija i sukobi

Aleksander Tom je portparol organizacije „Iznajmi pošteno, stanuj pošteno“, savetovališta za diskriminaciju na tržištu nekretnina – jedinog takve vrste u Nemačkoj.

On kaže da istraživanje pokazuje mnogo toga što on i njegove kolege doživljavaju u radu. Diskriminacija se naročito ispoljava u sukobima između suseda, što, prema Tomu, često nanosi veću ličnu štetu nego da osoba nije uzeta u obzir ili je potpuno odbijena prilikom traženja stana.

„To počinje nejednakostima, na primer u obračunu dodatnih troškova ili čak u visini kirije“, rekao je za DW. „Jasno vidimo da se stvari koje na prvi pogled izgledaju kao tipični komšijski sukobi pokažu kao vrlo, vrlo konkretni slučajevi diskriminacije.“

Tom opisuje niz slučajeva, uglavnom povezanih sa crnim samohranim majkama koje susedi napadaju ili prijavljuju firmama za nekretnine zbog problema poput toga da su njihova deca navodno „previše bučna“.

Kompanije za nekretnine često izdaju opomene stanarima bez provere. Kada se problem ispita, često se ispostavi da nema problema sa bukom.

Jedan Afroamerikanac, naturalizovani nemački državljanin, živeo je u Nemačkoj nešto više od deset godina i nemački govori tečno, ali je i on na svojoj koži osetio ponašanje koje Tom opisuje.
Godinama vodi sudski postupak protiv svog stanodavca zbog nesprovođenja popravki održavanja i dobio je nekoliko naloga za deložaciju koje je sud proglasio nevažećim.

Stanodavac je nedavno pokušao da poveća dodatne troškove, koji su deo kirije, ali je naš sagovornik i to uspešno osporio na sudu. „Lično mislim, i neki moji prijatelji misle, da se ne bi usudio da se ponaša tako skandalozno da sam beli Nemac“, rekao je za DW.

Rasizam znači manji, skuplji i lošiji stanovi

Istraživanje DeZIM-a otkriva i nejednakosti u standardu stanovanja, u ceni i veličini. Pokazalo je da je verovatnoća života u stanu sa oštećenjima oko 57 odsto za ljude rasnih i etničkih manjina, u poređenju sa 48 odsto za osobe koje nisu rasno obeležene.

Te manjine su ređe izložene visokim nivoima zagađenja, kao što su nivoi azot-dioksida u životnom okruženju. Češće žive i u skučenim uslovima, sa prosečnom površinom stana od 47 kvadrata i 1,3 sobe po osobi, dok je to za osobe koje nisu rasno obeležene 69 kvadrata i 1,9 soba po osobi.

Tom kaže da bi jedan način za suzbijanje rasne diskriminacije bio proširenje spiska zaštićenih osobina i zatvaranje regulatornih rupa, poput izuzeća određenih stanodavaca od zakona protiv diskriminacije.

Noa K. Ha, naučni direktor DeZIM-a, pozvao je na jačanje zakona za obezbeđivanje povoljnog stanovanja.

„Od sedamdesetih videli smo liberalizaciju tržišta stanovanja i to dodatno komplikuje situaciju ranjivim grupama da dobiju stan“, rekao je Ha za DW, dodajući da druga generacija imigranata ima lošije šanse na tržištu nekretnina – nije stvar u jezičkim sposobnostima niti u snalaženju u stranom sistemu.