Nemačka raspravlja o karijesu i milijardama

Ne dešava se svakog dana da Vlada javno razori predlog koji dolazi iz blizine najveće stranke vladajuće koalicije. Doduše, ne dešava se često ni da ljudi izlaze sa tako vratolomnim predlozima.

„Zahtev da se zubarski tretmani uklone iz kataloga obaveznih zdravstvenih osiguranja neće biti sproveden“, rekla je jasno ministarka zdravlja Nina Varken.

Kako je demohrišćanska političarka pojasnila, to bi bio „zaokret od osnovne zamisli našeg solidarnog sistema i protivrečilo bi cilju da ojačamo prevenciju“.

I portparol Vlade je naveo da nema namere da se sav trošak zubara svali na građane.

Tako je, i pre nego što je stvarno zaživeo, pokopan predlog takozvanog Privrednog saveta Demohrišćana (CDU). Iako se tako zove, nije u pitanju partijska organizacija već lobistička grupa mahom krupnih privrednika bliskih Demohrišćanima kancelara Fridriha Merca.

Oni su proteklog vikenda šokirali javnost predlozima koji navodno treba da pomognu ekonomiji. Tražili su, kao i uvek, smanjenje poreza, ali i da ubuduće zdravstvene tretmane narod plaća iz svog džepa.

Zubi da zavise od debljine novčanika?

Politički Berlin, nemački mediji, ali i građani usplahirili su se pre svega zbog predloga da zubari više ne budu deo paketa u obaveznom osiguranju. A zubari su u Nemačkoj inače papreni.

Stručnjaci upozoravaju da bi brisanje zubarskih usluga stiglo na naplatu na drugim mestima – nelečeni zubi vode raznim nedaćama. Takoreći, zdravstvena osiguranja ne bi platila na mostu, nego na ćupriji.

„Predlozi su medicinski pogrešni, asocijalni i ekonomski kratkovidi“, saopštili su čelni ljudi saveznih udruženja zubara i zubarske komore.

Šef Socijaldemokrata Lars Klingbajl, koji je i vicekancelar i ministar finansija, bio je kategoričan: „Ne verujem da u ovoj zemlji želimo da na stanju nečijih zuba može da se posmatra debljina novčanika.“

Kako je CDU velika i tradicionalna stranka, tako ima i frakciju blisku radnicima. Njen šef, Denis Radke, nazvao je lobiste „grupom super-privilegovanih“ koji običnom svetu govore čega treba da se odrekne.

Ukidanje „penzije za majke“?

Istini za volju, Privredni savet CDU je stvar intonirao kao olakšicu za malog čoveka.

U prva tri kvartala prošle godine su zdravstvena osiguranja isplatila 10,5 milijardi evra zubarima. Ideja Saveta je navodno bila da taj novac ostane u džepu građana, pa da plaća sam onaj kome treba zubar – ako može.

I drugi njihovi predlozi idu u sličnom smeru. Traže ukidanje takozvane „penzije za majke“, to jest pravila da se vreme provedeno uz novorođenčad delom priznaje u radni staž. Traže i potpuno ukidanje penzije sa 63 godine, uprkos punom radnom stažu.

Iako radikalni, predlozi donekle idu u smeru koji poslednjih meseci forsira kancelar Merc. On je već kritikovao Nemce da su navodno previše na bolovanju (oko 20 kalendarskih dana godišnje u proseku), te skraćeno radno vreme nazvao „lajfstajl radnim vremenom“.

„Naposletku svi zajedno u Nemačkoj moramo da dostignemo veći bruto domaći proizvod nego što trenutno uspevamo“, rekao je na jednoj priredbi.

Najveća ekonomija Evrope konačno je prošle godine izašla iz recesije, međutim mršavim rastom od 0,2 odsto. Ove godine Vlada računa na samo jedan odsto privrednog rasta.

Ko mora da zasuče rukave

Mercova Vlada namerava i da promeni Zakon o radnom vremenu tako da ono više ne bude ograničeno na osam sati dnevno, već da ograničenje bude na sedmičnom nivou. U prevodu, šef ili gazda mogu odrediti da se danas radi deset sati, a sutra šest sati.

Neki sindikati već najavljuju da će ići na barikade zbog toga.

Za šta se uopšte zalažu Demohrišćani, pita se list Frankfurter rundšau. „CDU stalno tvrdi da njena politika polazi od čoveka. Ali onda se ne može interesima privrede davati prednost bez ikakvog obzira“, piše list.

Demohrišćani se tradicionalno zalažu za manje socijalnih davanja, no sada ona dostižu rekorde tako da i socijaldemokrata Klingbajl pokušava da uštedi u državnom budžetu gde god može.

Zato ima komentatora koji se načelno slažu sa zahtevima CDU i bliskim lobistima. „Nemačka se odučila od toga da zasuče rukave. Previše ljudi se predugo uljuljkivalo u blagostanju, bili su previše siti“, piše popularni portal T-onlajn.

Mora se raditi više i duže jer stanovništvo stari – inače ćemo svi zajedno biti siromašniji, dodaje se. „Više rada, manje izležavanja na račun budžeta, to je put kojim Nemačka mora da ide.“

Političke posledice

Tematika krije i politički dinamit. Ne samo da prete svađe koalicionih partnera, već CDU trpi kritike iz opozicije. Dok se to očekuje od partija levo od centra, možda se nije očekivalo i od desničarske Alternative za Nemačku (AfD).

No, AfD je oštro odbacila Mercove zahteve da se dovede u pitanje skraćeno radno vreme. U anketama je ta stranka na oko 25 odsto podrške i time diše za vratom Demohrišćanima.

List Rajnpfalc primećuje da politika koja ljudima nameće sve više obaveza i odricanja može naškoditi poverenju u demokratiju.

Takođe, list primećuje o čemu kod Demohrišćana nema ni govora u celom tom dovijanju kako da se popuni budžet. „O prihodu bez rada. Recimo, o velikom imetku i nasledstvu koji se troše ili kojima se upravlja, a koji nisu produktivni.“

No, do sada Demohrišćani nikako nisu dopuštali reformu poreza na nasledstvo. Godišnje se u zemlji nasledi ili pokloni imetka vrednog između 200 i 400 milijardi evra. Državi od toga ode svega nešto preko deset milijardi.