Nemački mediji opširno o godišnjici tragedije u Novom Sadu i talasu protesta u Srbiji

Čini se da nema medija u Nemačkoj koji nije objavio makar vest o komemorativnom skupu u Novom Sadu na godišnjicu obrušavanja nadstrešnice železničke stanice što je 16 ljudi koštalo života: Magazini Špigel, Štern Fokus, dnevne lokalne i nadregionalne novine Cajt, Taz, Frankfurter Algemajne Cajtung, Zidojče Cajtung, Tagesšpigel, zatim radio Dojčlandfunk i WDR, Prvi i Drugi program nemačke televizije i mnogi drugi.

Govori se o „destinama hiljada ljudi“ koji su u subotu 1. novembra tokom osam sati učestvovoali u marševima i na mirnim manifestacijama.

Nemački javni servis ARD je prilično opšrino i u više navarta izveštavao sa lica mesta. Gledaoci su mogli da steknu utisak o tome da na skup ne dolaze samo građani Novog Sada i okoline, već da su se u petak uveče u taj grad slile kolone mladih ljudi iz mnogih krajeva Srbije.

„Kud god su prolazili na svom maršu, kroz male gradove i sela, ljudi su im aplaudirali i nudili vodu i hranu“, piše ARD na svom portalu tagesšau.de. „Jana, studentkinja Pedagoškog fakulteta Univerziteta u Beogradu, bila je dirnuta reakcijama: Apsolutno smo oduševljeni svim pozdravima koje smo dobili u gradovima i manjim mestima duž rute. Maršem su takođe želeli da pokažu da više nije dovoljno da samo studenti izađu na ulice, kaže Jana. Pozivamo narod da se digne sa nama, jer ova borba više nije samo naša, već zajednička borba svih nas.“

Šok je bio veliki – širom zemlje

„1. novembar 2024: u 11:52 časova, nadstrešnica zgrade železničke stanice u Novom Sadu se obrušila, zatrpavši 16 ljudi pod oblakom prašine i krhotina. Šok je bio veliki – širom zemlje“, piše dopsinik ARD-a.

On napomnje, da se „mnogi ljudi u Srbiji još uvek se sećaju reči predsednika Aleksandra Vučića, koji je uveče psole katastrofe izjavio: Zahtevam da tužilaštvo u Novom Sadu i vlada Republike Srbije obezbede da odgovorni za katastrofu budu izvedeni pred sud i strogo kažnjeni.“

Nesreća izazvala talas protesta

„Protesti su počeli nepune dve nedelje nakon nesreće u Novom Sadu. Pokrenuli su ih studenti koji su zauzeli svoje fakultete i blokadama ulica skrenuli pažnju javnosti. U prvom planu tada su bile njihovi zahtevi za vladavinom prava i odgovornošću onih koji su na vlasti“, piše ARD.

Uporne akcije studenata navodile su sve veći broj građana da im se pridruže, pa je protestni pokret postajao sve masovniji. Već nekoliko meseci pokret traži raspisivanje vanrednih izbora.

„Predsednik Vučić je na proteste je reagovao policijskom silom, sudskim pritiscima i kampanjama dezinformisanja. Dok su se na dan obeležavanja godišnjice tragedije i u Beogradu ponovo okupili demonstranti, Vučić i nekoliko ministara prisustvovali su pomenu žrtvama u Hramu Svetog Save“ piše nemački javni servis.

Sudskog epiloga još nema

Srpsko javno tužilaštvo je pokrenulo istragu ubrzo nakon katastrofe. U septembru je tužilaštvo podiglo optužnice protiv 13 navodnih počinilaca, uključujući bivšeg ministra građevinarstva Gorana Vesića. Međutim, optužbe još uvek treba da potvrdi sud.

Evropsko javno tužilaštvo (EPPO) takođe istražuje moguću zloupotrebu sredstava EU u vezi sa renoviranjem stanice.

Pre nekoliko dana, nezavisna istražna komisija, sastavljena od srpskih profesora, advokata i stručnjaka, predstavila je svoje nalaze Evropskom parlamentu. „Zaključili smo da postoji visok nivo korupcije koji doseže do najviših nivoa države“, rekao je penzionisani sudija Vrhovnog suda na predstavljanju izveštaja, prenosi ARD.

EU bi trebalo da iskoristi svoje poluge moći

Magazin Špigel donosi i poduži komentar iz kojeg izdvajmo: „Za mnoge ljude u Srbiji uzdržanost EU deluje kao šamar u lice. Upravo Evropska unija i njene države članice pune kase sistema koji se i iz njihove perspektive smatra korumpiranim do srži. Rasploženje se jasno ogleda i u aktuelnim anketama: prema najnovijem istraživanju Evropske komisije, Srbija je u međuvremenu postala kandidat za članstvo sa najnižom podrškom građana za ulazak u EU“.

Autor smatra da bi „ta nepopularnost EU mogla bi da ima posledice i po same proteste“ jer „među politički široko zasnovanim demonstracijama deluje i nacionalistička manjina koja pokušava da „prestigne Vučića s desna“. Ako se EU i dalje bude povlačila, postoji opasnost da proteste preuzmu upravo te snage.

„Brisel, Berlin, Pariz, Rim i ostale prestonice EU to ne smeju da dozvole. Studenti u Srbiji bore se za demokratiju, vladavinu prava i politički pluralizam. Ako je EU zaista stalo do perspektive članstva Srbije, mora da podrži zahteve studenata – umesto da se udvara Vučiću zbog nalazišta litijuma ili iz straha da bi mogao još više da približi zemlju Rusiji“.

„Naravno, nije reč o tome da se podstakne neka vrsta spolja vođene revolucije – to je apsurdna teorija zavere kojom se sam Vučić služi da bi diskreditovao demonstracije“ piše dalje Špigel. „Ali EU može konkretno da izvrši pritisak na Vučića da sasluša prodemokratske zahteve demonstranata – uz jasne uslove: sredstva, krediti i trgovinske pogodnosti samo u zamenu za proverljive reforme i poštovanje demokratskih principa“, završava Špigel.