Nevidljiva deca

Ipak, gotovo četvrtini milijardi dece širom sveta, uključujući i desetinama miliona u Podsaharskoj Africi, ova osnovna prava su nedostižan luksuz.

Prema podacima UNICEF-a, rođenje oko 230 miliona dece ispod pet godina starosti – što je jedna trećina od ukupnog broja u svetu – nikada nije registrovano. Azija je dom za 59 odsto neregistrovane dece, a u Podsaharskoj Africi za 37 odsto. Svi oni odrastaju „nevidljivi“ čak i u svojoj zemlji. Problem je naročito akutan u određenim afričkim državama: na primer, samo tri odsto dece u Somaliji, četiri odsto u Liberiji i sedam odsto u Etiopiji imaju dokumenta. Nivoi registracije se, takođe, veoma razlikuju u zemljama kako u Africi tako i drugde. Za decu rođenu u ruralnim oblastima, koje su često udaljene od administrativnih centara, manja je verovatnoća da će biti registrovani u odnosu na one koji žive u gradovima. Dohodak je još jedan faktor – deca rođena u najsiromašnijim domaćinstvima kojih je 20 odsto teško je da se izbore sa birokratijom. Mala je verovatnoća i da deca etničkih manjina ili izbegličkih porodica budu registrovana.

Znamo glavne razloge za neregistraciju. Mnogi roditelji, zahvaljujući nedostatku obrazovanja ili pak tome što ignorišu zvanične procedure, pribegavaju pre ritualima, ceremonijama ili čak knjigama rođenja koje nude porodilišta. Političke krize, ratovi i interna raseljenost podstiču problem: roditelji koji beže u bezbedno sa svojom decom svakako da nisu preokupirani registracijom.

Posledice, međutim, mogu biti teške. Neregistrovana deca su rođena, žive i umiru u anonimnosti. Budući da njihovo fizičko i pravno postojanje ostaje nezapaženo kod nacionalnih vlasti, ona su često osuđena da život provedu na marginama društva.

Deca koja nemaju izvod iz matične knjige rođenih ne mogu da dokažu svoje godine, ko su im roditelji ili identitet, niti da dobiju zvanična dokumenta kao što je pasoš. Teško im je da dobiju pristup osnovnim službama kao što su zdravstvena nega, obrazovanje i socijalna pomoć. Neregistrovana deca često su među prvima koja trpe diskriminaciju i loš tretman. Zbog toga što ne mogu da dokažu svoje godine, često postaju žrtve rada ili trgovine ljudima, a devojčice naročito prisilnog braka.

Dok afričke vlade pokušavaju da povećaju stopu registracije među svojom populacijom, trebalo bi da imaju dva fundamentalna principa na umu. Prvo, iako ne postoji jedinstveno rešenje za velike nejednakosti u registraciji između i unutar različitih država, uspešni pristupi na jednom mestu mogli bi inspirisati vlade u drugim zemaljama. Na primer, neke zemlje, među njima i Obala Slonovače, uspostavile su „mobilni sud saslušanja“ koji putuje širom zemlje i omogućava neregistrovanim osobama da dobiju krštenicu.

Pored toga, razvijanje efikasnih i održivih inicijativa zahteva puno angažovanje afričkih vlada, donosilaca političkih odluka i nevladinih organizacija, kao i nastavak angažovanja i pomoć međunarodnih agencija. Iz tog razloga, oktobra prošle godine sam se sastala sa regionalnom direktorkom UNICEF-a za Zapadnu i Centralnu Afriku Mari Pjer Pojrir, čije angažovanje i rad veoma cenim. Razgovarale smo o položaju dečijih prava u regionu, uključujući i registracije rođenja, izdavanje izvoda iz matične knjige rođenih za svu decu i borbu protiv izrabljivanja dece – sve je to neraskidivo vezano.

Organizacije civilnog društva i NGO imaju važnu ulogu u smanjenju ogromnog broja „nevidljive“ afričke dece. Dečija afrička fondacija, čija sam predsednica, osnovana je pre 20 godina u cilju brige za ugroženu decu, i trenutno ima ogranke u 12 afričkih zemalja. Njihovi projekti u Obali Slonovače uključuju Dečije barake u Abidžanu, inicijative o zdravstvenoj nezi kao što su oftalmološki karavani, te bolnice za mame i decu u Bingervilu, kao i obrazovne šeme kao što su Bibliobus i snabdevanja priborom za školu.

Pored toga, pokrenula sam veliki projekat zajedno sa ministrima unutrašnjih poslova i pravde Obale Slonovače koji omogućavaju da svako dete koje se upiše na šestostepeno školovanje dobije sertifikat, čime se obezbeđuju garancije da mogu dobiti i krštenicu. Nadamo se da će i druge zemlje kontinenta slediti ovaj obrazac.

Da budemo jasni: 230 miliona neregistrovane dece širom sveta je globalna kriza kojoj je potrebno hitno rešenje. Svaki jedinstveni slučaj je individualna tragedija koja izlaže decu ozbiljnom riziku da budu diskriminisana ili što je još gore, dovodi do emotivnih povreda koje mogu trajati ceo život. Samo ako damo podršku da sva deca imaju svoja osnovna prava – identitet – možemo osigurati da nijedno dete ne ostane izvan toga.

Autorka je prva dama Obale Slonovače

Copyright: Project Syndicate, 2019.

www.project-syndicate.org