Kremlj i prikrivene taktike: Kada je Rusija ljuta, „slučajni“ incidenti se dešavaju

Druga strana je obaveštena da je poslednja eksplozija potpuno uništila deo ograde ambasade i oštetila zgrade i vozila. Srećom, eksplozija nije izazvala ljudske žrtve.

Ipak, Rusija nije snosila odgovornost, naročito imajući u vidu da je ovaj napad usledio odmah nakon što je azerbejdžanski predsednik Ilham Alijev ugostio delegaciju NATO-a i istakao rastuće odnose između Bakua i Severnoatlantskog saveza, piše u analizi za Moskovski tajms (The Moscow Times) Nigar Hasanova, azerbejdžabska novinarka koja se bavim pitanjima socijalne pravde i ljudskih prava na Kavkazu.

Azerbejdžan je, takođe, počeo da se pomera od bliske saradnje sa Rusijom ka jačanju ekonomskih veza sa Kinom.

Pri tom, ruski projektili pogodili su zgradu ambasade Azerbejdžana u Ukrajini nakon političkih tenzija i javnog izvinjenja Rusije zbog gađanja aviona Azerbaijan Airlines.

Ovaj incident je pokrenuo slična pitanja. Zašto je Rusija preusmerila avion u Aktau umesto da sleti u Grozni? Čak i nakon javnog izvinjenja, odgovor na ovo pitanje i dalje ostaje nepoznat.

Nakon sastanka azerbejdžanskog i ruskog predsednika u oktobru, Azerbejdžan je bio potresen vestima da je pokušaj puča, koji je navodno orkestrirao bivši predsednički savetnik Ramiz Mehdijev, navodno podržala Moskva.

Kako su se pojavile vesti da su saveznici Mehdijeva uhapšeni, dogodio se ovaj takozvani „nesrećni incident“.

Ovi napadi projektilima nisu novost.

Počasni konzulat Azerbejdžana u Harkovu pretrpeo je 10. marta 2022. ozbiljna oštećenja u vazdušnom napadu, pri čemu je i vozilo ispred zgrade uništeno. Napad je usledio ubrzo nakon što je Azerbejdžan odlučio da se distancira od Moskve i pošalje humanitarnu pomoć Ukrajini.

Rusija je takođe izvela još jedan vazdušni napad Kinžal projektilom 2. januara 2024., formirajući krater blizu administrativne zgrade ambasade.

Srećom, šteta je bila ograničena. U to vreme Azerbejdžan je radio na uklanjanju ruskih mirovnjaka iz Nagorno-Karabaha, pokušavajući da smanji ulogu Rusije u posredovanju u sukobu.

Dok su tenzije 8. i 18. avgusta 2025. rasle nakon pada aviona Azerbejdžan Erlajns u decembru 2024., Rusija je izvela napade dronovima na naftnu bazu SOCAR u regionu Odese, što je rezultiralo povredama radnika i značajnom štetom na infrastrukturi.

Zatim, 28. avgusta, vazdušni napad je pogodio oko 50 metara od zgrade ambasade Azerbejdžana u Kijevu. Oštećeni su administrativna zgrada, konzularni odeljak, rezidencija ambasadora i teritorija diplomatske misije.

Napad je usledio odmah nakon što je Azerbejdžan reagovao na masovne hapšenja i policijsko nasilje nad Azerbejdžancima u Jekaterinburgu, kao i masovnu deportaciju azerbejdžanskih vladinih zvaničnika, čak i onih sa ruskim pasošima.

Prema Ministarstvu spoljnih poslova Azerbejdžana, Moskva je još u aprilu 2022. dobila koordinate azerbejdžanskih diplomatskih zgrada, a Ministarstvo odbrane je Bakuu garantovalo da će te koordinate biti uzete u obzir.

To postavlja pitanje da li su ovi napadi uopšte bili slučajni?

Čak i ako nisu namerni, gađanje politički važnih zgrada zemlje s kojom imate tenzije nije neutralan čin.

Da bi se to bolje ilustrovalo, mogu se pogledati dosadašnji način delovanja Kremlja prema zemljama koje mu se suprotstave.

Nakon što je Gruzija 2006. uhapsila ruske špijune, Moskva je odgovorila masovnim deportacijama i trgovinskim embargom.

Kada se Moldavija okrenula ka Evropi, Rusija je koristila svoju dominaciju u energetici nad tom zemljom. Rusija je manipulativno obustavljala isporuke gasa kad god je želela da maksimalno pritisne Kišinjev.

Kada je Češka kupila municiju za Ukrajinu, skladišta oružja su kasnije eksplodirala pod misterioznim okolnostima, što je pripisano ruskim operativcima.

Čak je i rat Rusije protiv Ukrajine počeo nakon što se Kijev okrenuo ka Zapadu, pa je Moskva iskoristila tvrdnje o „denacifikaciji“ da bi opravdala invaziju punog obima.

Rusija ima obrazac korišćenja prikrivene taktike pritiska prema vladama koje je naljute. Ponekad se poruka šalje kroz trgovinske embarge, prekid snabdevanja gasom, deportacije, informacione ratove, misteriozne eksplozije, sajber-napade ili „nesrećne“ incidente koji uključuju dijasporu dotične države. Bez obzira na metod, vreme napada retko je slučajno.