Foto: Pixabay/KatyveldhorstSvakog radnog dana u Litvaniji, ruski emigrant Mihail Benjaš, poznati bivši advokat i aktivista, ustaje u 6:30 ujutro, navlači kacigu i uzima čekić.
„Bušim rupe na stropovima u stambenih naseljima u Vilniusu, čupam zarđale cevi i menjam ih novim plastičnim“, napisao je o svom novom poslu vodoinstalatera.
Benjaš je jedan od Rusa iz dijaspore koji su se usprotivili invaziji na Ukrajinu i pobegli iz svoje zemlje usled sve većih represije prema disidentima. Mnogi od onih koji su pobegli morali su potpuno promeniti svoje živote, napustivši poslove u ruskim medijima, nevladinim organizacijama i aktivizmu.
Benjaš, koji se školovao i kratko radio kao vodoinstalater dok je studirao pravo u Rusiji, uspeo je da pronađe posao u svom starom zanatu u roku od tri dana od registracije na centru za zapošljavanje u Vilniusu.
„Rekli su mi da je to težak posao, ali barem su plate normalne za Litvaniju“, rekao je Benjaš za Radio Slobodna Evropa, dodajući da zarađuje između 3.000 i 3.500 eura mesečno.
„Ovim poslom izdržavam svoju porodicu i sebe. Mogu voziti bicikl kroz šumu, pisati loše stvari na internetu i pokretati tužbe ako želim, ali to nije posao – to je hobi. Ovo je sloboda“, kaže ovaj bivši advokat.
Tokom života u Rusiji, Benjaš je radio u Krasnodaru, gde je branio klijente, uključujući demonstrante i aktiviste te, nakon februara 2022., ugovorne vojnike koji su odbili da učestvuju u ruskoj invaziji.
Više puta je bio meta policije, a 2018. godine je nasilno uhapšen. Kasnije je optužen za „diskreditaciju“ ruske vojske, a u oktobru 2022. proglašen je „stranim agentom“. Sledeće godine isključen je iz advokatske komore zbog svojih objava protiv rata na društvenim mrežama. Ubrzo nakon toga pobegao je iz Rusije.
„Biti advokat postalo je vrlo nesretno zanimanje“, priseća se svog vremena u Rusiji. „Bilo je to poput torture: pretresi, hapšenja.“ U Litvaniji, kaže, „našao sam mir, nezavisnost i priliku da kažem šta mislim.“
Usprkos velikim rezovima u stranoj pomoći iz Vašingtona, mnoge nevladine organizacije i mediji na ruskom jeziku koji deluju iz inostranstva bili su prisiljeni da otpuštaju zaposlene.
Benčaš ima vlastito mišljenje o oskudnoj novoj pomoći sa Zapada.
„Taj celi sistem donacija me ljuti. To je zli novac“, kaže on. „Jedno civilno društvo ne može rasti na račun drugog. I kad je počelo kukanje zbog Trumpovih rezova, isprva sam se smejao, ali onda mi je bilo žao mojih prijatelja koji su ostali bez novca.“
On je kontaktirao svoje bivše kolege sugerišući im da slede korake američkog boksačkog prvaka koji je postao građevinski radnik Džejmsa Bredoka, kako bi izdržavali svoje porodice.
„Postoji izlaz – prebolite sebe. Baš kao što je Džejms Bredok otišao na biro za zapošljavanje, trebalo bi i vi“, savetovao je Benjaš.
Rus dodaje da „nema sramotnih zanimanja. Nije sramota raditi rukama, sramotno je samo tražiti novac. Ko ima glavu i ruke mora zaraditi za život.“
Novinarka koja je postala zavarivačica
Julija Dalidovič radila je kao novinarka i šminkerka u Moskvi pre nego što je emigrirala u Litvaniju 2022. Sada zarađuje za život kao zavarivačica u fabrici u Vilniusu.
Dalidovič se prvi put susrela s metalcima na filmskom setu u Rusiji prilikom pravljenja jednog rekvizita. Odmah su je prihvatili mladi zavarivači koji su bili „tmurni sa nekom vrstom fabričke vibre. Baš je izgledalo kul“, priseća se.
Kada je 2022. stigla u Litvaniju bez ikakvih planova, Julija Dalidovič kaže da joj je tadašnji momak predložio da potraži i poslove zavarivača. „Pomislila sam, ‘Šta mogu da izgubim?“
Bivša novinarka je pronašla obuku, na kojoj je osoblje proveravalo razumiju li početnici fizičku prirodu tog posla. „Tek kasnije sam shvatila koliko je to teško“, kaže ona.
Ovoj ruskoj emigrantkinji nije bilo lako pronaći posao zavarivačice. U nekim radionicama su joj rekli da nemaju ženske svlačionice, a druga joj je ponudila posao čistačice za 700 eura mesečno.
Na kraju je, međutim, pronašla fabriku koja je promenila život. To se desilo kada je novi zavarivač, Litvanac po imenu Gitis, ušetao u radionicu.
Kada su mu rekli da će raditi sa ženom zavarivačicom, Litvanac se kasnije našalio s njom. „Zamišljao sam je sa srpom u jednoj ruci, čekićem u drugoj. Ali ispalo je da si potpuno drugačija“, rekao joj je. Par se ubrzo zaljubio i stupio u brak.
„Nekada pričamo koliko se stvari moralo složiti da bismo se sreli, ali nekako se i to dogodilo, kaže kroz smeh Julija Dalidovič.
„Baš me briga ako moram da cepam drva“
Sergej Bespalov vodio je štab ubijenog opozicijskog aktiviste Alekseja Navaljnog u Irkutsku u Rusiji. Nakon što je protiv njega 2021. pokrenut krivični postupak, pobegao je u Tursku, a danas živi u Litvaniji.
„Godine 2022. kad je počeo rat cepao sam drva u Finskoj, ali nismo puno zaradili. Onda sam tri meseca radio kao vodoinstalater, postavljao cevi i ugrađivao radijatore u prostorima novogradnje. Nije mi se to baš svidelo i pokušao sam nešto drugo. Osnovao sam firmu, ali nije zaživela. Onda sam se opet vratio cepanju drva“, priča on.
Bespalov je sada voditelj projekta u firmi koja se bavi transportom na vodik, a vikendom radi kao vozač kombija.
„Odem u Latviju, pokupim putnike i odvezem ih do ruske granice u blizini Pskova. Firma plaća jako dobro, 100 evra po danu“, kaže Bespalov, dok opisuje usputnu homofobiju nekih svojih klijenata.
„Polovina putnika koje odvezem do granice kaže: ‘Konačno nazad u Rusiju na odmor od ‘gay-Europe’.“
„Jednom sam vozio tri starija muškarca koji su putovali iz Nemačke i kojima je jako nedostajala Rusija, zajedno sa tri ruske devojke koje su studirale u Nemačkoj.“ Putnici su započeli tako žestoku svađu, priseća se Bespalov, „Mislio sam da će uništiti kombi“.
Teška situacija za neke izbeglice u Baltiku, kaže Bespalov, postala je očita nakon nedavne interakcije u Latviji, gde često putuje.
„Bio sam u medijskom centru u Rigi i ušla je Ukrajinka. Rekla nam je da su je otpustili s nekoliko poslova i sada nema šta da jede.“ Žena je radila za medijsku kuću na ruskom jeziku koja je pružala ukrajinsku perspektivu ruskoj publici. „Nema posla za žene u Latviji“, kaže Bespalov. „Muškarci mogu ući na bilo koje gradilište, ali je ženama puno teže.“
Ovaj 50-ogodišnjak i dalje oseća nostalgiju za rodnom zemljom, ali s obzirom na to da ima nekoliko pravnih postupaka koji su i dalje aktivni, povratak je nemoguć pod Putinovom vlašću.
„Ne osećam da mi je opao društveni status“, kaže Bespalov. „Baš me briga ako moram cepati drva, ali mnogima je to veliki problem.“
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
