„Masovna konfuzija i haos“: Trampovi federalni agenti kreću u „obračun s kriminalcima“ u Nju Orleansu

„Vlada masovna konfuzija i haos“ dok se kampanja približava, rekao je za CNN novoizabrani član Gradskog veća Nju Orleansa Metju Vilard. Naveo je da on i drugi lokalni zvaničnici imaju veoma malo informacija o operaciji – a ono što su dobili „nije ohrabrujuće“.

„Zaista se plašimo nepoznatog, i gledajući izveštaje koje smo videli u drugim gradovima svakako ne želimo da se tako nešto dogodi u Nju Orleansu“, rekao je on.

On je jedan od nekoliko lidera koji prate operacije DHS u prethodnim gradovima, kako bi videli teške taktike koje federalni agenti primenjuju, ali i strategije koje zajednice mogu koristiti da protestuju i organizuju se.

Operacija sledi nakon što su visoki zvaničnik Granične patrolne službe Gregori Bovino i agenti Carinske i granične zaštite proveli oko nedelju dana u Šarlotu, Severna Karolina, nakon višenedeljne operacije u Čikagu koja je dovela do šokantnih scena: učiteljica u vrtiću uhapšena u objektu za negu dece roditelji razdvojeni od svoje dece koja su američki državljani i demonstranti pogođeni ili prskani suzavcem od strane federalnih agenata.

Kada će početi operacija u Nju Orleansu?

Operacija se očekuje da počne danas 1. decembra, prema izvorima upoznatim sa planiranjem. Bovina će pratiti oko 250 agenata Ministarstva za unutrašnju bezbednost – otprilike isti broj koji je poslat u druge gradove da pomogne vrhovnom zvaničniku Granične patrolne službe, rekli su izvori.

Nije jasno koliko dugo se očekuje da će agenti ostati u Nju Orleansu.

Zašto DHS cilja Nju Orleans?

Predsednik Donald Tramp je ranije spomenuo Nju Orleans kao destinaciju za svoju federalnu kampanju, navodeći tokom sastanka u Ovalnom kabinetu ove godine da grad „ima problem sa kriminalom“. Nju Orleans je demokratska enklava u republikanskoj saveznoj državi, čiji je guverner saveznik Trampa.

Luizijana je takođe poznato područje za Bovina, koji je vodio sektor Granične patrolne službe u Nju Orleansu tokom Trampovog prvog mandata.

Kada je CNN prošlog meseca pitao kako bira gradove za ovakve ciljane operacije, Bovino je naveo Trampa, sekretarku za unutrašnju bezbednost Kristi Noem i „ono što naša obaveštajna služba kaže“.

Vilard, demokratski član Gradskog veća Nju Orleansa, rekao je za CNN da on „ne razume strategiju njihovog dolaska u grad Nju Orleans“, koji je „dobrodošlo mesto za posetioce iz celog sveta“.

Federalni agenti „nemaju strategiju“, rekao je izabrani član Gradskog veća. „Nemaju pravi plan. Ovo je zapravo samo da bi se izazvao strah kod ljudi i u neku ruku pokazala moć, demonstracija sile“.

On je napomenuo da Luizijana nema kopnenu granicu ni sa jednom drugom državom, „tako da mi zaista nije jasno zašto bi Granična patrola dolazila u saveznu državu Luizijana“.

Slično tome, Suzan Vajšar, dugogodišnja istraživačica i zagovornica prava imigranata u Nju Orleansu, rekla je da ovaj nalet „nema nikakvog smisla u pogledu javne politike ili javne bezbednosti“, napominjući nedavni pad kriminala u gradu.

Umesto toga, izgleda „da smo jednostavno kažnjeni zbog načina na koji smo glasali“, dodala je ona.

Kakva je imigrantska situacija u Nju Orleansu?

Jedan od razloga zbog kojih se Nju Orleans čini čudnom destinacijom za imigracionu akciju je to što grad, iako poznat kao kulturni centar ima manji udeo imigranata nego drugi gradovi koje DHS cilja. Oko 6,5 odsto ukupnog stanovništva grada čine imigranti, uključujući naturalizovane američke građane, prema podacima američkog Zavoda za popis stanovništva.

Više od polovine imigranata u gradu nisu američki državljani.

Ipak, imigranti igraju važnu ulogu u ekonomiji grada, posebno u sektorima usluga i građevinarstva. Takođe su bili ključni za rekonstrukciju 307 godina starog grada nakon razaranja koje je izazvao uragan Katrina.

Oko polovine radnika na rekonstrukciji posle uragana bili su Latinoamerikanci, a četvrtina su bili imigranti bez dokumenata, uglavnom iz Meksika i Hondurasa, pokazalo je istraživanje Centra za ljudska prava Univerziteta Kalifornija u Berkliju.

Grad je takođe dom istorijskih imigrantskih zajednica, uključujući značajnu vijetnamsko-američku zajednicu koja je nastala kada su izbeglice bežale nakon pada Sajgona.

„Imigranti u Nju Orleansu su uglavnom dobrodošli, dobro su se integrisali i postali deo tkiva naših zajednica“, rekla je Vajšar.

„Zato su mnogi ljudi u našem gradu i širom regiona tako besni, razočarani i tužni što naša vlada iznenada šalje federalne agente da terorišu naše imigrantske komšije, prijatelje“, dodala je ona.

Šta kažu političari?

Izabrana gradonačelnica Nju Orleansa, Helena Moreno, koja je rođena u Meksiku, rekla je da je dobila ograničene informacije o očekivanoj operaciji, ali da je strah među imigrantskim zajednicama očigledan.

„Roditelji se plaše da šalju svoju decu u školu“, rekla je Moreno, demokrata. „Ljudi su zaista, zaista uplašeni“.

Njena kancelarija objavila je smernice za interakciju sa agentima imigracione službe, pozivajući ljude da se pridržavaju naloga organa reda i da snimaju situacije telefonom ako se ne osećaju bezbedno.

Republikanski guverner države, Džef Landri, zauzeo je drugačiji stav, pozivajući na strožije sprovođenje imigracionih zakona u gradu i državi.

„Nju Orleans je mesto u kojem smo imali ilegalne kriminalne aktivnosti, aktivnosti stranaca“, rekao je prošle nedelje u intervjuu za Fox News.

Kako imigrantska zajednica reaguje?

Čak i pre nego što je operacija zvanično počela, već je izazvala strah i anksioznost među blisko povezanim imigrantskim zajednicama.

Vilard je rekao: „Roditelji su kontaktirali školske sisteme da vide da li mogu da se vrate na onlajn nastavu dok je Granična patrola aktivna u gradu Nju Orleansu.“

Vlasnici nekoliko firmi rekli su CNN-u da su morali da skrate radno vreme ili pauziraju projekte, jer su imigrantski radnici previše uplašeni da dođu na posao.

Organizatori i aktivisti takođe su se brzo organizovali kako bi se pripremili, deleći stotine zviždaljki (alat koji se koristi u drugim gradovima za upozoravanje na prisustvo agenata imigracione službe), održavajući obuke o pravima imigranata, prikupljajući hranu za komšije koji se plaše da napuste svoje domove i organizujući proteste i grupe za nadzor četvrti.

„Ovaj grad je zaista, zaista navikao da se okuplja posle svake oluje, bilo da je to uragan, snežna oluja ili pandemija“, rekla je Ričel Tejber, volonterka u organizaciji Union Migrante, za CNN. „I mislim da možemo očekivati još toga.“

Šta se dešavalo u prethodnim operacijama?

Tokom „Operacije Midvej Blitz“, DHS-ove akcije u Čikagu i okolnim oblastima, uhapšeno je više od 3.000 migranata.

Federalni agenti su pucali u nekoliko osoba, a barem jedna je smrtno stradala.

Bovino i njegovi agenti redovno su koristili i suzavac i druge mere „kontrole mase“ protiv demonstranata u Čikagu, koje su tvrdili da ometaju imigracione operacije i ugrožavaju agente. Federalni sudija je 6. novembra izdao nalog kojim se ograničava upotreba sile protiv demonstranata, iako je apelacioni sud privremeno blokirao taj nalog.

Gde će biti naredna operacija?

Nije jasno gde će tačno Bovino i njegovi agenti ići posle Nju Orleansa, iako je on i drugi zvaničnici spominjali razne gradove pod upravom demokrata kao moguće ciljeve za federalnu intervenciju.

„Videćete nas kako se ponovo raspoređujemo – to može biti Njujork, može biti Čikago, može biti Šarlot“, rekao je Bovino za Fox News početkom novembra iz Zapadne Virdžinije, pre nego što je zvanično najavljena operacija u Šarlotu.

Predsednik, međutim, odbacio je neposredne planove za slanje federalnih vlasti u Njujork, njegov rodni grad i uporište demokrata, nakon sastanka sa izabranim gradonačelnikom Zohranom Mamdanijem.

„Druga mesta to više trebaju“, rekao je nakon iznenađujuće prijateljskog sastanka sa Mamdanijem, demokratskim socijalistom i glasnim kritičarem predsednika. Ipak, napomenuo je da bi poslao Nacionalnu gardu u grad „ako bude potrebno“.