Ko je sve pozvan da bude deo Trampovog „Odbora za mir“ za Gazu, ko je prihvatio, a ko je odbio i gde je u svemu tome Vučić?

Saopštenje Bele kuće objavljeno u subotu detaljno opisuje trostepenu strukturu vlasti – sa Odborom za mir koji predvode SAD, a koji je na vrhu i sastoji se od milijardera i ličnosti bliskih Izraelu.

Bugarski diplomata Nikolaj Mladenov, koji je imenovan za „visokog predstavnika Odbora za mir“, nadgledaće tranziciju vlasti sa vladavine Hamasa na palestinsku administraciju tehno-krata koju će predvoditi Ali Šat, bivši zamenik ministra Palestinske uprave (PA).

Bela kuća je takođe objavila formiranje Izvršnog odbora za Gazu, koji će sarađivati sa Kancelarijom visokog predstavnika i palestinskom tehnokratskom administracijom nazvanom Nacionalni komitet za upravljanje Gazom (NCAG).

Dok Vašington ovo predstavlja kao plan za „rekonstrukciju i prosperitet“, isključenje Palestinaca iz najvišeg tela za donošenje odluka sugeriše da će imati malo uticaja na odlučivanje o budućoj strukturi upravljanja.

Tramp želi da ceremonija potpisivanja bude održana u Davosu u četvrtak, uprkos pozivima nekih od pozvanih da se uslovi odbora preformulišu, piše Blumberg.

Lista poziva za Odmor za mir zasniva se na informacijama onih koji su potvrdili Trampov poziv, ali i objavama na društvenim mrežama, tako da lista nije konačna: Albanija, Argentina, Australija, Austrija, Bahrein, Belorusija, Brazil, Kanada, Kipar, Egipat, Evropska komisija, Finska, Francuska, Nemačka, Grčka, Hrvatska, Mađarska, Indija, Indonezija, Irska, Izrael, Italija, Japan, Jordan, Kazahstan, Kina, Maroko, Holandija, Novi Zeland, Norveška, Oman, Pakistan, Paragvaj, Poljska, Portugal, Katar, Rumunija, Rusija, Saudijska Arabija, Singapur, Slovenija, Južna Koreja, Španija, Švedska, Švajcarska, Tajland, Turska, Ujedinjeni Arapski Emirati, Ujedinjeno Kraljevstvo, Ukrajina, Uzbekistan, Vijetnam.

Redakcija Danasa pitala je savetnicu predsednika Srbije Aleksandra Vučića da li je možda i on dobio poziv od američke administracije da bude deo Odbora za mir za Gazu, ali nažalost do objavljivanja ovog teksta nismo dobili odgovor.

Podsetimo, iz regiona pozive su dobili hrvatski premijer Andrej Plenković, albanski premijer Edi Rama i slovenački premijer Robert Golob.

Al Jazeera je predstavila kako funkcioniše nova trostepena upravljačka struktura i zašto stručnjaci upozoravaju da podseća na „komercijalni protektorat“.

Odbor za mir

Prema saopštenju Bele kuće, Osnivački izvršni savet nalazi se na vrhu piramide. Ovo telo drži finansijsku kontrolu i postavlja stratešku viziju. Na čelu je predsednik Tramp, koji zadržava pravo veta.

Sastav Izvršnog saveta je sledeći:

Američki državni sekretar Marko Rubio: Rubio je jedan od najproizraelskijih zvaničnika u Trampovoj administraciji. Rekao je da onima koji kritikuju Izrael neće biti dodeljene američke vize. Takođe je kritikovao potez nekoliko zapadnih zemalja da priznaju palestinsku državu, nazivajući to „nepromišljenom odlukom“ koja „samo služi propagandi Hamasa“.

Američki specijalni izaslanik Stiv Vitkof: Vitkof je njujorški trgovac nekretnina i investitor blizak Trampu. Zadužen je za pregovore o prekidu vatre u Gazi. Vitkof je optužen da je odustao od pregovora o Gazi nakon što je prošlog jula optužio Hamas da blokira dogovor. Član političkog biroa Hamasa, Basem Naim, optužio ga je da „služi izraelskoj poziciji“.

Džared Kušner: Kušner, Trampov zet, takođe je snažan pristalica Izraela, koji je ranije sugerisao da Palestinci nisu sposobni za samoupravu. Opisao je Gazu kao „veoma vrednu obalu“. Kušner je takođe bio pokretačka snaga takozvanih Abrahamovih sporazuma, serije dogovora koji su formalizovali veze između nekoliko arapskih zemalja i Izraela.

Milijarder Mark Rouen: Rouen je suosnivač kompanije Apollo Global Management, jedne od najvećih investicionih firmi na svetu. Prema medijskim izveštajima, vodio je filantropske aktivnosti u Izraelu i finansirao proizraelske zagovaračke grupe u SAD. Takođe je podržao izraelsko-američki savet koji radi na jačanju izraelskih i američkih jevrejskih zajednica.

Adžaj Banga: Banga je trenutno predsednik Svetske banke. Na tu funkciju ga je imenovao predsednik Tramp. Prethodno je bio potpredsednik u kompaniji General Atlantic i izvršni direktor Masterkarda.

Bivši britanski premijer Toni Bler: Bler, koji je bio premijer Velike Britanije od 1997. do 2007, podržavao je američki „rat protiv terora“ početkom 2000-ih i pridružio se invaziji na Irak 2003. godine, pod vođstvom tadašnjeg predsednika SAD Džordža V. Buša. Smatra se polarizujućom figurom u regionu.

Robert Gabrijel mlađi: Gabrijel je zamenik savetnika za nacionalnu bezbednost u Trampovoj administraciji.

Tramp je pozvao lidere Egipta, Turske i Jordana da se pridruže njegovom „Odboru za mir“ kako bi nadgledali tranziciju u Gazi nakon rata, prema zvaničnicima iz Ankare, Kaira i Amana.

Tramp je takođe pozvao brojne svetske lidere, uključujući predsednika Argentine Havijera Mileija i premijera Kanade Marka Karniija, da budu deo Odbora za mir.

Među pozvanima su lideri Francuske, Nemačke, Italije, Mađarske, Australije, Evropske komisije i ključnih sila na Bliskom istoku. „Naravno da smo prihvatili ovu časnu pozivnicu“, napisao je na X mađarski premijer Viktor Orban, blizak Trampov saveznik, prenosi Rojters.

Francuski predsednik Emanuel Makron odbio je ponudu Trampa da se pridruži „Odboru za mir u Gazi“.

Odluka je, navode iz Makronovog kabineta, doneta zbog zabrinutosti da bi „Odbor za mir“, kojim predsedava Tramp, imao široka ovlašćenja izvan prelaznog upravljanja Pojasom Gaze i potkopao okvir Ujedinjenih nacija.

U saopštenju se navodi da povelja Odbora „prevazilazi okvir Gaze i pokreće ozbiljna pitanja, posebno u pogledu principa i strukture Ujedinjenih nacija, koja se ne mogu dovesti u pitanje“.

Premijer Slovenije Robert Golob dobio poziv predsednika SAD Donalda Trampa da bude član njegovog Odbora za mir ali, po izveštaju Slovenačke novinske agencije (STA), Golob nije naklonjen ulasku u to telo, a Vlada će o toj ponudi raspravljati u četvrtak.

Hrvatski premijer Andrej Plenković dobio je poziv američkog predsednika da se pridruži Odboru za mir, potvrđeno je za tportal iz Vlade.

Iz Banskih dvora još nisu odgovorili američkoj strani. ‘Proučićemo poziv’, poručuju iz Vlade.

Portparol Ministarstva spoljnih poslova Kine Guo Điakun je saopštio da je Peking dobio poziv od SAD nakon što je Tramp najavio osnivanje Odbora za mir za Gazu, prenosi Sinhua.

Ruski predsednik Vladimir Putin takođe je dobio poziv da se pridruži Odboru za mir u Gazi i ova mogućnost se razmatra, kazao je juče sekretar za štampu ruskog lidera Dmitrij Peskov, odgovarajući na pitanje novinara.

Ranije je sekretar za štampu kazahstanskog lidera Kasim-Žomart Tokajev, rekao da je američki predsednik Donald Trump pozvao svog kazahstanskog kolegu da se pridruži Odboru za mir, a Kazahstan da postane jedna od država osnivača.

„Zaista, predsednik Putin je takođe dobio ponudu diplomatskim kanalima da se pridruži ovom mirovnom odboru. Trenutno proučavamo sve detalje ovog predloga“, rekao je Peskov. „Nadamo se kontaktima sa američkom stranom kako bismo razjasnili sve“, dodao je on.

Osim Putina, američki predsednik je pozvao i beloruskog kolegu Aleksandra Lukašenka da se priključi Odboru za mir.

„Visoko cenimo to što američka strana vidi Belorusiju, a to je direktno naznačeno u tekstu, kao državu koja je spremna da preuzme plemenitu odgovornost izgradnje trajnog mira i ulaže u sigurnu i prosperitetnu budućnost za buduće generacije“, navodi se u saopštenju beloruskog Ministarstva spoljnih poslova.

Beloruska strana je predlog Donalda Trampa doživela „kao priznanje ličnih zasluga i međunarodnog autoriteta“ Aleksandra Lukašenka. Učešće u Mirovnom savetu omogućiće Belorusiji „da učestvuje u globalnim procesima za rešavanje bilo kakvih međunarodnih sukoba, što će na kraju doprineti izgradnji nove bezbednosne arhitekture“, dodalo je Ministarstvo spoljnih poslova Republike.

Italijanska premijerka Đorđa Meloni rekla je da je njena zemlja „spremna da uradi svoj deo“, iako nije bilo jasno da li se konkretno odnosi na Gazu ili na širi mirovni plan.

Kanadski premijer Mark Karni rekao je u nedelju da je u principu pristao na Trampov „Odbor za mir“ za Gazu, iako se detalji još razrađuju.

Mandat za Odbor za mir odobrio je Savet bezbednosti UN u novembru, ali samo do 2027. godine i isključivo fokusiran na sukob u Gazi, podseća Rojters. Rusija i Kina, dve zemlje sa pravom veta, uzdržale su se, žaleći se da rezolucija nije dala UN jasnu ulogu u budućnosti Gaze.

Portparol generalnog sekretara UN Antonija Gutereša rekao je da Gutereš „veruje da su države članice slobodne da se udružuju u različite grupe“, odgovarajući na pitanje o nacrtu američke povelje za Odbor za mir.

„Ujedinjene nacije će nastaviti sa svojim mandatom“, rekao je zamenik portparola UN Farhan Hak.

Tramp, koji teži Nobelovoj nagradi za mir, rekao je u pismu da će se odbor uskoro sastati, dodajući: „Ovaj odbor biće jedinstven, nikada nije postojalo ništa slično!“

Još jedan visoki zvaničnik UN nije direktno komentarisao plan, ali je rekao da su Ujedinjene nacije jedina institucija sa moralnom i pravnom sposobnošću da okupi svaku državu, veliku ili malu.

Mnogi stručnjaci za ljudska prava i zagovornici kažu da Trampovo nadgledanje odbora koji će upravljati stranim teritorijama podseća na kolonijalnu strukturu, dok je Blerovo uključivanje kritikоваnо prošle godine zbog njegove uloge u ratu u Iraku i istorije britanskog imperijalizma na Bliskom istoku.

Bela kuća nije detaljisala odgovornosti svakog člana odbora. Među imenima nema Palestinaca. Bela kuća je rekla da će dodatni članovi biti objavljeni u narednim nedeljama.

Blumberg Njuz je u nedelju izvestio da je Trampova administracija tražila od zemalja da doprinesu najmanje 1 milijardu dolara kako bi postale stalni članovi. Nestalno članstvo bi ostalo besplatno.

Mladenov, koji je kao specijalni izaslanik UN za Bliski istok 2015–2020. godine bio zagovornik Abrahamovih sporazuma, biće „veza na terenu“ između Odbora za mir i NCAG.

Bela kuća je imenovala dva „strateška savetnika“ sa kontroverznim dosijeima u Odbor za mir:

Arije Lajtstoun: Ključna figura u Abrahamovim sporazumima i kontroverznoj organizaciji za pomoć „Gaza Humanitarian Foundation“ (GHF), koja je suočena sa ozbiljnim optužbama za loše upravljanje pomoći i neuspeh koordinacije, što je dovelo do smrti stotina Palestinaca koji su tražili hranu.

Džoš Gruenbaum: Povezan sa ranijim planovima da se Gaza pretvori u „rivijeru Bliskog istoka“, stavljajući u prvi plan potencijal nekretnina nad pravima izbeglica.

Adžad al-Kara, politički analitičar iz Gaze, rekao je Al Džaziri da ova struktura sa naglašenim vrhom odražava „korporativno preuzimanje“ palestinskog pitanja.

„Tramp tretira Gazu ne kao domovinu, već kao bankrotiranu kompaniju kojoj je potreban novi upravni odbor“, rekao je al-Kara. „On je strateško donošenje odluka dao investitorima i stranim političarima, pretvarajući suverenitet u komercijalni poduhvat.“

Izvršni odbor za Gazu

Ispod osnivačkog saveta nalazi se Izvršni odbor za Gazu, zadužen za regionalnu koordinaciju.

Njegovi članovi su: Stiv Vitkof,  Džared Kušner, turski ministar spoljnih poslova Hakan Fidan, katarski diplomata Ali Al-Tavadi, direktor egipatske Generalne obaveštajne službe Hasan Rašad, Toni Bler, Mark Rouen, emiratska ministarka državne saradnje za međunarodnu saradnju Rim Al-Hasimi, Nikolaj Mladenov, izraelsko-kiparski magnat nekretnina Jakir Gabaj, čije prisustvo u odboru sa arapskim i turskim diplomatama postavlja pitanje normalizacije ekonomskih veza pod izgovorom obnove, Sigrid Kaag, holandska političarka i koordinator UN u Gazi.

Izvršni odbor, koji ima predstavnike arapskih zemalja, zadužen je za pomoć u „podršci efikasnog upravljanja“ u Gazi.

„Odbor će pomoći u podršci efikasnog upravljanja i pružanju usluga svetskog nivoa koje unapređuju mir, stabilnost i prosperitet za narod Gaze“, navodi se u saopštenju Bele kuće.

Izraelska kritika

Uprkos američkom vođstvu plana, uključivanje predstavnika Turske i Katara naišlo je na protivljenje Izraela. Kancelarija premijera Benjamin Netanjahua saopštila je u nedelju da formiranje ovog izvršnog odbora „nije koordinisano sa Izraelom“.

Prema izraelskim medijima, ministar nacionalne bezbednosti Itamar Ben-Gvir pozvao je na povratak „potpunom ratu“ i „dobrovoljnoj migraciji“ umesto da se Gaza preda odboru u kojem su Turska i drugi.

U međuvremenu, bivši savetnik za nacionalnu bezbednost Jakov Amidror rekao je izraelskom radiju da bi dopuštanje „Turskoj – kojom rukovodi vlada naklonjena Muslimanskoj braći – u Gazu bilo strateška greška koja bi ojačala Hamas“.