EPA/RONALD WITTEKOko 1.800 ljudi iz Avganistana nada se humanitarnom prihvatu u Nemačkoj. Kako je navedeno, dva od četiri programa prijema biće potpuno ukinuta, a delimično će biti pogođen i program za lokalne saradnike.
U narednim danima ljudima u dva programa prihvata biće saopšteno „da više ne postoji politički interes za njihov prijem“. Tim šturim rečima portparolka nemačkog Ministarstva unutrašnjih poslova Sonja Kok najavila je da 640 Avganistanki i Avganistanaca neće moći da dođu.
Oni su do sada u Pakistanu čekali na odlazak u Nemačku. Radi se o ljudima koji moraju da strahuju od progona i odmazde talibanskog režima u Avganistanu – a koji su do sada imali obećanje nemačke vlade da će biti primljeni.
To obećanje se sada povlači jer crno-crvena koalicija u Berlinu želi „što je više moguće“ da okonča programe prihvata. Tako su se dogovorile konzervativne stranke CDU/CSU i socijaldemokrate u svom koalicionom sporazumu. Obećanja o prijemu aktivistkinja za ženska prava, advokata, novinara i drugih opozicionara iz Avganistana, preko „liste za ljudska prava“ i „prelazne liste“, dala je prethodna vlada, sastavljena od socijaldemokrata, Zelenih i liberala.
Ta obećanja, data nakon što su radikalno-islamistički talibani 2021. godine preuzeli vlast u Avganistanu, savezni ministar unutrašnjih poslova Aleksander Dobrint danas smatra „teretom iz prošlosti“ koji sada mora da reši.
Pogođeni i lokalni saradnici
Prvi put pogođen je i treći program prihvata – za lokalne saradnike. Prošle nedelje su prvi put lokalni saradnici i njihove porodice, koji su direktno radili za nemačka ministarstva ili Bundesver, dobili za njih poražavajući mejl, saopštila je humanitarna organizacija „Kabul Luftbrücke“ (Vazdušni most Kabul). Eva Bajer, portparolka te organizacije, rekla je za DW da je oko 130 ljudi, koji su imali obećanja u okviru programa za lokalne saradnike, obavešteno da više neće biti primljeni.
Mejl je poslala državna Agencija za razvojnu pomoć GIZ. Ključna rečenica glasi: „Nakon daljeg detaljnog ispitivanja odlučeno je da ne postoji osnova za obećanje o prijemu u Nemačku prema §22 Zakona o boravku.“ Konkretan razlog za povlačenje obećanja nije naveden. Portparolka Ministarstva unutrašnjih poslova u Berlinu, Sonja Kok, potvrdila je da se samo još 90 od preostalih 220 lokalnih saradnika može pozvati na obećanje o prijemu.
Dobrint želi da održi data obećanja
Savezni ministar unutrašnjih poslova Aleksander Dobrint (CSU) još nije bio u potpunosti upoznat sa ovim dešavanjima kada ga je Dojče vele kontaktirao u vezi sa lokalnim saradnicima. „Pročitao sam izveštaj o tome, koji ne mogu u potpunosti da procenim, ali sam danas zatražio od svog ministarstva da mi pruži objašnjenje.“
Na pitanje DW-a, Dobrindt je ipak kazao: „Nije došlo ni do kakve promene moje odluke, koju već duže vreme jasno ponavljam. Tamo gde postoje pravno obavezujuća obećanja o prijemu, ispunićemo ih. Što se tiče takozvanih lokalnih saradnika mi imamo trajnu odgovornost.“ Međutim, preduslov za prijem, dodao je, ostaje uspešno obavljena bezbednosna provera.
Prema podacima vlade, Nemačka je od promene vlasti u Avganistanu 2021. do aprila 2025. godine primila ukupno 4.000 lokalnih saradnika i skoro 15.000 članova njihovih porodica. Grupa koja još uvek boravi u Pakistanu relativno je mala.
Velika neizvesnost u programu prijema
Pošto pakistanske vlasti prete da će od početka iduće godine Avganistanke i Avganistance, koji se još uvek nalaze u nemačkim pansionima u Pakistanu, izručiti talibanskom režimu, ostaje veoma malo vremena. Iako je nemačka vlada od stupanja na dužnost dovela nekoliko stotina ljudi iz Pakistana u Nemačku, pored već pomenutih, posebno ugroženih lokalnih saradnika, još oko 1.000 Avganistanaca čeka na odlazak u bezbednu Nemačku.
U okviru četvrte opcije saveznog programa prihvata, dobili su obećanja o preseljenju. Međutim, savezni ministar unutrašnjih poslova Aleksander Dobrindt se već mesecima ne oseća obaveznim da ta obećanja ispuni. Avionom se prebacuju samo još oni koji su pred nemačkim upravnim sudovima uspeli da ostvare svoja prava na obećani prijem.
Prema podacima organizacije „Vazdušni most Kabul“, koja Avganistancima obezbeđuje pravnu pomoć, do sada su 84 tužbe bile uspešne, još 195 je u toku. Dvadesetak novih tužbi je u pripremi. Da li će ti postupci biti okončani pre kraja godine, veoma je neizvesno.
„To je neverovatna nesigurnost u kojoj se ljudi nalaze već mesecima, neki i godinama. Ta neizvesnost sama po sebi je psihičko mučenje“, kaže Eva Bajer o situaciji ljudi u Pakistanu koji se nadaju odlasku i sa kojima je njena organizacija u kontaktu.
U okviru programa prihvata tokom četiri godine dato je oko 3.500 obećanja o prijemu. Program je bio namenjen pre svega bivšim zaposlenima u nemačkim nevladinim organizacijama koji su bili u opasnosti nakon što su talibani preuzeli vlast.
Protestno pismo humanitarnih organizacija
Dvestapedeset organizacija, među njima „Hjuman rajts voč“, „Pro azil“ i „Hleb za svet“ uputili su nemačkom ministru unutrašnjih poslova Dobrintu otvoreno pismo pozivajući ga da ugrožene avganistanske porodice do kraja godine, bez birokratskih prepreka, dovede u Nemačku. Spasavanje svih ljudi kojima je prijem obećan, Helen Rezene, ko-direktorka Pro azila, nazvala je „lakmus-testom pouzdanosti, kredibiliteta i humanosti nemačke vlade“.
Portparolka Ministarstva unutrašnjih poslova, Sonja Kok, rekla je u Berlinu da ti ljudi barem neće odmah ostati bez krova nad glavom. Oni mogu ostati u iznajmljenim pansionima u Pakistanu sve dok je kopnena granica između Avganistana i Pakistana zatvorena. Nemačka vlada takođe nudi rezervaciju letova do avganistanske prestonice, Kabula. Ali šta bi ljude, koji nisu bez razloga pobegli od talibana, tamo moglo da čeka?
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
