Oleksandr Levčenko: Vidim politiku Kremlja koji želi da zapali rat na Zapadnom Balkanu

On na pitanje kako danas u Ukrajini živi običan svet, kaže da nakon gotovo četiri godine rada imaju uhodani sistem snabdevanja vodom, hranom, energentima i medikamentima. Ali, te vodove remete svakodnevna bombardovanja, sada su najviše na udaru struja i toplovodi.

„Gledaju da se smrznemo ove zime i da tako prihvatimo njihove uslove za završetak rata. U Kijevu za četiri miliona stanovnika još nije uključeno grejanje, nije još zahladnelo, ali kad nestane struje, vode, grejanja, to će pogoditi milione ljudi. U principu, to je ratni zločin, a oni su i uzeli za svoj simbol slovo “Z”, zločinci, pa ih to malo brine. Najteže će biti po zimi, za to smo se više i pripremili i znate šta nam je potrebno? Ne gorivo, nego protivraketni sistem da bi time štitili civilnu strukturu od varvarskog bombardovanja“, kaže Levčenko i dodaje da ostale oblasti, školstvo i zdravstvo na primer, preko dana funkcionišu kao i obično, ali da noću svi pate. “Sve nevolje dolaze preko noći, jutro je kao drugi život”. I tako četiri godine. Odlučni su, kaže, da to zaustave, jer to ne može niko drugi osim njih.

Prema njegovim rečima, Ukrajinu je po izbijanju rata napustilo oko sedam miliona ljudi, uglavnom majke sa decom i starije osobe, mada ima i mlađih. Živeti u Ukrajini je teško, ali ko je ostao, zna da podržava svoju zemlju, navodi on, mada niko ne osuđuje one koji su otišli, imali su neke razloge. Ipak, nisu toliko dali svojoj zemlji koliko bi mogli.

Ističe da Ukrajinci podržavaju mirovnu inicijativu američkog predsednika Donalda Trampa, “jer ko bi više od njih želeo mir?”. Ali, podseća da su i svetski mediji pisali o tome da je Tramp rekao kako ne vidi razlog za nagovešteni susret sa Putinom u Budimpešti, jer ruski predsednik nije spreman. Pitanje mira i rata je broj jedan. Ali to pitanje ima dve tačke. Prva je zaustavljanje rata odmah, na liniji fronta i druga je mirovni sporazum o kome je nemoguće razgovarati ako nije zaustavljeno ubijanje ljudi. “Zato je čudno čuti kad ruska propaganda kaže kako mi želimo da produžimo rat”, objašnjava Levčenko.

Kad vojska organizuje referendum

„Ovaj rat ima nekoliko komponenti: vojnu, finansijsku i informativnu, i na svaku se mora odgovoriti. Tramp je shvatio da iz Kremlja dolaze samo priče i krenuo je drugim putem, sankcijama za rusku stranu. One koje je uveo Bajden rade, nova američka administracija sada je dodala blokadu Gasproma i Lukoila, dok je Rosnjeft privatni ‘džep’ Vladimira Putina. Podsetiću vas da je Putin najbogatiji Rus prema nalazu Amnesti internešnel za 2025. godinu. Ima imovinu od 60 milijardi dolara. Zašto je napao Ukrajinu? Jedan od razloga je pljačka. Ako bi okupirao pola Ukrajine, dobio bi resurse vredne deset triliona dolara i tu je matematika – u rat ulaže 0,5 triliona a dobija deset. I gotovo. Planirao je duplirati svoju imovinu, od 60 do 120 milijardi dolara. Ali nije išlo tako dobro kako je planirao, iako je nešto i postigao. I oko toga se vrti ovaj rat. Navodno, to je borba sa NATO, a Ukrajina nije članica NATO. Navodno to je borba sa nacizmom a za njih su nacisti svi koji ne žele biti robovi Kremlja. Zašto nacista? Nacistu možeš da ubiješ, opljačkaš. A stvari stoje suprotno tome. Fašistička ideologija je u Moskvi, mržnja prema drugim narodima je zabranjena međunarodnim pravom, pretnja upotrebe nuklearnog oružja takođe“, kaže Levčenko i naglašava da će se sve završiti na polju kognitivnog rata, odnosno ideologije.

Na pitanje kako komentariše Putinovo često povezivanje sa presedanom Kosova u međunarodnoj politici, on kaže da ne vidi razlog zbog čega ruski predsednik to pominje, “nije Kosovo napalo Ukrajinu”. Podseća da je studirao na Filozofskom fakultetu u Beogradu teških 90-ih, da je kasnije bio konzul u Zagrebu zadužen za Hrvatsku i BiH i da razume balkanske prilike. Zato Putinovo pominjanje Kosova znači: ako je to odvajanje prošlo, moguće je i napasti Ukrajinu da bi se odvojio neki njen deo.ž

„Možemo da poredimo slučaj Kosova sa situacijom na Krimu. I to mogu da komentarišem jer sam tada bio zamenik predsedničke admnistracije na Krimu, godinu i po i vrlo dobro razumem šta se tamo dešavalo. Kako je zauzet Krim? Došla je vojska i zauzela ga. Onda je vojska organizovala referendum a kad ona to radi, onda je 90% ljudi za Putina. U Sevastopolju ih je bilo čak – 103% za izlazak iz Ukrajine, nisu dobro znali da barataju brojevima. Zato me ne iznenađuje to što Putin uvek pobeđuje na izborima. Kod njih se glasovi broje elektronski i dobije se željena cifra, nema personalnog rada. Kad su došli u Harson, u izborima koje je organizovala vojska ispalo je da čitav Harson želi da izađe iz Ukrajine. Razgovarao sam nedavno sa ambasadorkom Švajcarske, oni najviše koriste referendum, rekao sam joj: ‘Ako bi ruska vojska došla u Švajcarsku, budite uvereni da bi svi kantoni glasali za Putina'“, objašnjava Oleksandr Levčenko i kaže da Putin koristi demokratske alate poput referenduma, ali to nije verodostojno jer to što organizuje vojska nije moguće proveriti.

Ni Krim ni Kosovo

On naglašava da je aneksiju Krima priznala “samo Nikaragva i Severna Koreja” i da sve mora biti vraćeno Ukrajini. Zato, ako se želi zaustavljanje rata, pitanje Krima mora biti deo tog procesa, insistira on.

Govoreći o bilateralnim odnosima Srbije i Ukrajine nakon izbijanja rata, kaže da su i pre i sada bili između dve zemlje zainteresovane za saradnju u mnogo pravaca. Podseća da Srbija ima razvijenu vojnu industriju i tehnologiju, zbog čega bi moglo da joj koristi ukrajinsko ratno iskustvo, posebno razne primene na terenu.

Komponente hibridnog rata, dezinformacije, propagandni rat i maligni strani uticaj ne ograničavaju se samo na zemlje u sukobu, rekla je voditeljka i podsetila da je Demostat radio tri kvalitativna monitoringa televizija sa nacionalnim frekvencijama, pre svega RTS-a. U sva tri istraživanja nedvosmislen je zaključak o proruskoj propagandi na delu. Ona je na nekim od tih televizija potpuno ogoljena, na RTS-u je sofisticirana, uvijena, rekla je Bajčić i zatražila od sagovornika komentar.

„To je opasno. Po Evropi kruži angdota za koju u Srbiji možda ne znaju, a koja kaže da postoje tri gradacije laži: prvi je laž, drugi je velika laž, treća je ruski dnevnik. Kod vas je to prisutno. Sputnjik, koji se u Evropi ne prihvata ozbiljno, u Srbiji je kao kod kuće, uzima se kao izvor informacija. A svi znaju da Sputnjik nije izvor objektivne informacije. Zato, ako se nešto u televizijskom prilogu predstavlja kao činjenica, ona mora da potiče sa terena, a ne da se uzima iz ruskih medija. Mislim i da oni koji koriste samo ruske “izvore” shvataju šta čine, ali je pitanje zbog čega to rade. Da li to treba srpskom narodu, ne znam. Kažu da je ovde Putin popularan, ima naklonost 70% do 80% građana. Ljudi, to je opasno! Da jedan stranac, ne samo Putin, bilo ko ima više poverenja nego bilo koja opozicija ili predsednik, ili partija na vlasti. To je opasno za srpski nacionalni interes“, ukazuje Levčenko.

Kako svira ruska balalajka

Upitan da kao predstavnik zemlje koja je bila energetski zavisna od Rusije, prokomentariše sankcije koje su SAD uvele NIS-u, kaže da je to uvedeno ruskoj strani koja je većinski vlasnik u toj kompaniji.

„U Ukrajini je bila slična situacija kada su Rusi dominirali u našem energetskom sistemu i preko toga se uvek uplitali u naše unutrašnje stvari. Diktirali su nam šta moramo da radimo, uslovljavali nas cenom. Vidim istu situacijju u Srbiji, korišćenje gasa i nafte u političke svrhe. To nije biznis, to je geopolitika a pitanje glasi: da li to treba Srbiji ili ne?. Može da se kupi energent iz nekog drugog izvora ali kažu da je to malo skuplje i za preduzeća i za građane. Možda. Mi smo još pre rata otkazali kupovanje ruskog gasa svesni da smo pre toga malo potcenili svoj nacionalni interes. Šta je on? Za sad, pri takvom uplitanju u unutrašnju politiku s ruske strane, ne možete tačno precizirati šta je srpski interes zbog toga što uvek imamo neku sverusku prisutnost. Svuda je tako. Negde je to neko odbio, neko prihvatio. Orban je to prihvatio i gledate kako Mađarska postaje proruska država. To nije slučajno. Ako od njih kupuješ gas, onda pleši uz političku rusku balalajku“, kaže Levčenko.

On je na kraju razgovora uputio i poruku gledaocima u Srbiji da je najvažnije da sama odlučuje bez nametanja spolja.

„Želim srpskom narodu da bude pametan, da razmišlja kritički i da ne prihvata stvari koje neko nameće i kaže da vi morate nešto. Ne daj Bože da vas neko uvuče u rat. Rat je strašna stvar. Ima tu ljudi koji su bili u dodiru sa događajima iz prve polovine 90-ih. Nažalost, vidim i politiku Kremlja koji želi da zapali rat na Zapadnom Balkanu i da kao tačku porške iskoristi Srbiju. To nije nacionalni interes Srbije, nije nacionalni interes drugih zemalja Zapadnog Balkana, ni interes Zapadne Evrope. To nije ljudski i ako nije ljudski, odbacite onoga ko vam to predlaže“, poručio je Oleksandr Levčenko.