Mađarski premijer pred najozbiljnijim političkim izazovom u karijeri: Bliži li se kraj Viktoru Orbanu?

Često se stiče utisak više voli društvo ruskog predsednika Vladimira Putina ili američkog Donalda Trampa. Sada se Orban suočava sa najozbiljnijim političkim izazovom u svojoj dugoj karijeri.

Ako mađarski birači odbace njegov stil „neliberalne demokratije“, da upotrebimo njegov sopstveni termin, otvoriće put bržim odlukama EU kada se suoči sa ruskim vojnim pretnjama ili Trampovim diplomatskim izazovima. To predstojeće izbore čini važnim testom za anti-EU koaliciju, piše Rojters.

Orban je redak preživeli u evropskoj politici. Kada je prvi put izabran za premijera 1998. godine, Gerhard Šreder je bio kancelar Nemačke, Žak Širak je predsedavao Francuskom, a Toni Bler je bio lider Velike Britanije nešto više od godinu dana. Od povratka na dužnost 2010. godine, sastao se sa tri francuska predsednika i isto toliko nemačkih kancelara, kao i sa osam italijanskih premijera, i iznervirao ih. U tom periodu je pobedio na četiri izbora.

Mađari, međutim, imaju jake razloge da oklevaju pre nego što Orbanu daju još jedan mandat. Ekonomija je u krizi već tri godine. U poslednja tri meseca inflacija je pala na godišnju stopu od 2,1 odsto, što izgleda odražava smanjenu aktivnost, nakon što se mesecima kretala u rasponu od četiri do pet odsto.

U poslednjih 16 godina nacionalna valuta, forinta, pala je za dvadeset odsto u odnosu na evro. Mađarska postepeno sustiže ostatak EU, kao i druge bivše sovjetske satelitske države koje su se pridružile bloku 2004. godine. Međutim, BDP po glavi stanovnika, koji je bio nešto iznad poljskog 2010. godine, sada je pet odsto manji, prema podacima Svetske banke.

Prema većini anketa, Orban zaostaje za svojim izazivačem Peterom Mađarom uoči nacionalnih izbora koji će biti održan 12. aprila.

Ekonomske teškoće jačaju izborne argumente za okončanje dugotrajnog otuđenja Mađarske od EU.

Ekonomija zemlje je u velikoj meri zavisna od evropskih tržišta. EU apsorbuje više od sedamdeset odsto svog izvoza – najveći udeo među zemljama članicama – pri čemu Nemačka čini skoro 25 odsto tog iznosa. Stagnacija nemačke ekonomije u poslednje tri godine stoga je teško pogodila Mađarsku.

Sankcije EU su takođe uzele svoj danak. Evropska komisija je uskratila finansijsku podršku zbog brojnih kršenja vladavine prava, uključujući niz reformi koje su pooštrile kontrolu mađarske vlade nad pravosuđem i ono što Brisel smatra nedovoljnom borbom protiv korupcije.

Ovo je koštalo zemlju između 18 i 19 milijardi evra do sada zamrznutih sredstava EU, što je ekvivalentno oko osam odsto BDP-a zemlje ove godine, prema prognozama Međunarodnog monetarnog fonda.

Nije ni čudo što je Mađar povraćaj zadržanih sredstava EU učinio ključnim delom svoje predizborne kampanje zajedno sa udaljavanjem od stila vladavine koji je Evropski parlament nazvao „hibridnim režimom izborne autokratije“.

Orbanov izazivač čak želi da Mađarska usvoji evro do 2030. godine. Kao i druge zemlje koje su postale deo EU od stvaranja jedinstvene valute, Mađarska je obavezna ugovorom da se pridruži. Ali ništa je ne može naterati, a Orban je u potpunosti iskoristio tu rupu u zakonu.

Mnogi evropski lideri bi nesumnjivo pozdravili promenu vlade u Budimpešti. Prisustvo Mađarske kao dobronamernog člana EU olakšalo bi donošenje odluka u bloku i učvrstilo njegovo jedinstvo protiv Vladimira Putina. Mađar je rekao da su EU i NATO „osnovni savezi Mađarske koji određuju [njenu] bezbednost i svakodnevni život“.

Pored toga, Orbanov izazivač bi ako bude izabran, i dalje mogao da osujeti konsenzus EU. Mađar je obećao da će biti fleksibilniji po pitanju pridruživanja Ukrajine EU, ali se protivi ubrzanom procesu i želi da svaka odluka o tom pitanju bude izneta na domaći referendum. Kao i Orban, insistirao je na pravima etničkih Mađara koji žive u zapadnoj Ukrajini. Za razliku od sadašnjeg premijera, on nikada nije opisao Ukrajinu kao „neprijatelja“.

Poraz za Orbana bio bi korak unazad za grupu evroskeptičnih lidera EU koji su se okupili oko njega poslednjih godina.

Međutim, EU je pronašla načine da upravlja mađarskim premijerom, kao i slovačkim Robertom Ficom i češkim liderom Andrejem Babišem. Usvojila je 19 paketa sankcija protiv Rusije od invazije na Ukrajinu u februaru 2022. godine. Svaki je zahtevao jednoglasnu odluku i obnavlja se svakih šest meseci na istoj osnovi. Države članice EU su bile vešte u zaobilaženju pravila, uz Orbanov prećutni pristanak.

Mađarska stalna prepreka je čak bila korisna u jednom pogledu – primorala je Evropu da smelije razmotri mogućnost ukidanja pravila jednoglasnosti koje je često bilo prepreka ozbiljnim reformama. Sada razmatra proširenje koncepta „koalicija voljnih“ – gde manja grupa zemalja napreduje bez čekanja na širu jednoglasnost – sa pitanja vezanih za odbranu na reforme koje bi mogle da povećaju konkurentnost ili ojačaju jedinstveno evropsko tržište.

Pa ipak, ova iskrivljenja troše vreme i energiju i ometaju brzo i smelo donošenje odluka koje bi mogle biti neophodne u budućnosti. Orbanovi prijateljski odnosi sa Trampom i Putinom mogli bi postati ozbiljna prepreka reagovanju na američke tarife ili na agresiju Rusije. Poseta američkog državnog sekretara Marka Rubija Mađarskoj i Slovačkoj ove nedelje neće mnogo doprineti ublažavanju tih zabrinutosti.

Evropski zvaničnici su bili posebno oprezni da ne zauzimaju stranu u izbornoj kampanji u Mađarskoj, čak i kada Moskva tvrdi da se EU meša u izborni proces. Ali nema sumnje o tome gde leži njihova preferencija. Mađarska, koja je bila pionir populističke i anti-EU politike, uskoro će pružiti lakmus test svoje biračke privlačnosti.