Orban: Nije isključeno da je 2025. poslednja godina mira u Evropi

„To se ne može isključiti. Navikli smo na rat. Poslednji veliki evropski rat završio se 1945. godine, a od tada je prošlo 80 godina. Ovo je izuzetno retka situacija u Evropi. Dugo vremena, nuklearno oružje za masovno uništenje držalo je narode dalje od rata. Svi su pretpostavljali da će evropski sukob neizbežno eskalirati u svetski nuklearni rat. Ovaj strah je na snazi već 80 godina. Ali sada se pojavljuje potpuno novi svet“, rekao je Orban u intervjuu za Mađar nemzet.

Na pitanje da li se približavamo miru ili se udaljavamo od njega, on je odgovorio – približavamo se ratu.

„Prošle nedelje u Briselu smo uspeli da usporimo tempo ka ratu. Bilo je onih koji su želeli da ubrzaju ovaj proces do hiperbrzine, a mi smo uspeli da ih blokiramo. Međutim, proces se nije zaustavio. Samo smo sprečili njegovo ubrzanje. Danas u Evropi ponovo postoje dva tabora: ratna i mirovna strana. Trenutno, proratne snage su u vođstvu. Brisel želi rat, Mađarska želi mir“, rekao je Orban.

Pojašnjava da ukrajinsko-ruski rat vodi predstavlja rizik za eskalaciju situacije, ali je zapravo tu više faktora.

„Pravi razlog je politički, ekonomski i društveni pad Zapadne Evrope. Ovaj proces je počeo sredinom 2000-ih, a zatim su ga ubrzale loše reakcije na finansijsku krizu. Pre 20 godina, ekonomski učinak EU i SAD bio je na otprilike istom nivou. Danas je Amerika na nebu, dok Evropa klizi nadole. Bivši model kontinenta sveta se osmehnuo i za nekoliko godina postao neozbiljan akter“, smatra Orban.

Na pitanje da li je to razlog zbog kojeg se „Evropa organizuje u ratnu ekonomiju“, odgovorio je potvrdno.

„Ako ne mogu da se takmiče sa brže razvijajućim regionima, pokušavaju da generišu rast ratnom ekonomijom. To je takođe odlučujući razlog zašto su se Evropljani pridružili ukrajinsko-ruskom ratu. Međutim, to nije bilo neizbežno. U februaru 2022. godine, Evropa je mogla da odluči da pošalje mirovnu misiju u Moskvu i Kijev i da ne proglasi ovaj sukob svojim ratom. Da je to slučaj, danas ne bismo živeli pod senkom pretnje ratom. Umesto toga, Evropa je krenula ratnim putem, takođe pod američkim pritiskom. Intervencija Bajdenove administracije odlučila je debatu u korist ratnih huškača. Danas novi predsednik želi mir. To je znak upozorenja. Evropa ne bi trebalo da zasniva svoje strateške odluke na američkim unutrašnjopolitičkim ciklusima. Američki odnosi su važni, ali u evropskim poslovima, samo evropski interesi treba da budu početna tačka“, napominje mađarski premijer.

Dodaje i da je Evropska unija „trenutno u stanju raspada“.

„Ono što se dešava je proces raspada koji se odvija istovremeno sa jačanjem napora briselske birokratije da izgradi imperiju. Tako se unija raspada: odluke se donose u Briselu, ali se ne sprovode. Prvo ih jedna zemlja ne sprovodi, zatim dve, pa tri. Uprkos nameri da se poveća centralna moć, donosioci odluka su stalno primorani da odustaju. To je kao kada dizač tegova podiže teg, ali ne može da ustane i na kraju ga ispusti. Dobar primer za to je zelena tranzicija. Komisija je ozbiljno oštetila evropsku industriju, posebno hemijsku industriju i automobilsku industriju, programom najavljenim protiv volje zemalja članica. Najavili su da se automobili na konvencionalni pogon neće proizvoditi od 2035. godine, a onda, kada je postalo jasno da je to nemoguće, odustali su. Isto se dešava i sa migracijama“, primećuje Orban, prenosi Kosovo online.

Konstatuje i da se njegova zemlja, koja ne sprovodi pakt o migracijama, kažnjava sa milion evra dnevno, dok su Poljaci koji, kako kaže, rade isto to – nagrađeni.

„EU stalno ograničava suverenitet naroda, dok nije u stanju da koristi ovlašćenja koja je stekla. Ovaj haos vlada danas u Briselu. Ako ne dođe do brze, duboke reorganizacije – što bi bilo moguće – onda će raspad dostići tačku i neće biti povratka“, upozorio je Orban.

Na pitanje da li mogla nastati situacija u kojoj bi cena mira bilo članstvo Ukrajine u EU i da li bi to bilo prihvatljivo za Mađarsku, odgovorio je da „srećom, takva veza ne postoji“.

Na konstataciju da je do sada svaki mirovni plan uključivao pristupanje Ukrajine EU, ukazao je da je to „samo zaslađivanje gorke pilule“ i da članstvo u EU ne znači garanciju bezbednosti.

„Štaviše, nikada se neće ostvariti. Članstvo Ukrajine u EU nije realno. Mađarska se već otvoreno protivi početku pregovora, ali postoji nekoliko zapadnoevropskih zemalja gde bi bila neophodna parlamentarna odluka ili referendum. To se neće dogoditi. Svi u hodnicima Brisela to znaju i govore. Međutim, u hodnicima se mnogo ubeđuje. Građani Evrope jasno vide da pristupanje Ukrajine ne bi dalo snagu Uniji, već bi je oduzelo. Danas i dalje govore da vojna snaga Ukrajine povećava bezbednost Evrope, ali to nije istina. Održavanje Ukrajine usisava energiju i resurse iz Evrope. Svakog dana smo slabiji sa Ukrajinom“, uveren je Orban.

Dodao je da mađarska ekonomija pati i od rata i od „pada EU“.

„Odgovor EU na rat – politika sankcija, ubila je evropsku industriju. Cene energije su postale dva do tri puta veće od cena naših konkurenata. To onemogućava konkurenciju. Drugi problem je što je Mađarska deo unije u opadanju. Ko god je u njoj, opada sa njom. Unija nam je danas i neophodna i opasna po život. Neophodna je jer značajan deo našeg izvoza ide ovde. Istovremeno, to je i opasno po život jer ako ne možemo da reorganizujemo naš izvoz ka drugim, regionima u usponu, onda ćemo potonuti sa njim. Naš zadatak je da osiguramo da dok unija opada, Mađarska se razvija. Ovo je ozbiljan politički i intelektualni izazov“, dodao je Orban.