Otisci ukrajinskih prstiju u atentatima na ruskom tlu

Ubrzo pošto je Rusija pokrenula opštu invaziju u februaru 2022, Ukrajina je vodila ne tako tajnu kampanju napada dronova i sabotaže na ruskom tlu, gađajući sve od cevovoda u pograničnim gradovima, preko vojnih aerodroma, pa do samog Kremlja, piše redakcija Radija Slobodna Evropa na engleskom jeziku.

Teško naoružani borci za koje se veruje da su koordinirali planove i taktiku s ukrajinskim obaveštajnim službama čak su organizovali upade u ruske pogranične regione, gde su danima zaokupirali ruske snage i ukazali na poroznu odbranu granice.

Sve se više čini i da eksplozija na gasovodu Severni tok u Baltičkom moru delo ukrajinskih operativaca.

A tu su i atentati – niz odvažnih bombaških napada i napada iz vatrenog oružja ne samo na okupiranim ukrajinskim teritorijama već i na tlu same Rusije. Među metama su bili nacionalistički pisac i političar, vojni bloger, krajnje desni politički filozof i, 6. decembra, bivši ukrajinski poslanik poznat po proruskim stavovima.

Ukrajinske vlasti su po tom pitanju išle od snebljivog poricanja do i nesputanog radovanja u objašnjavanju napada, ako ne i preuzimanja potpune odgovornosti za njih.

Ako ništa drugo, one ističu gerilsko ratovanje kojem je Kijev pribegao dok nastavlja da vodi oštru borbu na bojnom polju protiv mnogo veće i mnogo moćnije ruske vojske.

Donosimo pregled atentata koji su se desili na ruskom tlu od februara 2022. godine, od kojih neki imaju očigledne veze s Ukrajinom, a neki manje.

‘Izdajice Ukrajine i saučesnici Putinovog režima’

Rodom iz grada Poltava na istoku Ukrajine, Ilja Kiva je ušao u ukrajinsku politiku 2013. godine, kada se neuspešno kandidovao za parlament, posle čega se pridružio Dmitru Firtašu, osnivaču nacionalističke grupe Desni sektor, koji se takođe kandidovao za predsednika.

Kiva se pridružio ukrajinskoj miliciji koja se borila protiv proruskih boraca u istočnom regionu Donbas posle 2014. godine i postao je glavni savetnik ministra unutrašnjih poslova Arsena Avakova. Često je izražavao nacionalistička osećanja, s pozivima da se rusofono stanovništvo potpuno ukloni iz Ukrajine.

Kasnije je Kiva ušao u parlament kao član političke partije s proruskim stavovima. Još kontroverznije, pozvao je Ukrajinu da se preda nakon što je Rusija pokrenula svoju invaziju; Ubrzo je izbačen iz parlamenta i pobegao je u Rusiju, gde je počeo da se pojavljuje na državnoj televiziji.

Prošlog meseca, sud u Lavovu ga je proglasio krivim za veleizdaju i osudio na 14 godina zatvora.

Kiva je uveče 6. decembra šetao parkom u selu Suponevo, u gradu Odincovo, nadomak Moskve. Medijski izveštaji kažu da je živeo u skupom stanu u jednom obližnjem rizortu. Ruski istražitelji rekli su da je jedna osoba prišla Kivi i pucala u njega nekoliko puta. Preminuo je na licu mesta.

Ukrajinski zvaničnici nisu preuzeli odgovornost, ali se takođe nisu potrudili ni da prikriju zadovoljstvo njegovim ubistvom.

„Ista sudbina će zadesiti i druge izdajnike Ukrajine i saučesnike Putinovog režima“, rekao je 6. decembra u televizijskoj izjavi portparol ukrajinske vojne obaveštajne službe Andrij Jusov. „Pravda ima različite oblike“.

Andrij Jermak, savetnik ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, na svom Telegram kanalu postavio je zagonetnu poruku, spominjući na Dan Svetog Nikole, koji se u Ukrajini i drugde obeležavao 6. decembra: „Nikola je danas moćan“, napisao je on.

‘Radikalizacija konzervativnog tabora’

Bivši disident i politički aktivista, Aleksandar Dugin je najpoznatiji po vrsti desničarske ideologije poznatoj kao neoevroazijstvo. Bio je odlučan pobornik pobune na istoku Ukrajine 2014. koju je podržavala Rusija i glasni pristalica invazije 2022. godine. Ministarstvo finansija SAD mu je uvelo finansijske sankcije 2015. zbog njegovog rada u Ukrajini, uključujući regrutovanje ljudi za borbu na strani proruskih milicija.

Njegova ćerka Darija je i sama bila zvezda u usponu u ruskoj nacionalističkoj zajednici. Mesec dana posle početka ruske invazije, i protiv nje je Ministarstvo finansija SAD uvelo finansijske sankcije, navodeći da je uključena u medij za dezinformisanja koji je bio pod kontrolom pokojnog osnivača plaćeničke grupe Vagner Jevgenija Prigožina.

Uveče 20. avgusta 2022. Darija je otišla s festivala, koji je takođe održan u Odincovu, vozeći očev Tojotu „Lend kruzer“ (Toyota Land Cruiser) na putu do svoje kuće u gradu. Bomba je raznela SUV i odmah je ubila. Sumnjalo se da je u stvari meta bio Dugin, a ne njegova ćerka.

Glavna ruska obaveštajna agencija brzo je uprla prst u Kijev, tvrdeći da je otkrila plan u kojem je učestvovala Ukrajinka za koju je rekla da je pratila Dariju, iznajmila stan u njenom stambenom kompleksu i podmetnula auto-bombu pre nego što je pobegla u Estoniju.

U to vreme ukrajinski zvaničnici su za ubistvo okrivili unutrašnju borbu za vlast u Rusiji. Američke obaveštajne agencije, međutim, veruju da su delovi ukrajinske vlade odobrili napad, izvestio je Njujork tajms (The New York Times).

Ruska politička analitičarka Tatjana Stanovaja predvidela je da će to ubistvo izazvati „radikalizaciju konzervativnog tabora“.

Predsednik Vladimir Putin je rekao da je ubistvo Darje „podao, okrutni zločin“.

Čuvajte se poklonjenih statueta

Maksim Fomin, rođen u Ukrajini, borio se u okviru jedne od proruskih milicija koje su se pojavile u ukrajinskom Donbasu posle svrgavanja predsednika Viktora Janukoviča 2014.

Kasnije je uzeo pseudonim Vladlen Tatarski i na Telegramu je stekao stotine hiljada pratilaca, promovišući rusku invaziju, ali i kritikujući kako su komandanti vodili rat. Takođe je kritikovao Putina da je previše mek i tražio više raketnih udara na ukrajinsku civilnu infrastrukturu.

Na ceremoniji u Kremlju u septembru 2022. godine, nakon što je Putin proglasio delimičnu mobilizaciju, Fomin je snimio selfi video u kojem je rekao: „Pobedićemo svakoga. Ubićemo svakoga. Opljačkaćemo svakoga ko treba. Sve će biti onako kako želimo.“

Fomin je 2. aprila 2023. bio događaju u njegovu čast u kafiću „Street Food Bar No.1“ u Sankt Peterburgu. Tokom događaja mu je uručena mala bista s njegovim likom; dok je govorio, bista je eksplodirala, ubivši Fomina i ranivši 42 osobe.

Ruski organi za održavanje reda su kasnije uhapsili jednu Ruskinju zato što je Fominu donela kutiju u kojoj se nalazila bista. Na snimku koji je objavila policija, žena je prikazana kako priznaje da je donela predmet, ali je negirala da je znala da je u pitanju bomba. Određeno joj je zadržavanje do suđenja.

Istražitelji su saopštili da je ruski novinar i aktivista koji živi u Kijevu angažovao tu ženu. Ukrajinski zvaničnici su negirali bilo kakvu umešanost, navodeći da je ubistvo verovatno posledica unutrašnje svađe među ruskim nacionalistima s tvrde linije.

Tajnovita grupa Nacionalna republikanska armija, koju navodno čine ruski partizani, preuzela je odgovornost za ubistvo. Ranije je Ilja Ponomarjov, bivši ruski poslanik koji sada živi u Ukrajini, tvrdio da ta grupa takođe stoji iza ubistva Darje Dugine.

Antitenkovska mina u Audiju

Jevgenij Prilepin se prvi put pročuo kasnih 90-ih kao novinar u Nižnjem Novgorodu, gde je takođe počeo da objavljuje romane i druga beletristička dela pod pseudonimom Zahar Prilepin. U potonjim godinama njegove knjige su redovno bile na ruskim listama bestselera.

Takođe se pridružio malo nacionalističkoj, malo pank političkoj organizaciji Nacionalboljševička partija i uključio se u disidentske aktivnosti. On je 2010. godine napisao otvoreno pismo Putinu u kojem mu je rekao da se povuče s mesta lidera zemlje.

Međutim, četiri godine kasnije, nakon što je Rusija anektirala ukrajinsko poluostrvo Krim, postao je strastveni pristalica Putina i borio se u ukrajinskom Donbasu u okviru lokalne milicije.

Kasnije je pokrenuo niz političkih organizacija, uključujući i stranku koja se 2021. spojila s većom partijom Pravedna Rusija

Prilepin je 6. maja 2023. putovao Audijem „Q7“ iz svoje kuće u Nižnjem Novgorodu u Moskvu kada je eksplodirala bomba, za koju se kasnije ispostavilo da je protivtenkovska mina. Njegov telohranitelj je poginuo; Prilepin je ranjen i kasnije se oporavio.

Ruski istražitelji su tvrdili da je Ukrajinac koji je imao ruski pasoš odgovoran za postavljanje mine i i njeno aktiviranje iz daljine.

Služba bezbednosti Ukrajine saopštila je ukrajinskim medijima da ne može da potvrdi ili negira umešanost u napad ili druge incidente u Rusiji.

U Ukrajini

U samoj Ukrajini, obaveštajni agenti su izvodili akcije protiv više pojedinaca; neki od njih su sarađivali s ruskim vlastima nakon što su ruske snage okupirale teritoriju, drugi su bili poznate javne ličnosti ili komandanti separatističkih milicija.

Oleh Popov, koji je bio član regionalnog parlamenta na istoku Ukrajine pod okupacijom Rusije, poginuo je kada je bomba detonirala u njegovom automobilu u gradu Lugansku 6. decembra.

Aleksandar Zaharčenko, separatistički lider koji je bio na čelu samoproglašene Donjecke Narodne Republike, poginuo je 2018. kada je eksplodirala bomba u kafiću koji je često posećivao.

Arsenij Pavlov, još jedan komandant separatista poznat kao Motorola, ubijen je u eksploziji bombe u liftu u njegovom stambenom bloku u Donjecku u oktobru 2016.

Sumnja za ubistva pala je na ukrajinske obaveštajne službe, iako su neki posmatrači ukazivali na unutrašnje sukobe i svađe, dok su se rivalske političke grupe u Donbasu otimale za kontrolu unosnih trgovačkih puteva ili bile u drugim sporovima, piše Radio Slobodna Evropa (RSE).