Ulazak u Ovalni kabinet na sopstveni rizik, osim ako niste Vučić: Kako Tramp dočekuje inostrane lidere u Beloj kući?

U vanrednoj sceni koja je očigledno bila režirana od strane Bele kuće radi postizanja maksimalnog efekta, i koja podseća na posetu ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog u februaru, Tramp je suočio Ramafosu sa lažnim tvrdnjama o genocidu nad belcima u Južnoj Africi, uključujući navode o masovnim ubistvima i otimanjem zemljišta, navodi Rojters.

Donald Trump began an Oval Office meeting with South African President Cyril Ramaphosa by unexpectedly showing a video that made false claims of anti-white discrimination in South Africa. pic.twitter.com/npgQhioIsJ

— Al Jazeera English (@AJEnglish) May 21, 2025

Strani lideri, ocenjuje CNN, kada ulaze u Ovalni kabinet kao da ulaze u svetu jazbinu predsednika SAD na sopstveni rizik imajući u vidu da konferencije za medije vodi kao da su rvački mečevi u ringu.

Trampova javna poniženja predstavljaju metaforu za spoljnu politiku SAD koja je nepredvidiva, politizovana i preplavljena teorijama zavere. Kao što su to otkrili lideri Ukrajine i Jordana, što je neka zemlja ranjivija, to je neprijemčiviji i neprijateljskiji doček koji je očekuje.

S obzirom na sve veće političke rizike koje nosi pojavljivanje u Beloj kući, ne bi bilo iznenađenje da neki lideri spoznaju da nešto što je nekada bila prestižna pozivnica sada je postalo politička zamka.

To bi moglo imati diplomatske posledice, jer zemlje Globalnog juga, poput Južne Afrike, sada sve više gledaju ka Kini, a ne ka Sjedinjenim Državama.

Ramafosa je znao šta ga čeka. Pridružio mu se njegov ministar poljoprivrede – belac iz nove koalicione vlade. Trampovi prijatelji, južnoafrički šampioni u golfu Erni Els i Retif Guson, takođe su bili pozvani.

Ali to nije sprečilo Trampa da upriliči multimedijalni spektakl desničarske propagande o Južnoj Africi. „Smrt, smrt, smrt“, rekao je dok je pokazivao članke o ubistvima belih Afrikanaca.

Ali, kako je Ramafosa objasnio, ne postoji sistematski pokušaj da se uništi neka zajednica na osnovu rase ili etničke pripadnosti – što je definicija genocida. I većina žrtava nasilnog kriminala su zapravo crnci.

„Ramafosa ide pravo u čeljusti u Ovalnom kabinetu“, rekao je Kameron Hadson, bivši direktor za afrička pitanja u Savetu za nacionalnu bezbednost tokom administracije Džordža V. Buša.

Jedan izvor iz administracije bio je tek nešto optimističniji, ukazuje Politico.

„To vam je kao da bacate novčić. Može proći izuzetno dobro, a može i učiniti da poseta Zelenskog izgleda kao šetnja parkom“, rekao je taj izvor, misleći na februarsku posetu predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog, kada su ga Tramp i potpredsednik Džej-Di Vans javno kritikovali.

Odnosi između SAD i Južne Afrike brzo se pogoršavaju od januara, kada je Tramp preuzeo dužnost i gotovo odmah počeo da ističe, kako on i njegovi bliski saradnici vide, rasnu diskriminaciju nad Afrikanerima – belom etničkom manjinom koja je vladala tokom aparthejda.

U februaru je, podseća Politico, Tramp potpisao izvršnu uredbu kojom se ukida sva strana pomoć Južnoj Africi, na osnovu neproverenih tvrdnji o „diskriminaciji zasnovanoj na rasi“ – stajući u zaštitu belih Afrikanera, što je postalo omiljena tema među figurama nove MAGA desnice poput milijardera Ilona Maska (koji je i sam Južnoafrikanac).

Međutim, politički problemi Južne Afrike s republikancima prevazilaze frakcije, ostavljajući Ramafosu posebno ranjivim u Trampovom Vašingtonu.

Ta zemlja je ozbiljno naljutila one koji podržavaju Izrael u SAD, jer je predvodila tužbu protiv Izraela pred Međunarodnim sudom pravde UN-a, optužujući ga za genocid u Gazi.

Takođe je razbesnela republikanske zagovornike vojne moći zbog sve bližih odnosa s Kinom i približavanja Moskvi s kojom ima duboke istorijske veze još iz vremena borbe protiv aparthejda tokom Hladnog rata – u trenutku kada Rusija vodi rat u Ukrajini.

„Svako može da ima jednog ili dva neprijatelja u Vašingtonu, ali oni su uspeli da naljute celu alijansu različitih frakcija u Vašingtonu“, rekao je izvor iz administracije.

Zelenski zasenjuje svaki sastanak

Svaki sastanak u Ovalnom kabinetu sada se dešava u zastrašujućoj senci ružnog propitivanja ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog od strane Trampa i Džej Di Vensa u februaru.

Ramafosa je očigledno naučio lekciju iz tog šoka, piše CNN. Iako je bio uzdrman, strpljivo je pokušao da objasni činjenice Trampu – ali to nije imalo nikakvog uticaja.

„Oni se ubijaju, i slučajno su beli, i većina njih su farmeri. Ne znam kako to objašnjavaš“, rekao je Tramp.

Sa većinom predsednika, fotografisanja u Ovalnom kabinetu nisu bila posebno zanimljiva. Ponekad novinari mogu da postave nekoliko pitanja pre nego što ih oteraju da čekaju formalnu konferenciju za štampu kasnije tokom dana.

Međutim, ovo se promenilo u Trampovom drugom mandatu, koji je srušio čak i one barijere pristojnosti koje je ostavio u svom prvom mandatu.

Ovalni kabinet je sada bučan i veća je gužva.

Vens često sedi na sofama Bele kuće pored članova Kabineta, čekajući da napadne. Ovo je neuobičajena uloga za potpredsednika. Tokom administracije Baraka Obame, tadašnji potpredsednik Džozef Bajden često je izbegavao svetla reflektora i nalazio se u pozadini prostorije.

Posetioci Trampa moraju da prođu kroz špalir MAGA medija koji, poput predsednika, traže „viralne trenutke“. Tokom posete Zelenskog, jedan novinar ga je pitao zašto ne nosi odelo kako bi pokazao poštovanje.

Mnogo dubokih problema ostalo je u Južnoj Africi nakon kraja aparthejda i godina koruptivnog i haotičnog vođstva Afričke nacionalne kongresije nakon što je predsednik Nelson Mandela podneo ostavku.

Trampove predstave u Ovalnom kabinetu tiču se slanja poruke bazi MAGA, a očito, u ovom slučaju, njenim belim nacionalističkim elementima.

Tramp se vratio na vlast odlučan da sruši globalne političke i trgovinske sisteme koji su povećali moć SAD-a, ali koje on smatra da „otimaju“ američke građane. Koji bolji način da pokažeš „Amerika na prvom mestu“ kao čelnik nego da grdiš strance na televiziji?

Ponekad, čitav spektakl deluje kao da je za dobrobit jednog čoveka – Ilona Maska. Ovaj južnoafrički milijarder bio je u prostoriji sa Ramafosom u sredu, nakon što je na društvenoj mreži Iks izrazio nezadovoljstvo zbog diskriminacije belaca u Južnoj Africi.

Maskova mišljenja takođe su došla do izražaja tokom posete britanskog premijera Kira Starmara Vašingtonu, kada se Vens žalio zbog, kako je rekao, gušenja slobode govora u Velikoj Britaniji, a posebno prema američkim tehnološkim firmama.

Starmar, naviknut na svoje nedeljne nastupe u Donjem domu parlamenta kada ga propituju parlamentarci, brzo je odgovorio: „Mi imamo slobodu govora već jako, jako dugo u Ujedinjenom Kraljevstvu i trajaće još dugo“.

Koji lider je najbolje izašao iz susreta sa Trampom u Ovalnom kabinetu?

Trampovo ritualno ponižavanje svojih posetilaca znači da svetski lideri sada imaju složeniji zadatak u pripremi za susret sa njim.

Moraju da razmotre kako će se predstaviti pred svojim biračima kod kuće. Ako ne budu uspeli da se suprotstave Trampu, izgledaće slabi. Ako se previše usprotive, možda će dobiti domaću podršku – kao Zelenski – ali bi mogli da naškode svojim nacionalnim interesima ako ostave Trampa ljutog.

I lideri moraju da pokušaju da izbegnu da budu uhvaćeni na kameri dok Tramp kaže ili uradi nešto što naglašava njihovu relativnu slabost u odnosu na Sjedinjene Države.

Na primer, u februaru je jordanski kralj Abdulah delovao duboko nelagodno dok ga je Tramp pritiskao da prihvati izbeglice iz Gaze. Ipak, Abdulah je, takođe, znao da njegova zemlja zavisi od američke pomoći za bezbednost, pa nije mogao da odbije svog domaćina.

Zelenski je bio još jedan predsednik kojem treba Tramp. Nakon što je izbačen iz Bele kuće zbog ljutite reakcije na Vensove zahteve za zahvalnošću, proveo je nedelje pokušavajući da ispravi situaciju.

Najuspešniji posetioci Ovalnog kabineta su oni koji hvale Trampa, a da se previše ponize.

S teatralnim gestom, Starmer je izneo pismo od kralja Čarlsa III koji poziva Trampa u državnu posetu, i pričao o tome kako je to velika čast jer je Tramp već imao sličnu pozivnicu od pokojne kraljice Elizabete Druge.

Francuski predsednik Emanuel Makron stvorio je priručnik za drugo predsedničko poglavlje u popravljanju Trampovih divljih neistina kada je položio ruku na Trampov zglob dok je ovaj lažno tvrdio da će Evropa ponovo dobiti pomoć koju je uložila u Ukrajinu.

„Ne, da budem iskren, mi smo platili. Platili smo 60 odsto ukupne pomoći“, rekao je Makron.

Još jedan lider koji se bori da bude most između Evrope i Trampa je italijanska premijerka Đorđa Meloni. Kao desničarka i populistkinja koja često posećuje Mar-a-Lago, Meloni je imala prednost što je bila među prijateljima.

Ali kao neko ko snažno podržava Ukrajinu, ona je bila na osetljivom terenu koji je izgladila svojim veštinama u političkoj igri. U jednom trenutku, Meloni je prekinula sopstvenog prevodioca i preuzela prevodilačke dužnosti da bi se uverila da Tramp potpuno razume jedan stav o Italiji koja povećava izdvajanja za odbranu.

I dobila je naklonost usvajanjem Trampove retorike, rekavši predsedniku da mogu „ponovo učiniti Zapad velikim“.

Nijedan strani lider nije bio pod tolikim domaćim pritiskom u Ovalnom kabinetu kao kanadski premijer Mark Karni. Na kraju krajeva, upravo je pobedio na izborima koji su bili obeleženi neprijateljstvom prema Trampovim zahtevima da pripoji Kanadu.

Karni je pokušao da razgovara sa Trampom koristeći reči koje bi nekadašnji magnat nekretnina pretvoren u predsednika mogao da razume. „Postoje mesta koja nikada nisu na prodaju. S obzirom na to da sam se sreo sa vlasnicima Kanade tokom kampanje to nije na prodaju, neće biti na prodaju nikada“, naveo je Karni.

Tada je Tramp rekao: „Nikad ne reci nikad“, nakon čega se Karni okrenuo ka kamerama izgovorio, „nikad, nikad“.

Međutim, Tramp je imao pravo domaćina da kaže poslednju reč – još jedan rizik za svetske lidere koji posećuju Ovalnu sobu.

Onda je krenuo u tiradu o tome kako je nepravedno što SAD snosi veliki deo troškova za odbranu Kanade, a zatim je rekao novinarima da odu. Karni nije mogao da dobije ni reč.

Lideri, sve u svemu, nikada nisu sigurni šta bi moglo da se dogodi sa Trampom.

Kako je Vučić „odbrusio“ Trampu

U jeku predizborne kampanje uoči izbora 2020. tadašnji predsednik SAD Donald Tramp pozvao je predsednika Srbije Aleksandra Vučića i tadašnjeg kosovskog premijera Avdulaha Hotija u Belu kuću.

Dvojica političara potpisala su dva dokumenta, sa minimalnim razlikama u poslednjoj tački. Sporazum je poznat kao „Vašingtonski“, a zvaničan naziv je „Ekonomska normalizacija odnosa“.

Posle susreta sa Trampom, Vučić je da domaću javnost na televizijama bliskim režimu izjavio, iako nije poznato da li je zaista to tako, kako mu je Tramp poklonio olovku, te da mu je „posebno napisao na papiriću poruku“, ali i uručio ključeve Bele kuće uz napomenu: „Ovo ti je da uvek možeš da uđeš u Belu kuću“.

„Ovo je olovka koju ću da sačuvam za sebe, dobio sam je od Donalda Trampa. Meni je dao“, kazao je na TV Pink septembra 2020.

„Ovom olovkom samo predsednik Tramp potpisuje. Ovu olovku je meni dao, kao što je posebno napisao na papiriću poruku i sad tražim tu poruku, da ne objašnjavam… I dobio sam ključeve od Bele kuće i rekao je: „Ovo ti je da uvek možeš da uđeš u Belu kuću2. Ali imali smo odličan bilateralni razgovor, to je velika čast za Srbiju, velika čast i za mene lično, a mislim da smo doneli dobre stvari za našu zemlju“, rekao je Vučić.

Predsednik Srbije napominje da svima sme otvoreno da kaže šta misli, bio to Bajden, Tramp, Olaf Šolc, Makron ili Vladimir Putin, ukazuje Istinomer.

Tako je za Informer 6. aprila 2024. ispričao: „Ja im smetam kao neko ko sme da govori na svakom mestu. Oni znaju da ja smem da kažem i Makronu, ja sam smeo i Trampu da kažem. Pita me Tramp, ulazim u onu, u Ovalni kabinet, kako se to zove… Ništa mi tamo nešto posebno nije ovalno, ali nije važno, meni delovalo više kvadratasto, sa nekim zaokrugljenjem gore, nije ni važno, u krajnjoj liniji… Ušao unutra i meni Tramp: ‘Ej, gde si visoki!’ ili tako nešto. Šta zna Tramp i s kim priča, rekli mu tu… On ogromnu energiju ima čovek, čudesnu harizmu. ‘A ti si iz Srbije? E super izgledaš ovako!’. Ja ćutim, gledam, predsednik Amerike, šta će bude pitanje. ‘Kako ti s Kinezima? Jesi video šta su nam uradili s ovim kovidom’ i tako dalje. Ja mu kažem: ‘Ja dobro s Kinezima!’. ‘Molim?’. ‘Ja, gospodine predsedniče, odlično s Kinezima. Odličnu saradnju imam s njima’. ’Kako je to moguće?’. ‘Moguće, vidiš.’ I oni znaju, kao što sam u stanju bio da to kažem predsedniku Amerike, kao što sam i predsedniku Bajdenu govorio uvek što mislim…“.

Ipak, sudeći po slikama iz Bele kuće tokom Vučićeve tadašnje posete javnost u Srbiji dobro pamti tužnu i izgledom ponižavajuću sliku Aleksandra Vučića koji na hoklici sedi ispred Trampovog radnog stola u Ovalnom kabinetu.

Slika je obišla svet i izazvala brojne reakcije.

Čak i podrugljivu reakciju njegovih ruskih prijatelja u ovom slučaju portparolke Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marije Zaharove.