Ovo su četiri načina da se blokada američke vlade okonča

U nekom trenutku, ova obustava rada – kao i sve prethodne – će se završiti. Možda će trajati danima, možda nedeljama, ali na kraju, kako javni i politički pritisak budu rasli, jedna ili druga strana će popustiti.

BBC donosi četiri scenarija kako bi se to moglo odvijati.

Demokrate brzo probijaju redove

Demokrate u Senatu odbile su republikanski zakon o budžetu koji bi omogućio da vlada funkcioniše do novembra, ali to glasanje je možda sadržalo seme njihovog poraza.

Dok su 44 demokrata (i republikanac Rend Pol) glasali protiv, dvoje demokrata i jedan nezavisni kandidat, saveznik demokrata, stali su na stranu republikanske većine.

Ketrin Kortez Masto iz Nevade se kandiduje za reizbor sledeće godine u državi u kojoj je Donald Tramp pobedio 2024. godine i koja polako prati republikance. U svojoj izjavi je izrazila zabrinutost zbog ekonomskih posledica koje bi zatvaranje vlade imalo na Nevadu.

Možda je takođe zabrinuta zbog posledica koje bi to moglo imati na njene političke izglede kao kandidatkinje na glasačkom listiću kada se birači razljute.

Ona nije jedina članica svoje stranke iz države u kojoj se dešavaju bitke, a koja će biti na glasačkom listiću 2026. godine.

Demokrate u Džordžiji, Virdžiniji i Koloradu takođe bi mogle početi da osećaju pritisak.

Republikanski lider Senata Džon Tjun kaže da već čuje od nekih demokrata koji su zabrinuti zbog načina na koji se blokada odvija.

Nije bilo novih prebega tokom glasanja u sredu, ali ako još pet demokrata napusti redove, blokada će se završiti – bez obzira da li to ostatak Demokratske stranke želi ili ne.

Demokrate se povlače

Čak i ako demokrate ostanu (relativno) ujedinjene, pritisak na njih da odustanu od borbe verovatno će se povećavati kako se blokada odugovlači.

Državni službenici su ključni birači u stranci i oni će najdirektnije osetiti bol zbog kašnjenja plata i mogućnosti da će Trampova administracija iskoristiti blokadu da dalje smanji programe i pretvori njihova odsustva u trajnu nezaposlenost.

Američka javnost u celini će takođe početi da oseća posledice kroz smanjene vladine usluge i ekonomske poremećaje. Tipično je stranka koja pokreće blokadu i postavlja političke zahteve – u ovom slučaju, demokrate – ta koja preuzima krivicu javnosti.

Kada počne ta igra okrivljavanja, kaže se u takvom mišljenju, mogli bi biti u boljoj poziciji da uberu političke koristi. Demokratska baza koja je zahtevala da se njihova stranka ukopa i bori protiv Trampove administracije neće biti u potpunosti zadovoljna, ali to je vrsta skretanja sa kojom bi rukovodstvo stranke moglo da živi.

Republikanci prave ustupke

Trenutno, republikanci osećaju da su u jačoj poziciji – i razmišljaju o novim načinima da povećaju patnju koji osećaju demokrate. Ali moguće je da pogrešno procenjuju i da na kraju budu ti koji se povlače.

Oni su bili odgovorni za većinu obustavljanja rada vlade u prošlosti, a javnost bi ih i ovog puta mogla smatrati odgovornima. Možda je to iz navike ili možda zato što, u svojoj želji da smanje državne usluge i broj zaposlenih, republikanci preteruju sa svojim mogućnostima.

U ovom scenariju, republikanci pružaju neku vrstu dovoljne garancije demokratama da će pomoći u produženju subvencija za zdravstveno osiguranje. To nije sasvim nezamisliv scenario, s obzirom na to da su republikanci trenutno podeljeni oko toga da li te subvencije – koje pomažu njihovim glasačima sa niskim prihodima, kao i demokratama – treba nastaviti.

To bi bio ustupak koji bi, na kraju, mogao da poveća njihove izborne izglede i da ublaži očiglednu liniju demokratskog napada na srednjoročnim izborima sledeće godine. Republikanci su rekli da neće pregovarati sa političkim otmičarima, ali je moguće videti osnovu za kompromis ispod pregrejane retorike i ogorčenosti.

Blokada se produžava (i obe strane gube)

Tramp deli podsmešljive, nepristojne video snimke svojih protivnika koje je generisala veštačka inteligencija.

Demokrate su odgovorile fotografijama Trampa i Epstina i obećanjima da su u ovoj borbi na duge staze.

Poslednje zatvaranje vlade trajalo je rekordnih 35 dana, završavajući se tek nakon što je američki vazdušni saobraćaj bio na ivici masovnih poremećaja. I to je bilo samo delimično zatvaranje, jer je odobreno izvesno vladino finansiranje.

Ovog puta, posledice bi mogle biti ozbiljnije. Ako se ovo dovoljno dugo produži, možda neće biti važno ko će „pobediti“ primoravajući drugu stranu da se preda. Biće više nego dovoljno krivice za sve.

U takvom scenariju aktuelni članovi obe stranke trpe posledice na glasačkim urnama sledeće godine, a javnost postaje još nezadovoljnija stanjem stvari. To onda postavlja temelje za sledeći talas političara koji obećavaju da će doneti rušenje statusu kvo.