Ovo su zemlje kojima je Tramp uveo najviše carine: Među njima je i Srbija s 37 odsto, BiH dobila 35 odsto

Američki predsednik je u Ružinom vrtu trijumfalno najavio nove tarife koje će, kako je najavio, „uvesti SAD u novo zlatno doba i označiti kraj parazitima na poštenim Amerikancima”.

Kako je preneo Jutarnji.hr,Ali osim Kine, Tramp je uglavnom gazio azijske zemlje u razvoju, jer prema njegovom istraživanju, te zemlje imaju najviše carine na uvoz američkih proizvoda.

Na samom vrhu je Kambodža, sa planiranom carinom od 49 odsto, zatim Vijetnam sa 46 odsto i Šri Lanka sa 44 odsto. Iza njih su Bangladeš (37 odsto), Tajland (36 odsto), Kina (34 odsto), Tajvan i Indonezija (32 odsto), a tu su i Srbija sa 37 odsto i Bosna i Hercegovina sa 35 odsto. Treba naglasiti da nove carine povećavaju ukupnu stopu na kineski uvoz na 54 odsto, uzimajući u obzir prethodne carine.

Kambodžanski BDP po glavi stanovnika je samo 2.084 USD, dok je prosečna mesečna plata oko 250–300 USD. Vijetnam ima nešto veći BDP po glavi stanovnika, oko 4.284 USD, a prosečna mesečna plata je približno 8,5 miliona vijetnamskih Donga, odnosno oko 340 USD.

BDP Šri Lanke po glavi stanovnika procenjuje se na 4.516 USD, dok je prosečna godišnja plata oko 531.500 LKR, što je oko 1.650 USD godišnje, odnosno 137 USD mesečno.

Tri zemlje koje bi bile najviše pogođene Trampovim najavljenim tarifama – Kambodža, Vijetnam i Šri Lanka – imaju relativno male nacionalne ekonomije po globalnim standardima. Nominalni BDP Kambodže je oko 42 milijarde američkih dolara, dok Šri Lanka ostvaruje nešto veći BDP od približno 84 milijarde dolara.

Vijetnam ima najveću ekonomiju među njima, sa BDP-om od oko 430 milijardi dolara. Uprkos rastućem izvozu, posebno u SAD, ove zemlje su i dalje ekonomski ranjive, a nove carine bi mogle ozbiljno da ugroze njihov dalji razvoj i stabilnost. To su uglavnom zemlje koje se u velikoj meri oslanjaju na izvoz u Ameriku, posebno u sektorima kao što su tekstil i elektronika.

Razvijene zemlje, uključujući Ujedinjeno Kraljevstvo, Australiju, Brazil, Singapur, pa čak i Tursku, dobile su znatno niže stope – najčešće 10 odsto, što ukazuje na selektivan pristup Trampove administracije. Carine na evropske proizvode iznose 20 odsto. Posebno upadaju u oči carine od 31 odsto na proizvode iz Švajcarske.

Ova recipročna tarifna politika deo je šire kampanje za vraćanje proizvodnje u SAD i smanjenje trgovinskog deficita. Tramp tvrdi da je dosadašnja trgovinska praksa omogućila drugim zemljama da eksploatišu američko tržište i da nove mere predstavljaju „pravedan odgovor” na deceniju nejednakosti.

Iako je cilj ovakvih mera jačanje domaće industrije i zaštita američkih radnih mesta, ekonomski analitičari upozoravaju da bi rezultat mogao biti rast cena, poremećaji u snabdevanju i mogući trgovinski sukobi.