Zašto je sahrana pape Franje puna potencijala za diplomatske neugodnosti?

Da li Donalda Trampa treba držati podalje od ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog? Ili francuski predsednik Emanuel Makron, ili brazilski levičarski lider Luiz Inasio Lula da Silva, ili bilo koji Iranac koji bi se mogao pojaviti?

Možda postoji olakšanje što je Vladimir Putin rekao da neće prisustvovati, ali da li će svi očekivati mesta u prvom redu?

Sahrana pape Franja pruža neočekivanu priliku za improvizovanu međunarodnu diplomatiju i neprijatne susrete. Početak u 10 sati znači da će većina šefova država i političkih lidera stići u Rim večeras sa kratkim terminom za sastanke.

„Biće neke potencijalno interesantne dinamike na sahrani“, rekao je Frensis Kembel, koji je bio ambasador Velike Britanije pri Svetoj Stolici između 2005. i 2011. godine.

Poslednja uporediva prilika, sahrana pape Jovana Pavla Drugog u aprilu 2005, bila je „diplomatski događaj godine“, prema Centru za javnu diplomatiju Univerziteta Južne Kalifornije.

„Okupila je brojne svetske lidere, uključujući mnoge koji se inače ne bi pojavljivali u istoj zemlji, a kamoli u istoj prostoriji“.

Toni Bler, Čeri Bler, Čarls Kenedi i Majkl Hauard zauzeli su svoja mesta na sahrani pape Jovana Pavla Drugog.

Sahrana je usledila usred intenziteta rata u Iraku kojem se protivio Jovan Pavle Drugi. Kada se krupni plan lica predsednika Džordža Buša pojavio na velikim spoljnim televizijskim monitorima, iz gomile je izbio podsmeh.

Buš se našao blizu lidera Irana, Sirije i Kube. On i njegov saveznik Toni Bler su ih ignorisali.

Nasuprot tome, princ Čarls je napravio diplomatski gaf rukovanjem sa predsednikom Zimbabvea Robertom Mugabeom, koji je zaobišao zabranu putovanja u EU da bi prisustvovao službi. Čarls je, kako se čini, bio zatečen kada se Mugabe nagnuo da ga pozdravi.

Kasnije je u saopštenju navedeno da „princ smatra da je aktuelni režim u Zimbabveu odvratan“.

Još jedno rukovanje, između predsednika zaraćenih država – Izraela i Irana – smatrano je potencijalno istorijskim trenutkom, sve dok Mohamed Hatami iz Irana kasnije nije negirao da se rukovanje ikada dogodilo.

U međuvremenu, Kina je bojkotovala sahranu zbog prisustva tajvanskog predsednika. Vatikan je jedna od retkih zemalja koja ima diplomatske odnose sa Tajvanom mada predsednik Tajvana neće biti u Rimu sutra.

Sveta stolica ima izaslanike u većini zemalja sveta. Poznati kao nunciji, oni imaju i diplomatsku i versku ulogu.

„Oni znaju stvari koje obični ambasadori ne znaju“, rekao je Kembel. „Ljudi obično više veruju sveštenicima nego diplomatama, pa nunciji imaju pristup ogromnoj količini informacija – naročito van glavnih gradova ili u zemljama koje su zahvaćene sukobima“.

Sveta stolica je povremeno intervenisala iza kulisa kako bi pokušala da reši neku krizu, rekao je Kembel. „Ali to se ne reklamira“, dodao je.

Godine 2007, papa Benedikt je pomogao u oslobađanju 15 britanskih mornara koje je zarobio Iran. „Zatražio je njihovo oslobađanje za Uskrs kao gest dobre volje“, rekao je Kembel. Intervencija je postala javno poznata tek kada je poverljivo obaveštenje procurelo u javnost tri godine kasnije.

U skorije vreme, Vatikan je bio uključen u napore da se okonča rat u Ukrajini, kao i u zagovaranje mira u Gazi i Južnom Sudanu. Ranije ove godine, Vatikan je posredovao u dogovoru sa Kubom, što je dovelo do oslobađanja stotina ljudi koji su bili zatvoreni zbog učešća u protestima protiv vlasti.

Papa Franja se takođe obratio muslimanskom svetu, potpisavši istorijsku deklaraciju o bratstvu sa velikim imamom univerziteta Al-Azhar tokom prve papine posete Arapskom poluostrvu, 2019. godine.

„Neke zapadne zemlje su pretpostavile da, zato što religija više ne igra značajnu ulogu u njihovim državama kao ranije, to automatski znači da nije važna ni u ostatku sveta“, rekao je Kembel.

„Ali Rimokatolička crkva ima ogroman globalni domet. Ima diplomatske odnose sa gotovo svim zemljama, a skoro 20 odsto svetske populacije se izjašnjava kao katolici“.

„Crkvena diplomatija je duboka i široka, ali često nevidljiva golim okom. Sveta stolica ima jedinstvenu moć okupljanja, koja će se pokazati sutra“.