Zašto je 2025. godina istine za Rusiju?

U inavziji protiv Ukrajine koja traje skoro tri godine, ruske oružane snage su do oktobra prošle godine izgubile čak 700.000 vojnika -ukupan broj poginulih, povređenih ili nestalih. Procene ruskih i istraživača Bi-Bi-Si sugerišu da je najmanje 400.000 mrtvih ili izuzetno ozbiljno ranjeno da bi se vratili na dužnost.

Regrutovanje je jedva pokrilo ove gubitke, što je primoralo Rusiju da uveze trupe iz Severne Koreje i proširi angažovanje osuđenika i ljudi pod krivičnom istragom, piše u analizi za CEPA Pavel Luzin, viši saradnik u Džejmstaun Fondaciji i gostujući naučnik na Fletcher School of Law and Diplomacy.

U periodu 2017–2018 autor analize je bio konsultant za pitanja oružanih snaga, agencija za provođenje zakona i odbrambenu industriju za predsedničku kampanju Alekseja Navaljnog u Rusiji.

Pribegavajući takvim očajničkim merama, Moskva je, navodi Luzin, bila u stanju da održi borbeni pritisak i polako proširi svoju okupaciju ukrajinske teritorije.

U 2025. regrutacija će i dalje predstavljati značajan izazov za Kremlj, dodatno degradirajući njegovu sposobnost da postavi modernu vojsku.

U decembru 2023, predsednik Vladimir Putin je tvrdio da je 490.000 vojnika po ugovoru regrutovano u oružane snage tokom prethodnih 12 meseci. Godinu dana kasnije, priznao je da je stvarni broj za 2023. bio mnogo manji, rekavši u govoru da se „više od 300.000“ prijavilo.

Ovaj broj je u korelaciji sa godišnjim izveštajem o budžetu, koji navodi oko 330.000 jednokratnih isplata (od 195.000 rubalja, ili 1.900 dolara, svaka) vojnicima po ugovoru. Ovo takođe potvrđuje procenu prijave trupa koju je CEPA objavila u martu 2024.

Putin je u istom govoru objavio zvanični broj za 2024, tvrdeći da je tokom godine regrutovano 430.000 vojnika po ugovoru. Izgleda da je ponovo preterao.

Trenutno postoji samo izveštaj o budžetu za tri kvartala 2024. i on sugeriše da je manje od 230.000 potpisano između januara i septembra. Malo je verovatno da se još 200.000 potpisalo između oktobra i decembra da bi se poklopilo sa predsednikovim hvalisanjem.

Verovatnija procena, koja će morati da bude verifikovana kasnije tokom godine, jeste da se 60.000–70.000 pridružilo u poslednjem kvartalu, što znači da je ukupan broj angažovanih u 2024. godini iznosio oko 300.000 i tako odgovara broju iz prethodne godine.

Ova brojka bi uključivala zatvorenike i ljude pod istragom, koji imaju pravo da se pridruže vojsci u zamenu za odbacivanje krivičnih prijava.

Pored nedostatka regruta, Kremlj se takođe suočava sa izazovom ljudstva izazvanim gubicima u borbi.

U decembru 2024. u akciji je nestalo 48.000 ruskih vojnika, prema snimku komentara zamenice ruskog ministra odbrane Ane Civileve i više od 50.000 upita ruskih državljana ukrajinskim vlastima o nestalim ruskim vojnicima do januara 2025.

Ove velike brojke objašnjavaju zašto su ruske vlasti u više navrata povećavale isplate onima koji su se prijavili za borbu tokom 2024.

Oni su takođe rasvetlili odluku o raspoređivanju loše obučenih regrutovanih vojnika u regionu Kurska i dovođenju trupa iz Severne Koreje, što je omogućilo Kremlju da izbegne novi krug mobilizacije prinudom.

Iako opcija delimične mobilizacije još uvek postoji, to bi se verovatno dogodilo samo ako se na frontu dogodi nešto izvanredno.

Štaviše, takav hipotetički scenario morao bi da ima odjek kod ruskog naroda koliko i kod ruskih vlasti. A činjenica je da čak ni upad Ukrajine u zapadnorusku oblast Kursk nije izazvao ovaj odgovor.

Kontinuirano regrutovanje zatvorenika i ljudi pod istragom zasniva se na pristupu „šargarepa i štap“ gde je „šargarepa“ novac i obećanje slobode ako se prijave, a „štap“ predstavlja pretnju brutalnim nasiljem u ruskim zatvorima i istražni zatvor ako to ne urade.

S obzirom da se u Rusiji svake godine vodi više od 700.000 krivičnih predmeta i više od 500.000 osuđenih, hipotetički bi značajan broj novih vojnika mogao biti regrutovan iz ove grupe 2025. godine.

Ali problem Kremlja nije samo u snabdevanju dovoljnim količinama topovskog mesa. Oficirski kor takođe propada zbog gubitaka, oštećenja strukture, discipline i borbene efikasnosti oštećenih legija Kremlja.

Od januara 2025. godine potvrđeno je da je poginulo više od 5.400 ruskih oficira, a više od polovine su bili mlađi poručnici, poručnici i stariji poručnici.

Broj poginulih implicira da je više hiljada drugih oficira ranjeno, što je rezultiralo značajnim nedostatkom komandanta nižeg nivoa, što je nedostatak koji se ne može brzo ispraviti. Posledica je bila neizbežno pogoršanje organizacione efikasnosti.

Izazov za rusku vojsku nije odsustvo volje za borbom, već smanjena sposobnost njihovih jedinica da deluju kao moderne regularne oružane snage zbog nedostatka sposobnih mlađih oficira.

Topovsko meso Kremlja može da potisne ukrajinsku vojsku nazad i dobije više teritorije, ali će i dalje biti nedovoljno kada se proceni u odnosu na merila ruske vojne teorije, koja kaže da osvajanje teritorije ne može biti centralni cilj borbe.

Glavni zadatak je uvek poraz protivničkih snaga i eliminisanje njihove sposobnosti i volje za nastavak borbe. Ruska vojska nije uspela da izvrši ovaj zadatak 2023. i 2024. godine.

Ako Ukrajina nastavi da se bori, a Zapad nastavi da ih podržava, ruska vojska neće moći da izvrši svoj glavni borbeni zadatak ni 2025.

Istovremeno, rastući gubici u ljudstvu i materijalnim sredstvima učiniće da se stanje ruske armije koja je u toku, učini nepovratnim, zaključuje Luzin.