Peking i Moskva udaraju temelj Velike Evroazije?

 Do ove posete dolazi pošto je ruski predsednik Putin sa nedavnog Peterburškog ekonomskog foruma iritirao Zapad objavom da će sa kineskim sagovornicima u junu postaviti osnove Velikoj Evroaziji, nepreferencijalnoj zoni slobodne trgovine kojom bi se Evroazijski ekonomski savez (Rusija, Jermenija, Belorusija, Kazahstan i Kirgizija) spajao sa kineskim projektom Puta svile a bio bi uključen i Iran.

Taj bi projekat trebalo da konkuriše američkim projektima Transtihookeansko partnerstvo, o kome je nedavno američki predsednik Barak Obama Amerikancima napisao takođe provokativan tekst, i Transatlantski sporazum (TTIP), koji izaziva ogromne proteste ne samo nevladinih organizacija u Evropi i čija će sudbina posle odluke Velike Britanije, mosta između SAD i EU, morati ponovo da bude preispitana. Ni Kina ni Rusija nisu obuhvaćene ovim sporazumima čiji su nosilac SAD.

Transtihookeanski sporazum potpisan je oktobra 2015. godine i predviđa zonu slobodne trgovine u azijatsko-tihookeanskom regionu koju čine: SAD, Kanada, Meksiko, Peru, Čile, Japan, Malezija, Bruneji, Singapur, Vijetnam, Australija i Novi Zeland. Kontroverzni Transatlantski sporazum o partnerstvu obuhvatao bi tržište sa 820 miliona stanovnika: SAD, EU, Kanada, Meksiko, Švajcarska, Lihtenštajn, Norveška, Island, a ovo je zanimljivo za Srbiju pošto se ovde kontroverzama TTIP malo ko bavi, sporazum bi obuhvatao i države kandidate za članstvo u EU!

Peking se nije posebno osvrtao na ovu ideju Putina, koju je Nursultan Nazarbajev predsednik Kazahstana dopunio pozivom EU na saradnju, ali ukoliko do najavljenih razgovora o tome danas u Pekingu dodje oni će imati novu dimenziju koju im daje zemljotresna odluka Britanaca da napuste Evropsku uniju. Uzdrmani evropski i američki zvaničnici juče su sasvim neprikladno komentarisali ulogu i osećaje Moskve povodom nepovoljnog razvoja događaja u Velikoj Britaniji tako da ni adekvatni odgovori sa ruske strane nisu izostali, pa je po oštrom jeziku širom sveta čuvena Marija Zaharova izjavila da je ne bi začudilo da pročita da je Rusija ubila i Mrtvo more.

Iz Moskve je najavljeno da će tokom posete Putina Pekingu biti između dve države potpisana 32 sporazuma.

Dve države će potpisati sporazum o zaštiti intelektualne svojine što će im, prema ruskim izvorima, omogućiti prodaju ruskih raketnih motora RD-180 Kini, ali i rusku kupovinu u Kini elektronskih komponenti koje je Rusija do sankcija kupovala u SAD.

Biće potpisani i sporazumi o dve pozajmice Kine Rusiji, prve za gradnju brze magistrale Moskva- Kazanj, a druge za pojekat Jamal za eksport tečnog prirodnog gasa.

Ruski statističari neki dan su istakli znatan rast izvoza ruske hrane, a koji se pre svega ima zahvaliti izvozu žitarica. Moskva i Peking su najavili da će tokom posete Putina Kini potpisati i memorandum o isporukama ruske pšenice Kini koridorom Sibir-Kina. Jula sledeće godine bi trebalo da bude završena gradnja terminala za žito koji bi do 2025. godine trebalo da dostigne propusnu moć od 8 miliona tona žita godišnje.