Foto: EPAKina je bila u centru pažnje sveta jer je noćas po centralno evropskom vremenu a u 09h sati po pekinškom održala najveću vojnu paradu u svojoj istoriji, u želji da demonstrira snagu i prikaže svoju vojsku kao naprednu i sposobnu da parira američkoj ili čak da je nadmaši.
Parada na Trgu Tjenanmen bila je prezentacija kineske vojne moći, sa najsavremenijim hipersoničnim oružjem, bespilotnim podvodnim letelicama, raketama sposobnim za nošenje nuklearnog oružja i borbenim avionima.
Paradu, koju mnogi vide kao svojevrstan izazov Zapadu, pomno su pratiti analitičari Pentagona, željni da saznaju bilo šta o oružju sa kojim bi SAD mogle da se suoče ako predsednik Kine Si Đinping naredi invaziju na Tajvan, što je prema procenama američke obaveštajne službe moguće već 2027. godine.
Prvu kinesku vojnu paradu u poslednjih šest godina zvaničnici vladajuće Komunističke partije Kine pripremali su mesecima, navodi Bi-Bi-Si.
Širom Pekinga je postavljeno više od 200.000 zastava. Osam velikih kineskih zastava vijori se i okružuje portret Mao Cedunga, osnivača komunističke Kine, koji se nalazi na vrhu Kapije nebeskog mira i gleda na Trg Tjenanmen, jedan od najvećih javnih trgova na svetu.
Paradom se formalno obeležava 80. godišnjica kapitulacije Japana u Drugom svetskom ratu i pobeda Kine protiv japanskog okupatora – na paradi će tim povodom biti 80 trubača.
China revealed its new DF-61 ICBM at military parade in Beijing, though no technical details were given.
Likely successor to DF-41 (12,000–15,000 km range, up to 10 MIRVs).
Reported specs (unconfirmed): 15,000 km range, 3–14 warheads. pic.twitter.com/6o8xsIy926
— Clash Report (@clashreport) September 3, 2025
Više od 1.000 muzičara raspoređeno je u 14 redova, od kojih je svaki predstavljao po jednu od 14 godina kineskog otpora japanskoj invaziji na Mandžuriju, započetoj 1931. godine.
Prekoputa, blizu zgrade Parlamenta, u kojoj se održavaju i kongresi Komunističke partije Kine, dva ogromna cvetna aranžmana uzdizala su se duž sedišta za oko 50.000 gostiju.
Predsednik Si koji je izjavio da je Kina nezaustavljiva, počeo je kratko obraćanje sećanjem na kineske ratne veterane i pozvao na iskorenjenje rata da bi se sprečilo ponavljanje istorije, ali njegova prva poruka bila je okrenuta budućnosti, ukazujući da je danas Kina jaka, da se ne plaši nikoga i da je spremna da preuzme vodeću ulogu u svetu.
„Kineki narod je narod koji se ne plaši nasilja i oslanja se sam na sebe i jak je. Mi ćemo se držati puta mirnog razvoja i raditi ruku pod ruku sa narodima svih zemalja da izgradimo zajednicu, sa zajedničkom budućnošću za čovečanstvo“, rekao je Si.
Uz Sija, među 26 državnih zvaničnika bili su i predsednici Rusije, Severne Koreje, Belorusije i Irana – Vladimir Putin, Kim Džong Un, Aleksandar Lukašenko i Masud Pezeškijan. Na paradi će biti i najviši zvaničnici Kube, Pakistana, Mongolije, Mjanmara, Malezije, Laosa, Vijetnama, Indonezije, Demokratske Republike Kongo, Zimbabvea, centralnoazijskih i drugih zemalja.
Jedini lideri iz Evrope bili su predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer Slovačke Robert Fico.
Pored Sija su sedeli Putin, Kim i Pezeškijan. Zapadni mediji i analitičari tu četvorku opisuju kao „antiameričku osovinu“ – Teheran i Pjongjang snabdevaju Rusiju oružjem, a Pjongjang i vojnicima, dok Peking pomaže ruskoj ekonomiji pogođenoj ratom.
Here at Tian’anmen, witnessing helicopters carrying flags reading:
“Justice will prevail,
peace will prevail,
people will prevail“flying over Beijing!#china #militaryparade #wwii pic.twitter.com/yXRHeRoIoy
— Li Jingjing 李菁菁 (@Jingjing_Li) September 3, 2025
Iako je paradom formalno obeležena 80. godišnjica pobede Kine u Drugom svetskom ratu i antifašističke borbe u svetu, ona je za Sija mnogo više od toga, budući da treba da potvrdi njegov status svetskog lidera.
Iza Sija je velikih sedam dana – uspeo je da ubedi indijskog premijera Narendru Modija da tokom vikenda poseti Kinu prvi put posle sedam godina, više od 20 lidera prisustvovalo je samitu Šangajske organizacije za saradnju, najvećem do sada, a Kim Džon Un će biti prvi severnokorejski lider koji će prisustvovati kineskoj vojnoj paradi od 1959. godine.
Dok je samit Šangajske organizacije za saradnju omogućio Siju da projektuje moć i ponudi viziju novog svetskog poretka, parada u Pekingu treba da pokaže rastuću sposobnost Kine da se takmiči sa SAD u bilo kom sukobu.
Kina je poslednji put bila domaćin vojne parade pre 10 godina. To je bio i prvi put da je Kina organizovala veliku vojnu paradu u znak sećanja na kraj Drugog svetskog rata.
Japan se formalno predao 2. septembra 1945. godine. Kineska vlada je tek 2014. proglasila za Dan pobede 3. septembar, dan posle kapitulacije Japana.
Inače, američki predsednik Donald Tramp odgovorio je Siju sarkastično na svojoj društvenoj mređi optužujući Kinu, Rusiju i Severnu Koreju za zaveru protiv SAD.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
