„Vlasti u Beogradu nezakonito targetiraju novinare, pisce i aktiviste“: PEN International objavio spisak slučajeva za 2025, među njima su ličnosti iz Srbije

„Pošto vlade širom sveta sve više dovode u pitanje same principe međunarodnih ljudskih prava i humanitarnog prava, moramo udvostručiti naše napore, braneći vrednosti koje nas ujedinjuju: slobodu, pravdu i jednakost“, smatra Ma Thida, članica odbora PEN-a, nagrađivana spisateljica, borkinja za ljudska prava i bivša politička zatvorenica u Mjanmaru.

Predstavljajući „Case“ listu za 2025, PEN International naglašava sve veći progon pisaca na osnovu njihovog identiteta. Ovogodišnji izveštaj dokumentuje alarmantan porast cenzure, zatvaranja i pretnji sa kojima se suočavaju pisci zbog njihovog pola, seksualne orijentacije, etničke pripadnosti ili verskih uverenja.

Izveštaj, navodi se, naglašava uznemirujući globalni trend: oni koji se usuđuju da izraze svoj identitet ili ospore dominantne narative bivaju ućutkivani pravnim pretnjama, cenzurom i nasiljem.

Kada je reč o Srbiji, PEN International, navodi se da srpske vlasti nezakonito targetiraju novinare, pisce i aktiviste. Na ovogodišnjoj listi našli su se Vladimir Arsenijević, predsedenik „Krokodila“ i ostali iz tog udruženja, zatim profesor Jovo Bakić, pisac Marko Vidojković, te profesor i novinar Dinko Gruhonjić, kao i Fondacija Slavko Ćuruvija.

„Dana 20. septembra 2024. oko 16 časova, grupa muškaraca koji govore ruski u odeći sa krajnje desnim srpskim likovima, ušla je u prostorije Centra za savremenu književnost KROKODIL u Beogradu, skinula ukrajinsku zastavu i pokušala da zaplaši“, navodi se u izveštaju.

Krokodil, koji je osnovao prvu ukrajinsku biblioteku u Srbiji, dodaje se, ugostio je ukrajinske pisce i isporučio humanitarnu pomoć Ukrajini, i jedno je od retkih udruženja u Srbiji koje aktivno osuđuje rusku propagandu. „Iako je osoblje KROKODIL-a prijavilo incident policiji i dostavilo snimke sigurnosnih kamera visoke rezolucije, do 31. decembra 2024. godine nije zabeležen napredak u istrazi“, piše u izveštaju.

U obrazloženju PEN International za Bakića, navodi se da se konstantno suočava sa pretnjama vladinih zvaničnika i trolova na društvenim mrežama, a ministarka za porodičnu brigu i demografiju Milica Đurđević Stamenkovski ga je nazvala „ekstremistom“. Bakić je takođe rekao PEN Internationalu da je primio nekoliko onlajn poruka u kojima su pretili njemu i njegovoj porodici.

Bakićeve muke počinju 2019. godine, nakon što je nedeljnik NIN objavio intervju u kojem je osudio nacionalistički stav srpskih vlasti i povezanost kriminalnih organizacija sa vladinim predstavnicima.

Tog istog dana, predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, javno je klevetao Bakića na konferenciji za novinare, pozivajući na pokretanje krivične istrage protiv njega. Prerađena verzija intervjua, koju je prikazao RTS, lažno je prikazala Bakića kao osobu koja poziva na nasilje.

Predistraga je pokrenuta 14. juna 2019. godine, ali je ubrzo obustavljena nakon što je Bakić predao kopiju svog intervjua policiji. Međutim, napadi na Bakića od strane članova vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) i pro-vladinih tabloida nastavili su se do danas, piše PEN.

Pretnje smrću piscu i novinaru Marku Vidojkoviću nastavile su se i 2024. Vidojković je u martu 2024. posebno govorio o svojoj i široj situaciji u Srbiji na onlajn panel događaju povodom objavljivanja liste slučajeva progonjenih pisaca PEN International-a za 2023/2024.

Vidojković, poznat po oštroj kritici vlasti, postao je još veća meta nakon što je u septembru 2020. objavio roman Đubre, koji je ubrzo postao bestseler. Pretnje su tada eskalirale do te mere da je, iz straha za bezbednost, bio prinuđen da napusti zemlju zajedno sa porodicom. Od 2021. godine prijavio je više slučajeva javnog targetiranja i blaćenja u provladinim medijima (Case List 2023/2024, Case List 2022).

Za profesora Dinka Gruhonjića navodi se da je konstanta meta napada, pretnji, blaćenja, klevećenja, pretnji smrću koje su slate putem interneta i na njegovu kućnu adresu. Kampanje klevetanja od strane tabloidnih medija dodatno su pojačane od strane javnih ličnosti sa bliskim vezama sa vladom.

„Gruhonjić je doživeo neprijateljsku atmosferu na Univerzitetu u Novom Sadu, gde su i njegovi studenti bili pretnjeni. Pored toga, Gruhonjić je suočen sa dve krivične prijave za „govor mržnje“, zajedno sa predsednicom NDNV-a Anom Lalić Hegediš, koja je takođe primala pretnje smrću“, piše PEN.

„Petnaest dana sam bio glavna tema u medijima pod kontrolom režima, praktično meta ‘lovca na glave’. Prvi put u svojih 35 godina života u Novom Sadu, nepoznate osobe su me napale i vređale na ulici, i suočio sam se sa direktnim fizičkim pretnjama. Uprkos tome, srpska policija nije obezbedila nikakvu zaštitu“, rekao je Dinko Gruhonjić komentarišući Izveštaj o slobodi medija za 2024. godinu Platforme za bezbednost novinara Saveta Evrope.

PEN International u svojoj listi uvrstio je i slučaj ubijenog novinara Slavka Ćuruvije uz podsećanje da je početkom februara 2024. godine, Apelacioni sud u Beogradu oslobodio četiri bivša pripadnika srpske državne bezbednosti koji su već dva puta osuđivani za ubistvo ovog novinara, urednika i izdavača, koji je ubijen ispred svoje kuće u Beogradu 11. aprila 1999. godine.

PEN International je osudio ovu odluku kao opasan signal da napadi na pisce i novinare u Srbiji neće biti kažnjeni.

Ćuruvija je bio otvoreni kritičar bivšeg predsednika Srbije, Slobodana Miloševića. Prema izveštajima medija, presuda, koja se pozivala na nedostatak pouzdanih dokaza, doneta je 19. aprila 2023. godine, ali je javno objavljena tek 2. februara 2024. godine i pravosnažna je.

Fondacija Slavka Ćuruvije je potom uputila žalbu Vrhovnom sudu Srbije da proceni da li su apelacioni postupci sprovedeni u skladu sa vladavinom prava. U decembru 2024. godine, Fondacija je izvestila da je primila pretnje smrću putem interneta i odmah obavestila Tužilaštvo za visokotehnološki kriminal.