Pet ratova koji bi mogli da izbiju u narednih pet godina

Iako je indijsko-pakistanski sukob brzo završen, strateški ishodi neposrednog taktičkog uspeha Izraela u Iranu ostaju otvoreno pitanje, navodi Politiko (Politico), a prenosi N1.

Ovog leta se navršava 80. godišnjica završetka Drugog svetskog rata, i dok se ta vrsta džinovskog sukoba može činiti dalekim, stvarnost je da je svet uglavnom bliži velikom regionalnom ili čak globalnom ratu nego što se čini, navode oni.

Odnose među državama dodatno komplikuje asimetričan razvoj i upotreba novih tehnologija u oblasti ratovanja, poput autonomnog oružja i dronova.

Analiza nedavnih svedočenja i izveštaja američkih obaveštajnih službi, kao i intervjui sa voše geopolitičkih stručnjaka, jasno pokazuju da pored Bliskog istoka postoji pet visokoprofilnih, visokorizičnih sukoba koji bi mogli izbiti ili razviti se u narednih pet godina, a svi bi mogli imati duboke i ozbiljne posledice po SAD – vojno, ekonomski ili geopolitički.

To su područja visoke napetosti gde bi vojna invazija, spiralna eskalacija ili čak samo loš 24-časovni period nesporazuma, grešaka, vojnih nesreća ili pogrešnih proračuna mogli dovesti do velikih obračuna, gubitka života i globalnih pukotina.

Politiko objašnjava koje su to tačke:

Zavađani susedi, naoružani nuklearkama: Indija i Pakistan

Četiri dana početkom maja izgledalo je kao da bi se svet mogao suočiti sa jednim od svojih najstrašnijih nuklearnih scenarija – ozbiljnim sukobom između Indije i Pakistana, dve zemlje sa nuklearnim arsenalom koji nije kontrolisan i obezbeđen tako temeljno kako bi stručnjaci želeli.

Tenzije su eskalirale nakon terorističkog napada krajem aprila u spornom regionu Džamu i Kašmir kojim upravlja Indija, što je rezultiralo nekoliko dana razmene nenuklearnih raketa koje su ciljale vojne baze sa obe strane granice.

To je bio najozbiljniji sukob između zemalja u poslednjih nekoliko decenija.

Sporovi oko pograničnih regiona zemalja datiraju još od prvobitne britanske podele 1947. godine, kojom su od bivše britanske kolonije stvorene većinski hinduistička Indija i većinski muslimanski Pakistan.

Od tada su se javljali sukobi – uključujući ratove 1965. i 1971. godine, a ovaj drugi je rezultirao novom „linijom kontrole“ između indijskog Kašmira i pakistanskog Kašmira.

U skorije vreme, zemlje su se borile 1999. godine, ali su generalno održavale mir od 2003. godine, čak i kada su u borbama na granici niskog intenziteta poginule desetine ljudi. Indija se i dalje žali – sa razlogom – da Pakistan podržava terorističke aktivnosti na indijskom tlu.

Koji su ulozi?

Indija i Pakistan su verovatno bliže razmeni nuklearnog oružja nego bilo koje dve zemlje na planeti.

„Bilten atomskih naučnika“ procenjuje da Pakistan poseduje oko 170 komada nuklearnog oružja. Slično tome, procenjuje se da Indija ima oko 180 komada oružja.

Bilo kakva nuklearna razmena u Južnoj Aziji bi imala ogromne globalne ekološke i ekonomske posledice, čak i pored neposrednog gubitka života, između razorenih gradova i vetrova opterećenih radioaktivnim otpadom koji se šire širim regionom, podseća Politiko.

Čak i ako bi druge velike sile poput SAD i Kine izbegle da budu uvučene u sam rat, efekti „nuklearne zime“ u atmosferi bi dramatično uticali na proizvodnju hrane u susednoj Kini, pa čak i dalje; jedna studija Rutgersa iz 2019. godine izračunala je da bi nastala glad pogodila „milione – ili čak milijarde“.

Zašto je sukob verovatan?

Majski sukob je pokazao da, ako se Indija i Pakistan zavade, nema mnogo prostora pre nego što stvari zaista postanu opasne.

„Kada počnete da oštećujete vojne baze druge zemlje, vi degradirate njihove mreže komandovanja i kontrole, a njihova sposobnost da podešavaju odgovor će opadati“, kaže Kristofer Klari, vanredni saradnik Centra Henri Stimson i bivši direktor Pentagona za Južnu Aziju.

Politiko piše da obaveštajne stručnjake naročito zabrinjava što je pakistanska vojna doktrina takva da ne bi mnogo oklevala da upotrebi nuklearnu silu, a doktrina obe zemlje takva da bi verovatno žurite da ispale što više raketa što je brže moguće.

Zašto je sukob malo verovatan?

Ipak, navodi Politiko, rat velikih razmera između Indije i Pakistana bio bi loš za obe zemlje.

„Najveći pokretač mira između Indije i Pakistana je činjenica da obe zemlje imaju druge hitne prioritete — za Indiju je to veoma ozbiljna strateška konkurencija sa Kinom, kao i razvojna agenda kojom pokušava da se podigne u status zemalja srednjeg prihoda“, kaže Klari.

Što se tiče Pakistana, on napominje da se suočava sa pobunama u regionu Beludžistana, kao i u paštunskim oblastima duž granice sa Avganistanom.

Invazija koje se svi plaše: Kina-Tajvan

Kineski predsednik Si Đinping ima nameru da osvoji Tajvan, ističe Politiko, podsećajući da ostrvo i kontinentalnu Kinu nikada u istoriji nije kontrolisala ista vlada.

Si takođe prepoznaje da se stanovništvo ostrva udaljava od njega i svakog interesa za ujedinjenje sa Kinom.

Koji su ulozi?

Baš kao što bi Baltičke zemlje mogle biti žarište kojim se testira NATO, Tajvan se vidi kao lakmus test ko će voditi globalni poredak 21. veka: Sjedinjene Države ili Kina?

Iako ne postoje formalni sporazumi o odbrani, SAD su odavno rekle da će podržati Tajvan, ali mnogi sumnjaju da li je Donald Tramp u potpunosti posvećen tom obećanju.

Štaviše, ratne igre vašingtonskih istraživačkih centara pokrenule su zabrinjavajuća pitanja o tome da li bi SAD zaista mogle ili bi mogle da se bore protiv Kine zbog Tajvana – američke zalihe oružja verovatno neće dugo trajati u višemesečnom sukobu sa Kinom, a stručnjaci procenjuju da bi mogao doći do ogromnog broja žrtava u SAD, koji bi premašio ukupan broj žrtava Vijetnama i Koreje za samo nekoliko meseci.

Ako bi Kina osvojila Tajvan, zemlje širom jugoistočne Azije i pacifičkog oboda koje su se udruživale sa SAD, počele bi da preispituju koja supersila bi mogla bolje da služi njihovim dugoročnim ekonomskim i bezbednosnim interesima.

Japan i Južna Koreja bi, podstaknute tom sumnjom, mogle da počnu da razmišljaju o sopstvenom nuklearnom programu.

Zašto je sukob verovatan?

Veruje se da je Si postavio rok do 2027. godine da njegove oružane snage budu spremne za invaziju na Tajvan. Zemlja prolazi kroz masovno gomilanje potencijalnih amfibijskih snaga i čini se da održava redovnije vežbe.

„Oni sve vreme vežbaju [tajvanske scenarije], jer je to najvažnija stvar koju bi njihova vojska ikada mogla biti pozvana da uradi“, kaže Džon Fajner, bivši zamenik savetnika za nacionalnu bezbednost u Bajdenovoj administraciji.

Štaviše, Si se predstavio kao transformativna figura u kineskoj istoriji i kako prolaze 2020-te i on gleda u svoje nasleđe, Tajvan je jedan od glavnih „nedovršenih“ poslova koji su preostali.

Ojačao je kontrolu nad Tibetom i preuzeo potpunu kontrolu nad Hong Kongom, ali Tajvan se sve više udaljava.

Zašto je sukob malo verovatan?

Nije jasno da li Si ima mnogo poverenja u svoju vojsku, koja nije samo prožeta korupcijom već je i neiskusna. Bilo je više čistki i mnogo znakova da Si nema potpunu kontrolu nad politički moćnim institucijama vojske i mornarice.

Invazija na Tajvan preko moreuza bila bi jedna od najambicioznijih i najtežih vojnih operacija ikada preduzetih u svetskoj istoriji – a Kina bi to radila sa vojskom koja, uprkos obimnoj obuci i naprednoj tehnologiji, ima veoma malo iskustva u stvarnom svetu.

Kina je poslednji put ratovala 1979. godine i praktično nema aktivnih oficira ili osoblja sa stvarnim borbenim iskustvom.

Si je sigurno takođe oprezan zbog problematične ruske invazije na Ukrajinu – koja je, na papiru, bila mnogo lakši izazov za vojsku sa daleko svežijim borbenim iskustvom.

Postoji i mnogo opcija „manje invazije“ koje bi Si mogao da pokuša da sprovede, poput blokade ili pokušaja sprovođenja carina na robu koja izlazi ili ulazi u Tajvan.

Krajnji efekat tokom vremena bi vrlo lako mogao da se završi isto kao i potpuno preuzimanje, ali bi to bila mnogo teža borba za američke političare – da li bi Amerika zaista rizikovala živote i svoje preskupe nosače aviona da bi probila carinski karantin Tajvana?

Testiranje NATO-a: Rusija-Baltik

Ako bi odabrao da napadnte tri male baltičke zemlje, Vladimir Putin bi mogao da ostvari dva cilja, tvrdi Politiko – da povrati teritoriju za koju veruje da istorijski ruska, ali i da testira NATO i Evropu, ciljajući neke od njenih najmanjih i najizolovanijih članica.

„Ponekad postoji nesporazum o tome kako bi sukob mogao da izgleda“, kaže Gabrijelijus Landsbergis, koji je do prošlog decembra bio ministar spoljnih poslova Litvanije.

Navodi da bi Rusija mogla da pribegne malim napadima, poput zapaljive naprave u avionu.

Koji su ulozi?

Napad na bilo koju od tri baltičke zemlje – koje su se sve pridružile NATO-u – predstavljao bi neposredni test za posvećenost SAD ovom savezu.

Trampova povremena podrška Evropi i NATO-u čini pitanje još kompleksnijim – i, potencijalno, primamljivijim za Putina. Čak i ako bi SAD odustale od početne podrške invaziji na Baltik, šta ako druge zemlje NATO-a pohitaju i Rusija uzvrati direktnim napadima na, recimo, Poljsku, Nemačku ili Ujedinjeno Kraljevstvo, saveznike koje bi SAD možda bile spremnije da brane?

Zašto je sukob verovatan?

Putin je godinama jasno govorio o svojoj želji da rekonstruiše Sovjetski Savez i granice Ruskog carstva ponovnim osvajanjem zemalja, uključujući Gruziju, Moldaviju, Ukrajinu i Baltik, piše Poltiko.

Štaviše, on takođe očajnički želi da sruši zapadni liberalni poredak, a ništa to ne bi učinilo brže nego da se pokaže da su zapadni bezbednosni savezi prazno obećanje dozvoljavanjem da jednu ili sve baltičke države ponovo okupira Rusija.

Zašto je sukob malo verovatan?

Bilo kakav ruski napad na Baltik u velikoj meri zavisi od rata u Ukrajini, koji nastavlja da iscrpljuje rusku vojnu moć brže nego što je iko zamišljao. Ukrajina je nedavno procenila da je Rusija pretrpela milion žrtava – mrtvih, ranjenih i nestalih – u trogodišnjem ratu.

U svedočenju pred Kongresom u aprilu, šef Evropske komande SAD general Kristofer Kavoli rekao je da SAD veruju da je Rusija izgubila oko 3.000 tenkova, 9.000 oklopnih vozila, 13.000 artiljerijskih sistema i preko 400 sistema protivvazdušne odbrane samo u protekloj godini.

Najnapetija granica: Indija-Kina

Kao i granični spor sa Pakistanom, dugotrajne granične tenzije između Indije i Kine sežu do britanskih kolonijalnih vremena – Velika Britanija i Tibet su se 1914. godine dogovorili o granici sa Indijom koju Kina nikada nije prihvatila.

Godine 1962, kineske trupe su pokušale da okupiraju ono što se smatralo indijskom teritorijom, što je dovelo do jednomesečnog sukoba u kojem je poginulo nekoliko hiljada ljudi.

Na kraju, Kina je precrtala granicu i nazvala je „Linija stvarne kontrole“. U daljim borbama 1967. godine poginulo je nekoliko stotina vojnika sa obe strane, a još jedan sukob je jedva izbegnut 1980-ih, kada je Kina pogrešno protumačila indijsku vojnu vežbu kao mogući napad.

Od tada, vojske obe zemlje postale su jedne od najvećih i najnaprednijih na svetu.

Granica sa Indijom od 4.000 kilometara ukazuje na geopolitičku realnost Kine: ona se nalazi u jednoj od najneprijateljskijih geografskih oblasti od svih zemalja na svetu; ima kopnene granice sa 14 suseda i sporne pomorske granice sa još sedam. Među tim susedima su i četiri nuklearne sile (od još osam), a Kina je ratovala sa pet suseda od Drugog svetskog rata.

Koji su ulozi?

Svaki potencijalni sukob suočava se sa ozbiljnom asimetrijom: Indija ima daleko više naseljenih centara u dometu kineske municije nego što Kina ima na svojoj strani.

Zašto je sukob verovatan?

Politiko piše da je ceo region zreo za nesporazume i eskalaciju — i danas je i kineskim, i indijskim trupama zabranjeno nošenje oružja duž granice.

Godine 2020. okršaji između vojski visoko u Himalajima vođeni su u brutalnoj borbi prsa u prsa, pesnicama, kamenjem, stubovima ograde, pa čak i palicama obmotanim bodljikavom žicom. Najmanje 20 indijskih vojnika je poginulo, od kojih su neki poginuli padajući niz planinu. Stradalo je možda čak 40 kineskih vojnika.

Još jedan faktor koji bi mogao učiniti rat verovatnijim jeste to što dve zemlje nemaju nikakve uobičajene zaštitne ograde – sporazume i rutinske kanale za razgovor koji mogu pomoći u deeskalaciji krize, kao što je „vruća linija“ između Moskve i Vašingtona sprečavala pogrešne procene tokom Hladnog rata.

Kina je rutinski i izričito izbegavala uspostavljanje takvih kanala sa SAD, Indijom i drugim zemljama, videći takve zaštitne ograde kao pokušaj da se nepravedno ograniči uspon Kine.

Zašto je sukob malo verovatan?

Koliko god da su tenzije na terenu visoke, čini se malo verovatnim da bi rukovodstvo Indije ili Kine želelo rat zbog tako udaljene teritorije – i verovatno bi postojao brz i ozbiljan međunarodni pritisak za deeskalaciju.

Štaviše, obe zemlje se suočavaju sa ogromnim ekonomskim pritiskom kod kuće.

Nedavni potezi izgleda pokazuju da Kina zapravo pokušava da ojača odnose sa opreznom Indijom.

Beskonačni rat: Korejsko poluostrvo

Skoro tri generacije nakon što je počeo, Korejski rat nikada nije zvanično završen, a i visoko razvijena zapadna ekonomija Juga i Sever, koji je još u poljoprivrednom dobu, osećaju to.

Demilitarizovana zona duga 240 kilometara između Severne i Južne Koreje postoji toliko dugo – oko šest decenija – da je izrasla u jednu od najdivljih šuma na svetu, prepunu hiljada raznovrsnih vrsta divljih životinja.

Spoljni obod demilitarizovane zone jedno je od najjače utvrđenih i branjenih mesta na svetu, sa artiljerijom i minama u spremnosti, a ceo Seul je u lakom dometu raketa Severa.

Koji su ulozi?

Ulog je, piše Politiko, visok do neba.

Ne postoji režim na svetu gde SAD i Zapad znaju manje o njegovim dešavanjima, dinamici moći ili planovima nego što je Severna Koreja. To je izuzetno teška obaveštajna meta i ona koja stalno iznenađuje Zapad.

SAD i dalje imaju 30.000 vojnika na poluostrvu kako bi pomogle u obezbeđivanju Južne Koreje, a svi bi bilo na meti većeg rata već u prvim satima po njegovom izbijanju.

Zašto je sukob verovatan?

Severna Koreja polako propada, mučena glađu i osakaćena brutalnošću vlade, a rukovodstvo Kim Džong Una nije učinilo ništa da preokrene njenu budućnost, smatra Politiko.

Njegov adut je nuklearno oružje, koje ga je zaštitilo od sudbine diktatora poput Sadama Huseina i Moamera Gadafija. Ako Kim oseti slabost ili – s pravom ili ne – egzistencijalnu pretnju svojoj vladavini sa Zapada, sve je moguće.

Korejsko poluostrvo je takođe region koji bi mogao da se suoči sa veoma ozbiljnim posledicama drugog reda ako se bilo koji od drugih sukoba na ovoj listi zaista desi.

Ako, na primer, Kina krene protiv Tajvana ili SAD odbiju da brane Baltik, to bi moglo da navede zemlje da sumnjaju u bezbednosne obaveze Sjedinjenih Država protiv Severne Koreje ili Kine – a obaveštajni stručnjaci se plaše da bi Južna Koreja ili čak Japan mogli da pokušaju da koriste nuklearno oružje kao odgovor.

Nedavne ankete javnog mnjenja u Južnoj Koreji pokazuju da 70 odsto zemlje podržava razvoj sopstvenog nuklearnog arsenala.

Zašto je sukob malo verovatan?

Iako je Severna Koreja razvila nuklearno oružje i delove sistema za isporuku, nije sasvim jasno koliko Pjongjang treba da bude uveren u svoju sposobnost da uspešno lansira i ispusti nuklearnu bombu.

Prema nedavnim procenama, Korejsko poluostrvo je stabilno kao što nije bilo godinama – a sa Trampom u Beloj kući, koji ga je dva puta ugostio na samitima, Kim se može osećati sigurno kao što nije već neko vreme.

Najveći džoker – Sjedinjene Američke Države

Naravno, geopolitika je neizvesna – a istorija se retko odvija na predvidljive načine, tako da uvek postoje džokeri i nepoznanice. A ono što mnoge nervira u Vašingtonu i prijateljskim prestonicama jeste to što se zemlja koja je nekada bila najveća sila stabilnosti na planeti – Sjedinjene Države – sada predstavlja kao najveći svetski džoker, prenosi Politiko.

Šta bi saveznici i protivnici trebalo da misle o ponekad bizarnoj i nepredvidivoj ratobornoj retorici Trampove administracije i šta bi to moglo da nagovesti za tenzije u SAD u godinama koje dolaze?

Koliko je ozbiljno interesovanje Ovalnog kabineta da Kanadu učini 51. državom ili da oduzme Grenland od Danske, pita se Politiko.

Zatim, tu je i činjenica da su po prvi put ove godine obaveštajni lideri zemlje podigli strane ilegalne narko-kartele na prvo mesto liste pretnji Sjedinjenim Državama — navodeći da droge ubijaju više od 50.000 Amerikanaca godišnje. Trampova administracija deluje ozbiljno u vezi sa proširenjem vojnih akcija u Meksiku, tajnih ili otvorenih, sa ili bez saradnje te vlade.

A tu je i stalno prisutna pozadina rivalstva velikih sila.

SAD i Kina dolaze u sve veću napetost u više oblasti nego ikad. Jednostavno pogledajte noćno nebo gde stotine satelita kruže oko Zemlje, neki od njih sada očigledno naoružani ili barem sposobni da nanesu štetu drugim objektima u orbiti.

Stvaranje američkih svemirskih snaga do sada je tretirano više kao udarna fraza nego kao ozbiljna oblast za sukob, ali razgovori sa skoro svakim demokratskim ili republikanskim liderom nacionalne bezbednosti koji je upoznat sa situacijom brzo se pretvaraju u zabrinutost zbog uticaja bilo kakvog sukoba na nebu daleko iznad naših glava.