„Ovo je veoma političko pitanje, a ja sam samo vojnik“: Da li bi danske snage mogle da se suprotstave Amerikancima oko Grenlanda?

Predsednik SAD Donald Tramp je preteći govorio da želi da preuzme ostrvo, žaleći se da je Danska zapostavila ovu arktičku teritoriju. U sredu sam se, piše Isak Stenli Beker za magazin Atlantik, sastao sa Peterom Bojsenom, načelnikom danske vojske, i pitao ga kako njegova zemlja planira da ojača odbranu Grenlanda.

Bojsen, vitak i sa staloženim izrazom lica, nabrojao je vazdušne kapacitete i sajber odbranu – satelite, dronove i druge tehnologije koje mogu prikupljati podatke i omogućiti „svest o prostoru“.

Jednostavno rečeno, to znači da se precizno zna ko šta radi na gotovo nenastanjenoj teritoriji na vrhu sveta, koja služi kao most između evropskog kontinenta i severnih krajeva Amerike.

Ali onda je načelnik vojske zastao. „Da biste održali suverenitet, potrebni su vam vojnici na terenu“, rekao je.

Nagnuo se preko malog stola u Kasteletu, tvrđavi iz 17. veka u Kopenhagenu koja i danas koristi vojne kancelarije, tako da ne bih mogao pogrešno protumačiti njegovu poruku. „Naravno, potrebne su jedinice koje mogu da budu raspoređene na Grenlandu u kriznim situacijama da pokažu prisustvo“.

Kriza je stigla. Ministar spoljnih poslova Danske i Grenlanda juče su se u Beloj kući sastali sa potpredsednikom Džej Di Vensom i državnim sekretarom Markom Rubiom.

Nakon sastanka, danski ministar spoljnih poslova Lars Loke Rasmusen ocenio je dijalog kao konstruktivan, ali je priznao: „Nismo uspeli da promenimo američku poziciju. Jasno je da predsednik želi da osvoji Grenland“. Tramp je to potvrdio, ponovo rekavši novinarima: „Treba nam Grenland za nacionalnu bezbednost“.

Nekoliko sati ranije, dansko ministarstvo odbrane najavilo je pojačano vojno prisustvo na Grenlandu, uključujući avione, brodove i vojnike.

Portparol Danske komande odbrane rekao je da vojno prisustvo predstavlja „rutinsko izvršenje zadataka“, i deo „pripreme za nadolazeće aktivnosti“ i da je to ispunjenje obećanja iz prošle jeseni o većim ulaganjima u arktičku bezbednost, uključujući Grenland.

Švedski premijer je rekao da vojnici iz njegove zemlje takođe stižu na Grenland danas se očekuje da nemačko osoblje počne da stiže.

Danski poslanici sa kojima sam razgovarao sumnjali su da tajming nije slučajan. Rekli su da vlada u Kopenhagenu želi da izbegne dodatno zaoštravanje tenzija sa SAD, ali takođe zna da ne može da ostane neaktivna.

„Ako želimo da imamo kredibilno sredstvo odvraćanja, moramo nešto poslati“, rekao je član odbora za odbranu danskog parlamenta, govoreći pod uslovom anonimnosti zbog osetljivosti teme.

Jedan američki zvaničnik u Kopenhagenu rekao je da je raspoređivanje u skladu sa danskim obećanjima o jačanju arktičkog odvraćanja, ali da je verovatno ubrzano zbog tenzija sa SAD.

Ovaj potez daje Trampovoj administraciji jasnu poruku: Hoćete li se pridružiti našim naporima ili ih uništiti?

Danski ministar odbrane Trels Lund Polsen delimično je najavio novi vojni angažman u izjavama novinarima prekjuče.

Rekao je da će dodatne snage pokazati „jasan odgovor na izazov koji stoji pred Arktikom“, ali je raspoređivanje opisao kao zajednički NATO poduhvat, a ne kao pretnju Amerikancima.

Bojsen i danska vojska na Grenlandu

Bojsen je tokom našeg razgovora izrazio sličnu stav. On je načelnik vojske od 2024. i učestvovao je u vojnim pripremama koje se protežu na istok do Baltičkog ostrva Bornholm, a na zapadu do Grenlanda.

Istorijski, danska vojska nije imala veliko stalno prisustvo na Grenlandu, iako je Zajednička Arktička komanda sa sedištem u Nuku, glavnom gradu, dok postoje dodatni pripadnici u Station Nord, najsevernijoj vojnoj bazi na svetu, kao i u nekoliko drugih manjih punktova.

Uprkos Trampovim tvrdnjama da se neprijatelji približavaju ostrvu, Bojsen je rekao da danska služba za spoljnu obaveštajnu aktivnost nije identifikovala neposrednu pretnju – „ni od Rusije, ni od Kine, ni od bilo koga drugog“. Isto su mi rekli i sadašnji i bivši američki zvaničnici.

Bojsen je dodao da je Danska prošle godine rasporedila jedinice sa ukupno oko 600 vojnika u Arktiku. Uz nova pravila o obaveznom služenju vojnog roka, koja povećavaju broj u vojsci, kao i zajedničke NATO prioritete u polarnoj oblasti, rekao je da će sposobnost Danske „da deluje tamo“ rasti.

Danske vlasti očekuju i da saveznici povećaju svoje prisustvo na Grenlandu, rekao je Bojsen, ukazujući na dansku vežbu na ostrvu 2025. godine, u kojoj su učestvovale Francuska, Nemačka, Švedska i Norveška.

„Dakle, opet mislim da bi neki od naših ključnih saveznika želeli da nam se pridruže, uključujući i Amerikance, na Grenlandu“.

Ali Tramp izgleda ima drugačije namere. On je ismevao postojeće napore da se brani Grenland i insistirao je da Sjedinjene Države moraju posedovati ostrvo, koje uživa samoupravu unutar Kraljevine Danske od 1979.

Ugovor iz Hladnog rata između Danske i SAD dao je Vašingtonu široka prava za vojne operacije na teritoriji, a Američka svemirska sila trenutno ima bazu na severozapadnoj obali Grenlanda.

Danski poslanik Rasmus Jarlov rekao je da Trampova administracija još nije formulisala nijedan cilj na Grenlandu, osim njegovog sticanja. „To je izazov s kojim se suočavamo“, rekao je Jarlov. „A naravno, pošto oni već imaju potpuni pristup, teško je nešto poboljšati“.

„Ali“, dodao je poslanik uz osmeh, „spremni smo da pokušamo“.

Tramp, s druge strane, ne deluje raspoložen za pregovore. Na društvenim mrežama napisao da je sve manje od vlasništva „neprihvatljivo“.

Njegov interes za Grenland prošle godine bio je jednako način da provocira Evropljane koliko i jasna spoljnopolitička ambicija, ali je nedavno obnovio napore da SAD dominira svojim hemisferama. Nedavni vojni udar u Venecueli i obećanje da će „voditi“ tu južnoameričku zemlju, ponovo je podstakao njegovu želju za teritorijalnom ekspanzijom, kažu njegovi saradnici.

Tramp je izrazio preferenciju da kupi Grenland, ali nije isključio upotrebu sile. Jedan od njegovih savetnika rekao je da voli „da ljude drži u neizvesnosti“ i da nijedna opcija nije isključena.

Nakon što je premijer Grenlanda, Jens-Frederik Nilsen, rekao da bi radije da ostanu deo Danske, a ne SAD, Tramp je rekao da „ne zna ništa o Nilsenu“ ali da bi takav izbor bio „veliki problem za njega.“

Potencijalna američka vojna akcija

Pravi problem za sve bila bi američka vojna intervencija na Grenlandu. Na primer, Član 5 NATO-a nalaže članicama da tretiraju napad na jednog člana kao napad na sve. (Ne predviđa šta se dešava ako članice NATO-a napadnu jedna drugu.)

Takođe postoji kraljevski dekret iz 1952. godine, donet nakon što je Danska ponižavajuće poražena od strane nacista u Drugom svetskom ratu, koji naređuje vojnicima da brane teritoriju u slučaju invazije. Bojsen je jasno rekao da je to fakt vojničke službe: „Morate“, rekao je.“To je obaveza“.

Kada sam ga pitao da li bi danske snage zaista mogle da se suprotstave Amerikancima, odgovorio je oprezno: „Ovo je veoma političko pitanje. A ja sam samo vojnik“.