Putinov i Orbanov čovek u EU: Ko je Peter Pelegrini, predsednik Slovačke, koji boravi u dvodnevnoj poseti Srbiji?

Aleksandar Vučić je, kao iz inata, istog dana ugostio ruskog čoveka iz Gruzije Mihaila Kavelašvilija koji je na konferenciji za novinare 18. decembra u Beogradu kudio Evropsku uniju za, kako je navedeno, „dvostruke standarde prema Gruziji i Srbiji“.

Dva dana kasnije predsednik Srbije ugostiće još jednu rusku marionetu ali iz države članice Unije – predsednika Slovačke Petera Pelegrinija.

Pelegrini će u Beograd boraviti dva dana a pored sastanka s predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i predsednicom parlamenta Anom Brnabić, planirano je da u ponedeljak poseti Bački Petrovac.

Uoči dolaska slovačkog predsednika, neformalna grupa stanovnika opštine Bački Petrovac uputila mu je otvoreno pismo u kojem je izrazila zabrinutost zbog položaja slovačke zajednice u Srbiji i zatražila da se sastane i sa njima.

„Ne tražimo od vas čudo. Samo tražimo da se ne sastanete samo sa onima koji će vam ponuditi masku i fasadni osmeh, već i sa onima koji ovde zaista žive i koji su jedini koji vam mogu reći pravu istinu. Ne folklorizujte nas i ne ignorišite nas“, naveli su u pismu Pelegriniju.

Ko je Peter Pelegrini?

Bliski saveznik populističkog premijera Roberta Fica pobedio je aprila prošle godine proukrajinskog, odnosno prozapadno orijentisanog karijernog diplomatu Ivana Korčoka i postao novi predsednik Slovačke.

Pelegrini je postao šesti predsednik Slovačke od sticanja nezavisnosti zemlje nakon raspada Čehoslovačke 1993.

Imao je snažnu podršku premijera Fica, koga oštro kritikuju zbog svojih proruskih stavova, kao i zbog obračuna sa nevladinim organizacijama, slobodnim medijima i državnim telima za borbu protiv korupcije.

Još uoči prošlogodišnjih predsedničkih izbora VSquare.org, vodeća nezavisna, neprofitna platforma za istraživačko novinarstvo, fokusirana na Centralnu Evropu (Višegradsku grupu: Poljsku, Češku, Mađarsku i Slovačku, kao i baltičke države, Ukrajinu i Belorusiju), pisala je obimno o tome kako su Mađarska i Rusija sarađivale tokom slovačkih izbora 2020. kako bi pomogle da proruska slovačka vlada ostane na vlasti, i to na zahtev tadašnjeg slovačkog premijera Petera Pelegrinija.

Prema detaljnom obaveštajnom materijalu do kojeg je došao VSquare, Peter Pelegrini je u februaru 2020. zatražio od mađarskog premijera Viktora Orbana pomoć u poslednjem trenutku.

U obaveštajnom materijalu se izričito navodi da je Pelegrini rekao Orbanu kako bi poziv u Moskvu pomogao da pobedi na slovačkim  izborima.

Obaveštajni materijal o mađarsko-ruskoj podršci ponovnom izboru Petera Pelegrinija na mesto premijera sastavila je obaveštajna služba jedne evropske zemlje u februaru 2020.  a do njega je došao VSquare, koji ga je potom podelio sa Frontstory.pl i Istraživačkim centrom Jana Kucijaka (ICJK.sk).

Talas nezadovoljstva javnosti zbog ubistva Jana Kucijaka i Martine Kušnirove primorao je njegovog prethodnika, Roberta Fica, da podnese ostavku na mestu premijera.

U pokušaju da smiri desetine hiljada demonstranata i suzbije snažno antivladino raspoloženje, kao i da spreči vanredne izbore, Fico se povukao u stranu i izabrao prihvatljivijeg (ali i dalje politički bliskog) naslednika koji bi vodio Slovačku do narednih izbora.

Kako su se približavali slovački parlamentarni izbori u februaru 2020. premijer Pelegrini je 13. februara 2020. posetio Mađarsku na poziv Viktora Orbana.

Premijeri su zajedno otputovali u južni mađarski grad Roszke, gde su obišli mađarsko-srpsku graničnu ogradu i razgovarali o opasnostima od ilegalne migracije.

Orban je govorio pohvalno o Pelegriniju i naglasio pomoć koju je Slovačka pružala Mađarskoj u suzbijanju „ilegalne migracije“, što je tada bila glavna poruka kampanje mađarske vlade.

Prema obaveštajnom materijalu upravo je na tom sastanku Pelegrini zatražio od Orbana da mu pomogne da obezbedi posetu Moskvi u poslednjem trenutku pred slovačke izbore.

Pelegrini je ovaj zahtev poverio mađarskim saveznicima jer je znao da i Orban i Vladimir Putin, kao i Peter Sijarto i Sergej Lavrov, imaju dobre lične odnose.

Pelegrini je takođe objasnio Orbanu da mu je poziv u Moskvu mnogo važniji od posete Beloj kući zbog stavova slovačkog društva.

Orban je odmah zadužio Sijartoa, koji je potom brzo prosledio zahtev slovačkog lidera Lavrovu, a ovaj ga je preneo ruskom premijeru Mihailu Mišustinu.

Mađarska vlada je smatrala da bi pobeda slovačke opozicije značila kraj pragmatične saradnje centralnoevropskih zemalja, poznate kao Višegradska grupa.

Ironično, tokom razgovora između mađarskih i ruskih zvaničnika, upravo je slovačka opozicija predstavljana kao strana pod stranim uticajem i navodno finansirana od strane mađarsko-američkog milijardera Džordža Soroša, navodi se u obaveštajnom materijalu.

Dana 26. februara 2020. godine, samo tri dana pre slovačkih izbora, Pelegrinija je konačno primio ruski premijer Mišustin.

„Za nas je veoma važno to što ste, uprkos veoma zauzetom predizbornom periodu u Slovačkoj, uspeli da pronađete vreme da dođete u Moskvu i razgovarate o najhitnijim pitanjima rusko-slovačke saradnje“, rekao je Mišustin Pelegriniju na zajedničkoj konferenciji za novinare, stvarajući utisak kao da Pelegrini čini uslugu Rusiji dolaskom u Moskvu.

Pelegrini je bio prvi evropski lider koji se sastao sa Mišustinom nakon što je novi ruski premijer položio zakletvu u januaru 2020. godine.

Slovački birači 2020. godine nisu bili motivisani prvenstveno naklonošću prema Rusiji, već ubistvom Jsna Kucijaka i Martine Kušnirove 2018. godine.

Pelegrinijev plan nije uspeo. Čak ni ova poseta Moskvi u poslednjem trenutku nije mogla da spase njegovu vladu na slovačkim parlamentarnim izborima 29. februara 2020. godine. Njegova stranka Smer osvojila je tek drugo mesto sa 18,3 odsto glasova.

Nekoliko meseci nakon izbornog poraza, Pelegrini je napustio Smer i osnovao umereniju stranku Glas, dok je Robert Fico ostao na čelu Smera i usmerio ga ka još populističkijem, otvoreno antivakserskom i proruskom kursu.

Čak i pre ruske invazije na Ukrajinu punih razmera, Slovačka je bila snažno izložena proruskoj propagandi.

Fico i Smer, uz podršku rastućeg dezinformacionog okruženja koje je širilo narative Kremlja, snažno su se protivili usvajanju Sporazuma o odbrambenoj saradnji između SAD i Slovačke, koji je ratifikovan početkom 2022. godine, svega nekoliko nedelja pre nego što je Rusija započela sveobuhvatnu invaziju na Ukrajinu.

„Sa početkom rata u Ukrajini, Ruska Federacija se veoma snažno fokusirala na Slovačku i ona je zapravo postala glavna meta ruske propagande, što, usput rečeno, ne bi trebalo nikoga da iznenadi. Uvek kažem da bih, da sam sedeo u Kremlju i dobio zadatak da sistematski sejem razdor unutar Evropske unije, i ja fokusirao pažnju na Slovačku. Jer to je kao u sportu: uvek se fokusirate na najslabiju kariku protivničkog tima i pokušavate da pobedite na taj način — to je normalno. A Slovačka je apsolutno i jasno najslabija karika onoga što se naziva Globalni Zapad i Evropska unija“, rekao je za ICJK sociolog Mihal Vašečka.

Istovremeno, liberalna desno orijentisana slovačka vlada koja je nasledila Fica i Pelegrinija i bila na vlasti od 2020. do 2023. godine snažno je podržavala Ukrajinu i donirala značajnu vojnu opremu, uključujući protivvazdušni raketni sistem S-300, koji je tajno isporučen početkom aprila 2022. godine.

Međutim, tajni transport je javnosti razotkrio Fico, koji je na svojim nalozima na društvenim mrežama objavio snimke transporta, otvoreno ga kritikujući i dovodeći u pitanje bezbednu isporuku sistema S-300 Ukrajini.

Ficov narativ podržali su dezinformacioni i proruski akteri na slovačkim društvenim mrežama.

Koalicija desničarskih i liberalnih stranaka koja je na talasu borbe protiv korupcije zbacila vladu predvođenu Smerom, ubrzo je zapala u unutrašnje sukobe i na kraju se raspala.

Robert Fico, najpopularniji političar na slovačkom Fejsbuku, i njegova stranka Smer stekli su novi zamah delom zahvaljujući proruskim osećanjima, koja je iskoristio da pobedi na vanrednim parlamentarnim izborima 30. septembra 2023. godine.

Pelegrinijeva stranka Glas, koja je ranije predvodila u anketama, završila je na trećem mestu i postala jedan od Ficovih mlađih koalicionih partnera, zajedno sa Dankovom SNS (koja se vratila u parlament).

Nakon izbora 2023. godine, Pelegrini je postao novi predsednik slovačkog parlamenta.

Dana 11. marta, kandidat za predsednika koga podržava vlast dočekan je u Budimpešti uz crveni tepih. Iako je tada samo bio predsednik slovačkog parlamenta, Pelegrinija nije dočekao samo njegov mađarski kolega, već i premijer Viktor Orban, što nije po uobičajenom protokolu.

Topao doček Pelegrinija shvaćen je kao jasna podrška mađarske vlade njegovoj kandidaturi za predsednika Slovačke.

Na zajedničkoj konferenciji za novinare, Orban je otvoreno hvalio Pelegrinija, rekavši da je imao privilegiju da s njim sarađuje dok je Pelegrini bio premijer, u periodu kada je mađarsko-slovačko prijateljstvo ojačalo i kada su pronađene zajedničke tačke na kojima se mogu graditi dobrosusedski odnosi.

Danas je, prema Viktoru Orbanu, najvažnija od tih zajedničkih tačaka to što obe zemlje vode „politiku mira“ — što podrazumeva protivljenje vojnoj pomoći Ukrajini i zalaganje za popuštanje prema Rusiji.

Pelegrini je takođe obavljao funkciju ministra zdravlja, potpredsednika vlade i ministra za obrazovanje i nauku, kao i dužnost predsednika Nacionalnog saveta u dva nepovezana mandata.

Pelegrini je prvi slovački političar koji je u toj zemlji obavljao sve tri najviše ustavne funkcije – predsednika, premijera i predsednika parlamenta.

Studirao je na Ekonomskom fakultetu Univerziteta Matej Bel i na Tehničkom univerzitetu u Košicama, gde se posebno usmerio na bankarstvo, investicije i finansije.

Između 2002. i 2006. godine radio je kao ekonomista, a potom i kao savetnik poslanika Nacionalnog saveta za privatizaciju i privredu Ljubomira Važnog, koga su podržavale stranke ĽS-HZDS, SNS i Smer-SD.

Početkom decembra ove godine u intervjuu za STVR, Pelegrini se izjasnio protiv vojne pomoći Ukrajini koju finansira EU, tvrdeći da ona „produžava sukob koji ima razorne posledice po Ukrajinu“, te da bi taj novac bilo bolje utrošiti na obnovu zemlje nakon završetka ruske invazije na Ukrajinu.

Pelegrini je pozvao svoje evropske kolege da „ubrzaju i podrže“ napore druge administracije Donalda Trampa da okonča rusko-ukrajinski rat.

Takođe je izjavio da je „danas svima očigledno da Ukrajina, imajući u vidu ogromnu vojsku i odlučnost ruske vojske, jednostavno nije u stanju da dobije ovaj rat i potisne je sa svoje teritorije“.

Rođen je 6.oktobra 1975. u Banskoj Bistrici.

Pelegrini ima italijanske pretke. Njegov pradeda Leopoldo Pelegrini iz Saltera (regija Trentino), koji je u to vreme takođe bio deo Austrougarske monarhije, došao je u Slovačku kako bi učestvovao u izgradnji železničke pruge između Levice i Zvolena.

Godine 2019. opisao je sebe kao katolika koji ne praktikuje veru.

Pelegrini je neoženjen. U intervjuu iz 2020. godine za tabloidni magazin Plus 7 dni negirao je da je gej u odgovoru na direktno pitanje. Taj incident doveo je do ostavke glavnog urednika časopisa, koji je tvrdio da je Pelegrini intervenisao kako bi sprečio objavljivanje tog pitanja.

Pelegrini ima psa po imenu Geri, nazvanog po Geraldu od Rivije iz serijala The Witcher.