Počeo mandat novog nemačkog parlamenta, novi kancelar se očekuje početkom decembra

Kancelarki Angeli Merkel je uručena povelja o razrešenju dužnosti nakon 16 godina na funkciji i na sednici je sedela u delu za goste. Ona će, međutim, voditi vladu u tehničkom mandatu dok njen naslednik ne položi zakletvu. Merkelova koja je prvi put izabrana za poslanicu Bundestaga pre 31 godinu se nije kandidovala na izborima koji su održani 26. septembra.

Za novu predsednicu donjeg doma parlamenta koji u novom sazivu ima 736 članova izabrana je Berbel Bas (53) iz Socijaldemokratske partije (SPD) levog centra koja je osvojila najviše glasova na izborima i tesno pobedila Hrišćansko-demokratsku uniju (CDU) Merkelove.

Ona je na toj funkciji nasledila Volfganga Šojblea (79) iz redova konzervativaca, bivšeg ministra finansija i nekadašnjeg ministra unutrašnjih poslova. On je u poslednjem sazivu parlamenta bio poslanik s najdužim stažom, s obzirom na to da je u poslaničku klupu prvi put seo 1972.

Bas je članica Bundestaga od 2009. i bila je portparolka socijaldemokrata za pitanja zdravlja, obrazovanja i istraživanja. Ona je tek treća žena na čelu Bundestaga od kada je uspostavljen 1949. U obraćanju zakonodavcima rekla je da će raditi na ravnopravnijoj zastupljenosti žena u parlamentu. „Odgovornost do sada nije bila pošteno raspoređena na sve“, rekla je Bas, preneo je AP.

Iako u Bundestagu ima više žena posle prošlomesečnih izbora i dalje su daleko od ravnopravne zastupljenosti u odnosu na muškarce. Više od trećine, odnosno 34,7 odsto novih zakonodavaca su žene dok ih je u prethodnom sazivu bilo 31,4 odsto, izvestila je nemačka agencija DPA.

Bas je naglasila da iako parlament još uvek ne odražava u potpunosti raznolikost nemačkog društva, novi Bundestag jeste raznovrsniji, s obzirom da ima više zakonodavaca imigrantskog porekla i mlađih članova. Ona je obećala da će „štititi donji dom parlamenta od mržnje“ i da će „braniti demokratiju od neprijatelja“.

Nova predsednica Bundestaga je takođe apelovala na kolege da zastupaju sve u Nemačkoj, uključujući i one koji ne govore nemački i one koji su previše zauzeti sastavljajući kraj s krajem da bi bili vidljivi u društvu, bilo zato što odgajaju decu ili zato što brinu o starijima. Ona je takođe pripremila parlament za težak period, s obzirom na to da će na agendi biti neke teške teme. „Pred nama su mnoga velika sporna pitanja, naročito restrukturiranje ekonomije s ciljem da se postigne ’klimatska neutralnost’“, ukazala je Bas.

AP podseća da su tri partije koje se nadaju da će formirati novu vladu prošle nedelje saopštile da im je cilj da novi kancelar bude zvanično imenovan početkom decembra, ali su priznale da je pred njima složen zadatak. Socijaldemokrate, Zeleni i Partija slobodnih demokrata (FDP) počeli su zvanične koalicione pregovore nakon što su ranije ovog meseca postigli preliminaran sporazum u kojem su odredili prioritete, ali su ipak mnoga pitanja ostala otvorena.

Koalicioni pregovori u Nemačkoj su komplikovani, a njihov rezultat treba da bude sporazum u kojem je do detalja predstavljen program vlade za naredne četiri godine. Poslednjih godina postoji tendencija da traju duže, pošto je politički pejzaž zemlje rascepkan, što znači da na izborima tradicionalni saveznici retko dobiju parlamentarnu većinu.
Ukoliko pregovori budu bili uspešni, CDU Merkelove će otići u opoziciju nakon 16 godina na vlasti. Novi kancelar bi u tom slučaju bio Olaf Šolc iz SPD-a, koji je vicekancelar i ministar finansija od 2018.

Zahvalnost Merkelovoj
Nemački predsednik Frank-Valter Štajnmajer je predao Merkelovoj povelju o razrešenju dužnosti i zahvalio joj se što je vodila zemlju u teškim vremenima, naročito tokom njenog poslednjeg četvorogodišnjeg mandata. On se osvrnuo na pandemiju virusa korona, Bregzit i na američku vladu u vreme mandata Donalda Trampa za koju je rekao da je bila „malo zainteresovana ili nije bila uopšte zainteresovana za međunarodni poredak i transatlanstko partnerstvo“.