Politička kriza u Francuskoj ne jenjava: Pritisci na Makrona da podnese ostavku ili raspiše izbore

“Postoji spremnost da se budžet za Francusku usvoji pre 31. decembra ove godine“, rekao je Lekorni novinarima nakon sastanaka sa konzervativcima i strankama desnog centra, kao i sa Socijalističkom partijom.

I ova spremnost, dodao je, stvara zamah što smanjuje izglede za raspuštanje parlamenta.

Lekorni je će kasnije danas sastati sa Makronom kako bi razgovarali o rezultatima svojih sastanaka i videli da li je moguć dogovor.

Francuska liderka krajnje desnice Marin Le Pen izjavila je danas da će blokirati sve akcije bilo koje nove vlade, pogoršavajući politički zastoj u zemlji, izveštava agencija Frans pres (AFP).

„Glasam protiv svega“, rekla je trostruka kandidatkinja krajnje desnice za predsednika.

Ponovila je poziv predsedniku Emanuelu Makronu da „ozbiljno razmotri“ raspuštanje parlamenta i raspiše prevremene zakonodavne izbore, ili „čak i ostavku“.

Le Pen (57) je na sajmu stoke u centralnoj Francuskoj rekla:“Problem sa našim političkim liderima danas je što se penju na konja ne da bi negde išli, već na rodeo“.

Le Penova krajnje desničarska stranka Nacionalni okupljanje vodi u anketama javnog mnjenja i oseća svoje najbolje šanse da osvoji vlast na sledećim predsedničkim izborima koji će se održati 2027. godine, dok je Makronu zabranjeno da se kandiduje.

Makron se poslednjih dana suočio sa višestrukim pozivima opozicije da raspiše vanredne parlamentarne izbore ili da podnese ostavku kako bi se okončala politička kriza.

Lekorni, peti premijer Francuske u poslednje dve godine, podneo je ostavku, kao i ostavku svoje vlade, u ponedeljak, nekoliko sati nakon što je objavljena u nedelju, što je čini najkraćom administracijom u modernoj Francuskoj, piše Rojters.

Drugi mandat Makrona ističe u maju 2027. godine, a on je više puta rekao da neće podneti ostavku, izveštava Asošijejted pres (AP), a prenosi Gardijan.

Ukoliko bi francuski predsednik podneo ostavku, Ustavni savet bi proglasio upražnjeno mesto, predsednik Senata bi preuzeo privremena ovlašćenja, a novi predsednički izbori bi se održali u roku od 35 dana.

Iznenađujuće je, kao znak Makronove sve veće izolacije unutar sopstvenog tabora, to što je Eduar Filip, Makronov prvi premijer nakon što je došao na vlast 2017. godine i nekada bliski saveznik, predložio da predsednik podnese ostavku i raspiše prevremene predsedničke izbore kada se usvoji budžet za 2026. godinu.

Od 1958. godine i nastanka Pete republike, samo jedan francuski predsednik je podneo ostavku: Šarl de Gol nakon poraza na referendumu 1969. godine.

Makron, četrdesetsedmogodišnji centristički predsednik je više puta rekao da će ostati do kraja svog drugog mandata, koji se završava 2027. godine.

Ali pozivi na ostavku, dugo ograničeni na margine, ušli su u mejnstrim tokom jedne od najgorih političkih kriza od stvaranja Pete republike 1958. godine, trenutnog sistema vlasti u Francuskoj.

“To je haos. Čini vas tužnim”, rekla je Brižit Gris, 70-godišnja penzionerka u Parizu.

„Postajemo pomalo predmet podsmeha širom sveta“, dodala je taksistka Sufijan Mansur u južnom gradu Monpeljeu.

Gabrijel Atal, još jedan nekadašnji Makronov lojalista, bio je otvoren u svojim kritikama. On je bio premijer nekoliko meseci prošle godine pre nego što je Makron raspisao vanredno glasanje koje je rezultiralo parlamentom sa tri ideološki suprotstavljena bloka.

„Kao i mnogi Francuzi, više ne razumem predsednikove odluke“, rekao je na TF1 televiziji, nakon što je Makron zamolio Lekornija, koji je upravo podneo ostavku, da se vrati protivnicima na poslednje razgovore.