„Diplomatija sa ukusom votke“: Kako je Tramp obezbedio oslobađanje 14 političkih zatvorenika iz Belorusije?

Pregovori su vođeni mimo tradicionalnih kanala, a Trampova administracija ovu akciju predstavlja kao primer „funkcionalne“ diplomatije.

Kritičari, međutim, upozoravaju da ovakav pristup zanemaruje institucionalne norme.

Kada su beloruski politički zatvorenici stigli blizu granice s Litvanijom, njihovi čuvari iz KGB-a im skidaju poveze s očiju, ali im naređuju da gledaju u pod.

Ispred kombija ih dočekuje iznenađujuća figura – Trampov advokat i izaslanik za Ukrajinu, Džon Koale, koji im saopštava: „Predsednik Tramp me je poslao da vas odvedem kući.“

Zatvorenici su u šoku, ali ubrzo shvataju da su zaista pušteni na slobodu.

Oslobađanje zatvorenika predstavljalo je gest dobre volje beloruskog lidera i signalizovalo nastavak opreznog diplomatskog otvaranja između SAD i Belorusije.

Odnosi su bili zamrznuti od 2020. godine, kada su masovni protesti protiv nameštenih izbora doveli do hapšenja hiljada građana.

Ali oslobađanje ne bi bilo moguće bez Koelovih napora da uspostavi lični odnos sa Lukašenkom, uključujući i dug ručak uz zdravice s votkom.

„Popio sam dva čašice, nisam povraćao, ali nisam prihvatio treću,“ rekao je Koel.

Ovaj događaj pruža uvid u veoma personalizovani način na koji se vodi spoljnopolitička politika tokom Trampovog drugog mandata, jer je predsednik angažovao niz bliskih prijatelja i saveznika kao svoje izaslanike da sprovode njegovu agendu u inostranstvu.

Kritičari negoduju zbog njihovog nedostatka iskustva; pitaju se, na primer, da li nekretninski magnat Stiv Vitkof zaista može da vodi pregovore o okončanju rata Rusije u Ukrajini, rešavanju iranskog nuklearnog programa i okončanju rata Izraela u Gazi?

Ipak, izaslanici donose mogućnost direktne veze sa predsednikom i priliku da zaobiđu birokratiju Stejt departmenta. Takođe su slobodni da kažu i urade stvari koje tradicionalni američki diplomati možda ne bi mogli.

„Lakše je imati razgovor oči u oči sa predsednikovom desnom rukom,“ kaže Artjom Šrajbman, istraživač u Carnegie Endowment for International Peace.

Slanje savetnika za nacionalnu bezbednost ili državnog sekretara (trenutno u oba slučaja Marko Rubio) moglo bi se smatrati potpunim legitimisanje izolovanog beloruskog predsednika, kaže Franak Viačorka, šef kabineta opozicione liderke Tihanovske.

„Ali ako govorimo o izaslanicima — zadatak izaslanika je da pravi dogovore, da rešava krize,“ dodaje on.

Džon Koel, 78-godišnji advokat poznat po velikoj nagodbi s duvanskom industrijom iz 1990-ih, danas igra ulogu neformalnog Trampovog izaslanika.

Nekadašnji demokrata, sada je desničarski orijentisan, a u Belorusiji je sa američkim diplomatama krišom ušao iz Litvanije i sastao se s Lukašenkom u luksuznoj rezidenciji u Minsku.

U poslednjih pet godina, preko 5.000 ljudi u Belorusiji osuđeno je iz političkih razloga, a oko 1.150 ih je još uvek u zatvoru, prema podacima organizacije za ljudska prava Vjasna.

Trampova administracija koristi oslobađanje američkih državljana kao diplomatski alat, što je otvorilo vrata saradnji sa autoritarnim liderima poput Lukašenka.

Belorusija je odmah nakon Trampove inauguracije oslobodila jednu američku državljanku, a kasniji kontakti doveli su do oslobađanja još zatvorenika.

Tokom ručka sa Lukašenkom, Džon Koel je ocenio beloruskog lidera kao pametnog i veštog, sa željom za boljim odnosima sa SAD. Uz vodku – uključujući i Lukašenkov lični brend – usledile su uzajamne zdravice, uključujući i onu u čast Trampa.

Iako se malo govorilo o politici, atmosfera je bila prijateljska. Kasnije tog dana, Belorusija je predala Amerikancima zarobljenog državljanina Jurasa Zjanjkoviča.

Do juna su već bili u toku dogovori o novom puštanju zatvorenika.

Aleksandar Lukašenko vidi šansu da ponovo postane relevantan na međunarodnoj sceni, nadajući se ulozi u potencijalnim mirovnim pregovorima između Rusije i Ukrajine.

Međutim, stručnjaci ističu da je njegova zavisnost od Moskve toliko duboka da SAD ne mogu razdvojiti Belorusiju od Rusije. Ipak, Trampov izaslanik Džon Koel kaže da ga to ne brine – njemu je cilj oslobađanje zatvorenika, bez obzira na širu geopolitičku igru.