Politiko analizira: Kako bi Evropa mogla da izgubi rat oko Grenlanda

Tramp je u januaru šokirao Evropu pretnjama uvođenjem carina kako bi podržao svoje pravo da poseduje Grenland, autonomnu teritoriju Kraljevine Danske.

Iako je intenzitet tih pretnji za sada splasnuo, danski i evropski zvaničnici upozoravaju da malo ostrvo i dalje ostaje ranjivo na moć koju američka administracija koristi na internetu, piše Politico.

Sa populacijom manjom od 60.000 ljudi, i najmanja kap dezinformacija može se brzo proširiti i značajno uticati na javno mnjenje – naročito kada lažni narativ ne dolazi od anonimnih ruskih farmi trolova, već od najmoćnijeg političara u zapadnom svetu.

„Grenland je meta kampanja uticaja raznih vrsta“, rekao je za Politico danski ministar pravde Peter Humelgard, dodajući da je jedan od ciljeva takvih kampanja „stvaranje podela u odnosima između Danske i Grenlanda“.

Tokom prošle godine dezinformacije su porasle na Grenlandu, rekao je Tomas Hedin, glavni urednik danskog fact-checking portala TjekDet.

Iako priliv nije imao oblik „strukturirane kampanje“, uključujući i iz Rusije, Hedin je kao primer dezinformacije naveo ideju da bi SAD mogle da kupe Grenland – poruku koju je ponavljao Tramp, ali koja je, prema danskom ustavu, nemoguća, rekao je Hedin.

Činjenica da Grenland nije deo EU znači da se zakon EU o društvenim mrežama – koji obavezuje platforme da razmatraju i ublažavaju pretnje od dezinformacija po građanski diskurs – ne primenjuje na Grenland, saopštilo je dansko ministarstvo za digitalna pitanja za Politico.

Iako ankete pokazuju da stanovnici Grenlanda i dalje favorizuju integraciju sa Evropom, nemački poslanik Zelenih Sergej Lagodinski rekao je da EU mora da se pripremi za „novi tip hibridne konfrontacije“ oko ostrva.

„Više se ne radi o borbi protiv ruskih trolova koji pokušavaju da hakuju sistem. Ako su usmerene na EU i Grenland, kampanje dezinformacija na američkim platformama postaju sam sistem“, rekao je.

Zrelo za zloupotrebu

Odnos između Danske i Grenlanda posebno je pogodan za zloupotrebu, rekla je Signe Ravn-Hojgard, suosnivačica i izvršna direktorka think-tanka Digital Infrastructure Think Tank sa sedištem u Danskoj, koja je sprovela analizu pejzaža dezinformacija na Grenlandu.

Sa populacijom veličine jedne opštine u Briselu, vesti se na Grenlandu brzo šire i postoji malo medija koji mogu da demantuju informacije. Većina ljudi se oslanja na Fejsbuk, rekla je Ravn-Hojgard. Uz svega nekoliko deljenja, lažna vest može da stigne do celokupnog stanovništva.

„To je potpuno drugačije nego u Danskoj“, rekla je ona. Ako u gradu od 20.000 ljudi 5.000 ljudi poveruje u nešto netačno, „to nije opasnost za demokratiju Danske“. Ali na Grenlandu bi se to, „prvo, vrlo brzo proširilo na sve, a drugo, to je veliki procenat stanovništva“, rekla je.

Prema rečima dva istraživača s kojima je razgovarao Politico, organizovane kampanje stranog mešanja još se nisu pojavile na Grenlandu, ali se dezinformacije šire.

Dva člana grenlandske vlade, ministar ribarstva Peter Borg i ministar rada Akaluak Egede, pozvali su javnost na društvenim mrežama da „ostanu ujedinjeni“ suočeni s pretnjama iz SAD.

Poslanici EU takođe su digli uzbunu. Poslanica Zelenih Aleksandra Giz rekla je da treba „očekivati operacije uticaja koje koriste najsavremenije propagandne kampanje, kao i kampanje mržnje i uznemiravanja protiv političkih ličnosti na Grenlandu i u Danskoj“.

Transparentnost

Iako je Danska saopštila da nema zakonsku obavezu da primenjuje zakon EU o platformama, Akt o digitalnim uslugama (DSA), na teritoriji Grenlanda, nekoliko poslanika smatra da bi to trebalo da se promeni.

Giz je rekla da bi EU trebalo da primenjuje zakon, „osiguravajući da algoritmi poštuju izbore korisnika, umesto da deluju u interesu istih tehnoloških oligarha koji ulažu u grenlandske minerale“.

To je uprkos činjenici da EU do sada ima problema da pokaže opipljive rezultate drugde. Evropska komisija još nije zaključila nijednu od svojih istraga o rizicima po izbore i građanski diskurs, iako vodi postupke protiv četiri platforme, uključujući Fejsbuk i Instagram, TikTok i X.

Pored toga što bi naterao platforme da izmene svoje sisteme, DSA bi mogao i da doprinese većoj transparentnosti onlajn ekosistema. Zakon zahteva od platformi da budu transparentne u vezi sa plaćenim oglasima i podacima – nečega što Grenlandu nedostaje, rekla je Ravn-Hojgard.

Ravn-Hojgard je navela primer plaćenih oglasa koji su se prikazivali na Fejsbuku uoči izbora na toj teritoriji u martu 2025.  a koji nisu bili dostupni u bazi podataka platforme o transparentnosti.

Lagodinski je rekao da bi EU trebalo da formira „ad hok ekspertsku grupu izričito fokusiranu na Grenland“.

Brisel bi takođe trebalo da poveća podršku mrežama za proveru činjenica i organizacijama civilnog društva, rekao je on, slično podršci koja se pruža u zemljama poput Moldavije i Ukrajine.