Foto: EPA-EFE/ANGELINA KATSANIS / POOLVeliki deo Evrope je zabrinut zbog povratka Donalda Trampa u Belu kuću, ali malo toga ukazuje na to da proizvođači oružja na kontinentu očekuju krizu.
Evropa doživljava dramatično povećanje budžeta za odbranu, vođeno dugotrajnim pritiskom Vašingtona i sopstvenom reakcijom kontinenta na invaziju Rusije na Ukrajinu u punom obimu.
To obećava obilje vojnih ugovora za proizvođače oružja u Evropi, kao i u SAD, Južnoj Koreji i drugde.
To takođe objašnjava zašto je industrija relativno opuštena prema činjenici da se Tramp vratio, piše Politico.
Ako Tramp donese odluku da povuče SAD iz NATO-a i ostavi Evropu usamljenu, kontinent će morati da se osloni na sopstvene kompanije za proizvodnju oružja, što će dovesti do porasta broja ugovora.
Ali čak i ako novi predsednik ne učini ništa tako radikalno, ogroman obim novih izdataka za odbranu – Evropska komisija procenjuje da će članice bloka morati da potroše 500 milijardi evra na odbranu u narednoj deceniji – i dalje znači da će mnogo novca biti na raspolaganju za evropske odbrambene firme.
Ipak, rani pobednik jačanja odbrane Evrope verovatno će biti SAD.
„Evropska odbrambena industrija ne može sve da pokrije, posebno nakon decenija nedovoljnog ulaganja koja su ozbiljno ugrozila evropske odbrambene industrijske kapacitete“, rekao je Jan Pie, generalni sekretar lobija odbrambene industrije u Briselu ASD.
„Ovaj trend se mora preokrenuti. Kupovina neevropskog na kraju znači da će evropska industrija nastaviti da se bori da dobije povraćaj svojih investicija, vremenom će izgubiti svoje tehnološko znanje i veštine“.
Otprilike 55 odsto evropskog uvoza oružja od 2019. do 2023. godine bilo je iz Amerike, što je naglo povećanje od 35 odsto u prethodnih pet godina, podaci su Stokholmskog međunarodnog instituta za istraživanje mira (SIPRI).
„Što se tiče isporuka, stvarni obim naoružanja prebačenog iz Sjedinjenih Država u evropske države je planirano da se značajno poveća u narednim godinama“, rekao je Piter Vezeman, viši istraživač u SIPRI, dodajući da ti poslovi nemaju „ništa sa Trampom“ već pre sa borbom za naoružanje nakon ruske invazije na Ukrajinu.
Ne znamo mnogo o Trampovim namerama, ali ne bih se iznenadio ako će zemlje, posebno na istoku, kupovati sve više američkih stvari“, rekao je evropski diplomata.
Ostaju, međutim, sumnje uglavnom u vezi s tim kako će Tramp delovati.
„Odvraćanje je igra uma, to nije igra oružja“, rekao je Kristijan Moling, koji prati nabavke oružja za Fondaciju Bertelsman. „Dovodim u pitanje podvučenu pretpostavku da sebi možete kupiti američko vođstvo putem ugovora o oružju“.
Za sada, američke kompanije rade dobro, prodaju lovce Lockheed Martin F-35A Lightning II, helikoptere AH-64 Apache, sistem protivvazdušne odbrane Patriot, tenkove Abrams i drugo zemljama širom kontinenta.
Ali zemlje EU koje modernizuju svoju vojsku, poput Poljske i Rumunije, takođe nabavljaju od evropskih proizvođača oružja, i malo je verovatno da će se to uskoro završiti, bez obzira šta Tramp uradi.
Poljska je prošle godine potrošila 1,5 milijardi evra na hiljade pušaka Carl Gustaf M4 i stotine hiljada komada municije iz Švedske, dok je 2023. kupila avione za rano upozorenje i kontrolu Saab 340.
Varšava takođe razmišlja o kupovini Eurofighter Tiphoons, koje proizvodi konzorcijum Erbas, BAE Sistems i Leonardo, u okviru svoje kontinuirane modernizacije vazduhoplovnih snaga.
Rumunija kupuje PVO rakete Mistral 3 od Francuske.
Druge evropske zemlje pokazuju slične obrasce. Nekih 15 evropskih zemalja je na putu da kupi F-35A, ali Eurofighter Tiphoon planira novu prodaju u Nemačkoj, Italiji i Španiji.
Švedski Saab takođe nastavlja da nudi svoj lovac JAS 39 Gripen, a četiri komada kupila je Mađarska prošle godine.
Prvi Trampov signal je da želi da troškovi na odbranu naglo porastu.
Od 32 članice NATO-a, 24 sada ispunjavaju cilj alijanse da se troši najmanje dva procenta BDP-a na odbranu, a Tramp se zalaže da se taj procenat poveća na pet – cifra kojoj je trenutno blizu samo Poljska, a Litvanija ima obećao da će ispuniti u skorijoj budućnosti.
Čak i ako NATO ne postigne taj cilj, jasno je da će budžeti za odbranu i odbrambeni ugovori nastaviti da rastu.
„Pritisak koji Tramp trenutno stvara dobar je za Evropu“, rekao je izvršni direktor Rajnmetala Armin Paperger.
Iako će evropske kompanije dobro poslovati, postoje ograničenja u pogledu toga koliko će te povećane potrošnje moći da apsorbuju.
Zvaničnici odbrane insistiraju da je Evropi potrebna američka odbrambena industrija više nego ikad, što je priznanje da američki vojno-industrijski kompleks isporučuje mnogo opreme kojoj Evropa ne može da parira zahvaljujući obimu svojih kompanija za proizvodnju oružja.
Obraćajući se Evropskom parlamentu ranije ovog meseca, generalni sekretar NATO-a Mark Rute apelovao je na brži uvoz američkog oružja.
„To je bio moj argument u razgovoru sa Trampom. Otvori američko tržište odbrane“, rekao je Rute poslanicima o svojim razgovorima sa novim predsednikom SAD. „Jer ako želite da kupite nešto u SAD, morate da prođete kroz Kongres, Belu kuću, Ministarstvo odbrane, Pentagon, itd., pre nego što se dočepate sistema Patriot“.
Ali evropske prestonice takođe žele da obezbede da deo tog dodatnog novca ide domaćim kompanijama.
Da bi podstakao evropsku proizvodnju, u prošlogodišnjem izveštaju o stanju ekonomske konkurentnosti EU, bivši italijanski premijer Mario Dragi pozvao je članice EU da povećaju tražnju i udeo u zajedničkim nabavkama za odbranu.
„Kako potrošnja EU za odbranu raste, konsolidacija odbrambene industrije, integracija i tehnološke inovacije treba da budu podržane ojačanim evropskim principima preferencija u nabavkama, obezbeđujući da se minimalni udeo ove rastuće potražnje koncentriše na evropske kompanije, a ne da ide u inostranstvo“, napisao je Dragi.
To je ideja koju podržava švedski premijer Ulf Kristerson.
„Što više gradimo zajedničku Evropu sa zajedničkim nabavkama sa zajedničkim standardima, lakše ćemo postići velike razmere“, rekao je on za Politico.
Uprkos obimu nekih američkih kompanija, Evropa i dalje ima teškaše. Od dva rivalska programa za razvoj borbenih aviona šeste generacije, do francusko-nemačkog projekta istraživanja novog tenka, programa za razvoj novih pomorskih korveta, francusko-italijanskog sistema protivvazdušne odbrane SAMP/T i milijardi koji se ulivaju u razvoj dronova, evropske kompanije očekuju da će nastaviti da sklapaju velike ugovore kako se kontinent ponovo naoružava.
„Toliko novca se vrti okolo“, rekao je Rute u Evropskom parlamentu. „Budite dobri biznismeni. Nemojte izgubiti od Južnokorejaca“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
