Centralna izborna komisija Ruske Federacije, na čijem je čelu Ela Pamfilova, saopštila je da su, zasad, državne izborne komisije dve države učtivo odbile poziv da pošalju svoje predstavnike u međunarodnu grupu za monitoring parlamentarnih izbora koji će se 18. septembra održati u Rusiji – Poljska i Hrvatska.
Prema toj informaciji, Državna izborna komisija Poljske se izvinila pozivajući se na važne zadatke koje ima baš u to doba, a Državna izborna komisija Hrvatske svoj otkaz je obrazložila zauzetošću oko izbora u sopstvenoj zemlji, zakazanih za 11. septembar. Sa obe države Rusija ima bilateralni sporazum o učešću u monitoringu izbora.
Državna izborna komisija RF se nije bavila eventualnim političkim motivima ovih otkaza, a medijski komentari ove vesti umereno su uzdržani. Za ruske medije je otkazivanje Poljske mnogo zgodniji povod za komentarisanje nego otkaz Hrvatske. Iznetim razlozima obe države poklanja se vera koju nalaže pristojnost. U slučaju Poljske se napominje da će njen predstavnik zauzimati poziciju koordinatora između ekipe OEBS-a za monitoring izbora i Državne izborne komisije RF, dok se u slučaju Hrvatske ne isključuje mogućnost da Zagreb pošalje svoje predstavnike na kratkoročnoj osnovi.
Ipak, sagovornici ruskog lista Izvestija, kao što je rukovodilac „Grupe političkih eksperata“ Konstantin Kalačev, priznaju da bi bilo čudno da su svoje predstavnike u međunarodnu grupu za monitoring izbora poslale Poljska ili baltičke države s obzirom na „negativan odnos koji je u njima stvoren prema našem političkom sistemu i to se ne da promeniti“, a otkazivanje , ukoliko je subjektivno i politički motivisano, politički ne šteti Rusiji nego drugoj strani.
„Odbijanje da dođe u Rusiju znači da Državna izborna komisija Poljske veruje da će ruski izbori biti legitimni i ne smatra za potrebno da to i potvrde“, misli Kalačev. Igor Borisov, član Saveta za razvoj civilnog društva i ljudska prava pri kabinetu predsednika RF. On veruje da zemlje koje su učešće u monitoringu odbile „lepo shvataju da ne mogu naći to što bi htele“, pa žele da Rusiji naude što više – otkazom.
Prema podacima Centralne izborne komisije RF, pravo na učešće na redovnim izborima za Državnu dumu imaju 74 političke partije među kojima su i Politička partija rođenih u SSSR, Politička partija nacionalne bezbednosti ili Politička partija „Protiv svih“. Prema podacima Centralne izborne komisije RF, 14 političkih partija nema obavezu da uz prijavu za učešće na izborima podnese i odgovarajući broj potpisa birača. Poslanici se biraju mešovitom izbornom metodom – sa partijskih i preferencijalnih lista.
Pravo glasa na izborima u Rusiji ima 111.624.248 birača. Najviše ih je u gradu Moskvi – 7.341.984.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
