Posle napada u Sidneju: Kako se slavi Hanuka u Nemačkoj?

Ovo je premijera. Po prvi put u istoriji u Bundestagu se svečano pale hanuka-sveće. Proslava je planirana već mnogo nedelja. A sada je zasenjena antisemitskim terorom u Sidneju, u kojem je život izgubilo najmanje 15 ljudi.

Atmosfera je ozbiljna. Potpredsednik Bundestaga Bodo Ramelov na početku moli za kratku minutu ćutanja, povodom ubistva „koje se dogodilo svima nama“. Reč zatim preuzima Feliks Klajn, poverenik nemačke savezne vlade za jevrejski život i borbu protiv antisemitizma.

„Država snosi odgovornost“

On kaže da slike ljudi u bekstvu po peščanom tlu „na užasan način“ podsećaju na snimke iz Izraela od 7. oktobra 2023, kada su stotine mladih ljudi pokušavale da pobegnu ubicama na prostoru muzičkog festivala Nova. Danas, kaže on, „država snosi odgovornost da učini sve kako bi zaštitila jevrejski život“.

A Danijel Botman, izvršni direktor Centralnog saveta Jevreja, kaže da je napad u Sidneju bio „napad na Jevreje“. Ali isto tako i „napad na način na koji želimo da živimo u slobodnom svetu“. Zato je „utoliko važnije da se u Bundestagu, u srcu demokratije u Berlinu, zajedno zapale sveće na hanuka-svećnjaku. Kao znak zajedništva“.

Proslava se održava u foajeu zgrade koja pripada kompleksu Bundestaga i nazvana je po Mari-Elizabet Liders, liberalnoj političarki koja je delovala i u predratnoj i u posleratnoj Nemačkoj. Građevina je nalik malom pozorištu. Devetokraki svećnjak koji se zove menora ili hanukija stoji ispred staklenog zida, tako da se iza njega vidi Rajhstag. Hanuka je osmodnevni jevrejski praznik svetlosti. Podseća na ponovno posvećenje Hrama u Jerusalimu u 2. veku pre nove ere i na „čudo ulja“: jedan sud posvećenog ulja, predviđen samo za jedan dan, navodno je trajao osam dana.

Svakako je teror u Sidneju izazvao veću veću medijsku pažnju. Socijaldemokrate i Zeleni prekinuli su važne sednice; mnogi stariji političari Levice su prisutni. Ispred vrata dežuraju policajci Bundestaga.

Inicijativa za proslavu potekla je od nadstranačke interesne zajednice zaposlenih u Bundestagu koja se zalaže za podršku jevrejskom životu u Nemačkoj i protiv antisemitizma. Zajednica je nazvana Bernardov krug po Georgu Bernhardu, nemačkom predratnom poslaniku Rajhstaga, koji je bio jevrejskog porekla. Ovaj krug je osnovan 2020. godine,. Upornim radom članovi su se za zalagali za zajedničku proslavu. Svečano postaje kada nakon govora jevrejska deca iz osnovnih škola i studenti pevaju i kada se pale sveće.

U berlinskoj četvrti Nojkeln proslava skoro bez obezbeđenja

Dva sata kasnije u Gradskoj kući Berlin-Nojkeln takođe se slavi Hanuka. To je tako već četvrtu godinu. Od Bundestaga do masivnog zdanja Gradske kuće ima nešto manje od sedam kilometara.Nojkeln je multikulturalan i socijalno problematičan deo grada. Mnogi protesti protiv rata u Gazi, na kojima je dolazilo i do antijevrejskih ispada, započeli su upravo ovde.

Neposredno pre proslave u foaje gradske kuće dolaze četiri policajca. Jedan stariji muškarac s pokrivene glave pita da li ima još pripadnika obezbeđenja. „Svi su kod gospodina Zelenskog“, odgovara uz osmeh jedan od policajaca. „Ali ako nam zatrebaju, imaćemo ih.“

Proslava s ozbiljnim tonovima

U Gradsku kuću poziva jevrejska studentska organizacija „Hillel“. Već pola sata mladi jevrejski muzičari stvaraju prazničnu atmosferu. Oko 200 ljudi se zbilo u foaje. Deluje kao žurka. Zapravo, to i jeste žurka. Ali kada gradonačelnik Nojkelna Martin Hikel podseti na teror u Sidneju i zamoli za minut ćutanja za one koji su tamo „zverski ubijeni“, zaista vlada 60 sekundi potpune tišine.

„Ako ne pobedimo u borbi protiv antisemitizma, onda nećemo pobediti ni u borbi za demokratiju“, kaže gradonačelnik. On dodaje kako oseća i vidi da se u širokim krugovima „antisemitizam ne suzbija tako dosledno kao drugi oblici mržnje prema ljudima. To bi trebalo da nas navede na razmišljanje“. Svakodnevnom antisemitizmu, kaže gradonačelnik, mora se suprotstaviti.

Hikel je srećan što se proslava u Nojkelnu održava već godinama. I ponosan je što je rabin Džeremi Borovic od subote počasni građanin berlinske opštine Nojkel.

Nina Perec, predsednica udruženja „Prijatelji sinagoge Fraenkelufer“, poziva na javno pokazivanje prisustva. „Da bismo pokazali nadu, potrebni su nam hrabri ljudi“, kaže ona.

Zatim govori rabin Borovic. Uz snažan aplauz pozdravlja mnoge goste: imama iz obližnje džamije, iračkog prijatelja i direktora škole, koji je i sam na meti islamista, hrišćanske predstavnike, studente.

„Jevreji , hrišćani i muslimani – slavimo zajedno“, kaže Borovic. A onda postaje ozbiljan. „Sidnej za nas Jevreje nije bio iznenađenje“, kaže on. Posle svakog Šabata sa zebnjom uzima svoj pametni telefon, očekujući takve vesti.

Zatim sledi paljenje sveća. Hikel, Perec i Borovic stoje na balkonu Gradske kuće i pale električne sveće na svećnjaku. Dole stoje stotine ljudi pored božićne jelke i kliču kada tri sveće devetokrakog svećnjaka zasijaju. A poneko se pridružuje kada rabin odozgo snažnim glasom započne poznatu pesmu „Maoz cur“.

Među onima koji su pripremali proslavu i koji učestvuju u njoj je Rebeka. Mlada Jevrejka u razgovoru za DW kaže da je tokom dana u jevrejskoj zajednici „vodila veoma mnogo telefonskih razgovora i razmenjivala poruke“. Ima ljudi koji se više ne usuđuju da dođu na ovakvu javnu manifestaciju u gradskoj kući.

Neki su zaista uplašen, brinu se: „Jer imaju osećaj da se to može dogoditi bilo gde u svetu. Čak ni kod kuće više nisi kod kuće. I tada jednostavno više nema sigurnog mesta.“ Nju lično, kaže Rebeka, ovakve vesti iz Sidneja „čine pre otupelom“, možda zbog „jakog antisemitizma“ koji se doživljava u Berlinu.

Napadi na Jevreje su svakodnevica u Berlinu

Jedan od onih koji prisustvuju i proslavi u Bundestagu i u gradskoj kući Nojkeln je Ron Dekel. Već nekoliko meseci on je predsednik „Jevrejske studentske unije Nemačke“. Kako se trenutno oseća? Teror u Sidneju je „apsolutno zastrašujući“, kaže on za DW. Taj čin je „direktna posledica onoga što svakodnevno slušamo ovde na kampusu i svuda na ulici“. Kada se poziva na ubistvo Jevreja, „vidimo da to zaista ima posledice“.

Čak i ako nas vesti iz Sidneja „nažalost ne iznenađuju jevrejsku zajednicu“, one nas „iznova plaše i šokiraju“, naglašava Dekel.

Tada postaje jasno da su sve bezbednosne mere „koje preduzimamo apsolutno opravdane“. Kada se članovi JSUD-a sastaju, to se uvek dešava na mestu koje se javno ne saopštava i koje je dodatno obezbeđeno. „Napad u Sidneju je pokazao da to nije paranoja, već apsolutna nužnost.“ Većinsko društvo u Nemačkoj toga je jedva svesno.

Ron Dekel se pomalo čudi kako pojedini ljudi te večeri reaguju na jedva vidljivo prisustvo policije. Dok to govori, iznutra se još čuje muzika. U foajeu Rebeka i mnogi drugi još plešu. A gore, na balkonu gradske kuće, svećnjak svetli u mraku.

U nedelju uveče Igor Levit, poznati pijanista, verovatno najistaknutiji Jevrejin u nemačkom kulturnom životu, objavio je nekoliko rečenica na društvenoj mreži Iks.

On piše: „Sutra ćemo ’mi’ ponovo krenuti ispočetka. Sutra ćemo ’mi’ ponovo stajati zajedno. Sutra ćemo ’mi’ ponovo morati da ’učinimo više’. Sutra ćemo ponovo slušati govore u kojima će se reč ’mi’ pojaviti devedeset sedam puta. Sutra će ponovo biti reči o ’nama kao društvu’. Dan mrmota.“

Jevreji u Berlinu nastaviće da slave svoj praznik Hanuku.