Posledice tarifne politike SAD: Turbulencije na globalnim tržištima kapitala, oglasio se Tramp

„Ne želim da bilo šta padne, ali ponekad morate da uzimate lekove da biste nešto popravili“, rekao je Tramp, govoreći novinarima na Air Force One-u o ekonomskim posledicama njegovih visokih tarifa. „Druge zemlje su nas loše tretirale jer smo imali glupo rukovodstvo koje je dozvolilo da se to dogodi“, dodao je on, preneo je Index.hr.

Jaka pozicija uprkos gubicima na tržištu

Obraćajući se novinarima, Tramp nije pokazao znake odustajanja od svojih planova o tarifnoj politici ili bilo kakvu zabrinutost zbog ogromnih gubitaka na Volstritu, koji je već u četvrtak i petak izbrisao skoro 6 biliona dolara sa američkih akcija. „Šta će se desiti sa tržištima, ne mogu da vam kažem. Ali naša zemlja je mnogo jača“, ustvrdio je Tramp.

On je rekao i da se neće dogovoriti sa Kinom ako se ne reši trgovinski deficit koji SAD imaju sa tom zemljom. „Ako ne rešimo taj problem, neću napraviti dogovor“, rekao je Tramp. Dodao je da je razgovarao sa evropskim i azijskim liderima o tarifama koje je uvela njegova administracija, ističući da oni „umiru od želje da postignu dogovor“.

„Dolaze za sto. Žele da razgovaraju, ali nema razgovora osim ako nam ne plate mnogo novca na godišnjem nivou“, rekao je Tramp.

Nove carine stupaju na snagu

Američki carinski zvaničnici počeli su u subotu da naplaćuju Trampove jednostrane carine od 10 odsto na sav uvoz iz više od 180 zemalja. Više „recipročne“ carinske stope, koje se kreću od 11 do 50 odsto za pojedine zemlje, trebalo bi da stupe na snagu u sredu.

Tržišta fjučersa najavljuju još jedan dan velikih padova.

U međuvremenu, fjučers indeksi na Volstritu su u padu za oko 4 odsto, što ukazuje da će se rasprodaja na tržištima koja su pogodila svetska tržišta akcija u četvrtak i petak nastaviti i u ponedeljak.

Azijske berze su ponovo naglo pale na početku trgovanja u ponedeljak, pri čemu je indeks najveće azijske berze, Tokija, potonuo osam odsto.

Kriptovalute i sirovine su takođe pod pritiskom

U nedelju uveče, cena bitkoina, koji je nekako odoleo raširenoj korekciji cena finansijskih sredstava prošle nedelje, pala je za 4 odsto, ispod 79.000 dolara.

Sumorniji izgledi za globalni ekonomski rast zbog trgovinskog rata dodatno su korigovali cene nafte u nedelju, pored njihovog oštrog pada prošle nedelje. Kako raste zabrinutost da bi tarife mogle dovesti do viših cena za kompanije, veruje se da bi to moglo da uspori ekonomsku aktivnost i na kraju da ugrozi potražnju za naftom.

Zlato gubi sjaj, recesija sve verovatnija

Fjučersi na američku sirovu naftu su u nedelju uveče pali za više od tri odsto na 59,74 dolara po barelu, nakon što su prošle nedelje potonuli za 6 odsto na najniži nivo od aprila 2021. Cena barela brenta na Londonskoj berzi pala je za 2,12 dolara na 63,46 dolara.

Pala je čak i cena zlata, koje se u neizvesnim vremenima smatra sigurnim utočištem za kapital. Cena unce zlata pala je za 0,6 odsto, na 3.018 dolara. Taj pad je naveo trgovce zlatom da se pitaju da li investitori možda uzimaju profit tamo gde mogu da pokriju svoje gubitke u drugoj finansijskoj imovini, što bi se onda moglo pretvoriti u rasprodaju koja se sama pojačava.

„Veličina i remetilački efekat američke trgovinske politike, ako se održi, bili bi dovoljni da još uvek zdravu američku i globalnu ekspanziju gurnu u recesiju“, rekao je Brus Kasman iz JPMorgan-a, stavljajući rizik od recesije na visokih 60 odsto.

Poverenje u dolar kao sigurno utočište je poljuljano

Investitori su u ponedeljak nastavili da prodaju dolar i kupuju tradicionalno sigurne valute u neizvesnim vremenima – jen i švajcarski franak. Američki dolar se takođe tradicionalno smatra sigurnim utočištem, ali izgleda da taj status slabi kako se pojačavaju neizvesnost u vezi sa carinama i zabrinutost zbog njihovog uticaja na ekonomski rast SAD.

Indeks dolara, koji pokazuje učinak SAD u odnosu na šest drugih glavnih svetskih valuta, pao je u ponedeljak za više od 0,4 odsto na 102,48 poena, posle prošlonedeljnog pada od jedan odsto.

Istovremeno, kurs dolara je na početku trgovanja devizama u ponedeljak potonuo 1,3 odsto u odnosu na jen, na 144,95 jena, i tako se kretao oko najnižeg nivoa u odnosu na jen u poslednjih šest meseci, nakon što je prošle nedelje pao skoro dva odsto prema japanskoj valuti.

Švajcarac je jutros porastao za više od jedan odsto, posle prošlonedeljnog skoka od 2,3 odsto, pa dolar iznosi 0,85095 franaka.

„Sa SAD u epicentru trgovinskog rata, američki dolar pati od odliva kapitala, a investitori žele da diverzifikuju američku imovinu“, rekao je Rodrigo Katril, viši devizni strateg u Nacionalnoj australskoj banci.