Poslednji trzaj: Podneo ostavku juče, danas već na pregovorima o formiranju francuske vlade

Lekorni je podneo ostavku u rekordno kratkom roku – za manje od 24 sata nakon što je predstavljen njegov kabinet.

Nekoliko sati nakon ostavke, Lekorni je prihvatio zahtev francuskog predsednika Emanuela Makrona da do srede uveče radi na planu za „stabilnost zemlje“, piše BBC.

Makron je Lekorniju juče zadao zadatak da održi pregovore o formiranju vlade, a, kako javlja Rojters, za rok je odredio sredu uveče.

Političari drugih stranaka iznenađeni su takvim potezom šefa države, a neki tvrde da iza njega stoji samo pokušaj kupovine vremena, skoro mesec dana nakon što je Lekorni nominovan za šefa vlade.

Lekorni se jutros sastao s nekoliko članova konzervativnih Republikanaca (LR) i strankom Renesansa desnog centra, uključujući i čelnike Senata i Parlamenta, prenela je Beta.

Lekorni, koji je imenovan pre 27 dana, podneo je svoju i ostavku svoje vlade u ponedeljak, jedva 12 sati nakon što su objavljeni ključni članovi njegovog kabineta. Tako je postao premijer koji je bio najkraće na funkciji u modernoj francuskoj istoriji.

Bivši ministar odbrane, star 39 godina, bliski saveznik Emanuela Makrona, bio je peti premijer Francuske od predsednikovog reizbora 2022. godine i treći otkako je Makron raspustio parlament i raspisao prevremene izbore koji su održani prošlog leta.

Lekorni je za ovaj scenario okrivio stranačko-političku nepopustljivost, rekavši da je bio „spreman na kompromis, ali svaka stranka je želela da svaka druga stranka usvoji njen pun program“.

„Ne bi trebalo mnogo da to funkcioniše“, ali „partijski stavovi“ i „određeni egoi“ su stajali na putu, rekao je.

Njegov odlazak je uznemirio tržišta, a indeks akcija CAC 40 je pao za dva odsto, evro za 0,7 odsto. Odnos duga i BDP-a Francuske je treći najveći u EU posle Grčke i Italije, skoro dvostruko veći od 60 odsto dozvoljenih pravilima EU – kao i njen projektovani budžetski deficit od skoro šest odsto, piše Gardijan.

Nakon sastanka sa Makronom u Jelisejskoj palati, Lekorni je rekao da je pristao na predsednikov zahtev za poslednji pokušaj u pregovorima. Obavestiće Makrona do srede uveče „da li je to moguće ili ne“, rekao je.

Gardijan objašnjava da koreni krize leže u prevremenim opštim izborima 2024. godine, koji su rezultirali parlamentom podeljenim između tri manje-više jednaka bloka: levice, krajnje desnice i Makronovog saveza desnog centra, pri čemu nijedna grupa nije ni približno osvojila jasnu većinu.

Francuska finansijska kriza samo je doprinela toj nestabilnosti, kao i predsednički izbori koji su zakazani za 2027. godinu. Makron ne može ponovo da se kandiduje, a pošto sve stranke nastoje da zauzmu pozicije pre glasanja, postalo je još teže da se pronađe zajednički jezik u parlamentu.

Lekorni se suočio sa teškim zadatkom usvajanja budžeta štednje u podeljenoj skupštini sa ciljem obuzdavanja ogromnog budžetskog deficita – zadatak koji je porazio njegova dva neposredna prethodnika, Fransoa Bajrua i Mišela Barnijea, koje su poslanici smenili zbog plana.

Neposredni okidač za njegovu ostavku izgleda da je bila reakcija Republikanaca (LR) desnog centra na novi kabinet. Stranka je saopštila da uglavnom nepromenjeni sastav ne odražava „duboki raskid“ sa prošlom politikom koji je Lekorni obećao.

Ali objava glavnih imenovanja u kabinetu u nedelju uveče izazvala je žestoke kritike sa celog političkog spektra, a saveznici i protivnici su ga osuđivali kao previše desničarski orijentisanog ili nedovoljno desničarski orijentisanog, te su pretili da će srušiti novu vladu.

Povratak Bruna Le Mera, koji je bio Makronov ministar ekonomije sedam godina, u vladu na mesto ministra odbrane posebno je razbesneo političare iz većine stranaka, koji su to videli kao potvrdu da Makronova pro-biznis ekonomska politika ne podleže diskusiji.

Međutim, njegov povratak je bio kratkotrajan koliko i kontroverzan – u ponedeljak uveče Le Mer je rekao da se povlači iz vlade u pokušaju da okonča krizu.

Vladini izvori su rekli za francuske medije da će Makron „preuzeti odgovornost“ ako pokušaj da se do srede postigne poslednji konsenzus propadne. Gardijan ukazuje da nije poznato šta bi to tačno moglo da podrazumeva.

Ukoliko taj pokušaj propadne, Makron ima tri glavne opcije, a nijedna od njih nije baš privlačna. Prvo, mogao bi da imenuje novog premijera. Izbor aktera iz njegovog tabora sada deluje malo verovatno dok bi čak i umereni levičar osporio njegove teško izvojevane reforme penzionog sistema.

S druge strane, imenovanje potvrđenog desničara razbesnelo bi levi blok. S obzirom na hitnu potrebu da se postigne minimalni konsenzus kako bi se bar usvojio budžet za ovu godinu, neki analitičari sugerišu da bi mogao da pokuša da se okrene nestranačkom političkom tehnokrati.

Drugo, mogao bi da raspusti nacionalnu skupštinu i raspiše nove izbore, potez za koji je stalno govorio da nerado želi da povuče i za koji ankete pokazuju da bi verovatno vratio još jedan podeljeni parlament – ili potencijalno uveo krajnje desničarsku vladu.

Antiimigrantsko Nacionalno okupljanje Marin Le Pen i Žordana Bardele jasno je stavilo do znanja da je ovo opciju koju preferiraju, pozivajući Makrona da raspusti parlament i održi nove izbore.

Njegova poslednja opcija bi bila da podnese ostavku, ali je ponovo više puta isključio mogućnost da se povuče pre predsedničkih izbora 2027. godine – glasanja koje se smatra istorijskom raskrsnicom u francuskoj politici, gde Le Pen oseća da ima najbolju šansu da preuzme vlast.

Radikalna levica „Nepokorena Francuska“ ponovila je dugogodišnje pozive da predsednik ode.

Fajnenšel tajms u svojoj analizi piše da je ostavka Lekornija nakon manje od četiri sedmice na funkciji gurnula Francusku u najdublju političku krizu u poslednjih gotovo sedam decenija, što je pogubno za Francusku, a loše i za Evropu, kojoj je sada, više nego ikada, potrebno odlučno vođstvo.

Kako se dalje navodi, prenele su Vijesti.me, Francuskom ne samo da se više ne može upravljati, nego su i njene javne finansije u rasulu, privreda je slaba, društvene tenzije rastu, a tržišta su uzdrmana.

„Iako zemlja možda nije na ivici građanskog rata kao 1958. godine, tada je imala izlaz iz krize u liku Šarla de Gola. Danas na horizontu nema nikakvog spasioca“, ocenjuje FT.

Iako veliki deo krivice za današnji zastoj snosi Makron, odgovornost deli čitava francuska politička klasa, bilo zato što nije delovala odgovorno uprkos ogromnom budžetskom deficitu, bilo zato što je odbijala da pravi kompromise oko svojih zahteva, navodi se u analizi.

Stranke levice i centra su udružile snage kako bi sprečile krajnje desno Nacionalno okupljanje (RN) da osvoji većinu na vanrednim parlamentarnim izborima prošlog leta, ali su od tada učinile mnogo toga da ga zapravo približe vlasti.

Prema oceni FT-a, iznenadno povlačenje Lekornija, Makronovog štićenika, predstavlja poniženje za predsednika i ukazuje da je iscrpljena njegova metoda upravljanja zemljom uz čvrstu kontrolu pravca politike i minimalne ustupke opoziciji.

Lekorni je, dodaje se, ionako hodao po tankoj žici, pokušavajući da sastavi budžet koji bi istovremeno zadovoljio zahteve levog centra za socijalnom pravdom i odbojnost glavnih konzervativaca prema povećanju poreza, a da pritom sačuva ostatke Makronovog reformskog nasleđa naklonjenog biznisu.

U Briselu i drugim evropskim prestonicama, zvaničnici i diplomate izrazili su svoje privatne strahove da će liderstvo Makrona po međunarodnim pitanjima poput Ukrajine i Gaze biti fatalno oslabljeno. Neki su se zabrinuli da bi cela ekonomija evrozone uskoro mogla biti u opasnosti zbog toga, piše Politiko.

„Francuska je prevelika da bi propala, tako da ova beskrajna politička nestabilnost dovodi celu evrozonu u opasnost“, rekao je jedan diplomata iz zemlje EU, kome je Politiko, kao i drugima u članku o krizi u Francuskoj, zagarantovo anonimnost da bi komentarisao unutrašnje stvari druge zemlje.

To je, dodao je on, glavna tema svih današnjih razgovora o kojima se malo više razmišlja.

Sa dobrim razlogom, ukazuje portal. Francuska je druga najveća ekonomija Evropske unije, vodeći igrač u G7, jedina nuklearna sila EU i stalni član Saveta bezbednosti UN. Podjednako značajno, pod Makronom je bila politička sila koja je pokretala poslove EU kojoj je rival samo moć Nemačke.

Diplomate su takođe ocenile da Makron sada deluje kao slabi lider čiji uticaj u Briselu bledi.

Drugi diplomata EU govorio je o Makronovom „nasleđu“ kao moćnog mislioca koji je generisao mnoge ideje za pokretanje promena u Evropi i koji je ubedio druge lidere da prihvate neke od njih.

Koncept „strateške autonomije“ – činjenja EU samodovoljnijom ekonomski i u odbrambenom smislu – rođen je pre mnogo godina u Parizu, primetio je diplomata.

Sada kada američki predsednik Donald Tramp povlači SAD od Evrope, to je ideja koja je sazrela u Briselu. „Malo je lidera koji su spremni i sposobni da razmišljaju pet ili čak dve godine unapred. On je bio tako dobar u tome“, rekao je diplomata.