Proglašen „krivim za vođenje pobune“: Doživotni zatvor za bivšeg predsednika Južne Koreje

Centralni okružni sud u Seulu utvrdio je da Junovo proglašenje vanrednog stanja 3. decembra 2024. godine predstavlja pobunu, sprovedenu sa namerom da se poremeti ustavni poredak, piše Gardijan.

Sudija Dži Kui-jun rekao je da je cilj bio „slanje trupa u Narodnu skupštinu kako bi blokirale skupštinsku salu i uhapsile ključne ličnosti, uključujući predsednika skupštine i lidere stranke, čime bi se sprečili poslanici da se okupe radi većanja ili glasanja“.

Prilikom današnjeg izricanja presude Junu Sud je ukazao na to da je ozostalo njegovo izvinjenje tokom celog postupka, kao i na njegovo neopravdano odbijanje da prisustvuje ročištima i ogromnu društvenu štetu koju su njegovi postupci naneli južnokorejskom društvu.

Sud je saopštio da je vanredno stanje značajno naštetilo političkoj neutralnosti vojske i policije i dovelo do pada političkog ugleda i kredibiliteta Južne Koreje u međunarodnoj zajednici, ostavljajući društvo „politički podeljenim i doživljavajući ekstremnu konfrontaciju“.

Sud se opredelio za doživotni zatvor umesto smrtne kazne, napominjući da iako je zločin bio težak, Junovo planiranje nije delovalo pedantno, pokušao je da ograniči upotrebu fizičke sile i većina njegovih planova je na kraju propala.

U istorijskoj digresiji sudija je pratio istoriju zakona o ustanku i naveo pogubljenje engleskog kralja Čarlsa I iz 1649. godine, koji je poveo trupe u parlament kako bi utvrdio da čak i šefovi država mogu da pokrenu ustanak napadom na zakonodavnu vlast.

Presuda je emitovana uživo na nacionalnoj televiziji, Jun se kratko osmehivao po dolasku, a kasnije nije pokazao nikakvu vidljivu reakciju tokom izricanja kazne.

Prema južnokorejskom zakonu, optužba za vođenje pobune nosi tri moguće kazne – smrt, doživotni zatvor sa radom ili doživotni zatvor bez rada.

Tužioci su tražili smrtnu kaznu, tvrdeći da je Jun počinio „teško rušenje ustavnog poretka“, mobilišući trupe da opkole parlament i pokušavajući da uhapsi političke protivnike tokom šestočasovne krize.

Presuda je doneta 14 meseci nakon događaja koji su obeležili najozbiljniju pretnju demokratiji Južne Koreje u poslednjih nekoliko decenija.

Optužbe proizilaze iz događaja u noći 3. decembra 2024. godine kada su tužioci rekli da je Jun pokušao da upotrebi vojnu silu da parališe zakonodavnu vlast, uhapsi političke protivnike i preuzme kontrolu nad nacionalnom izbornom komisijom. Jun je tvrdio da je iskorenjivao „antidržavne snage“ i navodio izbornu prevaru bez pružanja dokaza.

U roku od nekoliko sati od proglašenja vanrednog stanja, 190 poslanika je probilo vojne i policijske kordone kako bi usvojili hitnu rezoluciju kojom se ukida vanredno stanje. Parlament je opzvao Juna u roku od 11 dana, a Ustavni sud ga je smenio sa funkcije četiri meseca kasnije.

Ispred sudnice, stotine Junovih pristalica – mašući južnokorejskim i američkim zastavama i skandirajući „Jun ponovo“ – u početku su klicale kada je sudija odbacio neke dokaze Tužilaštva, ali su postale neprijateljski nastrojene kako je presuda odmicala. Neke pristalice su uzvikivale: „Politički sudija, odstupi“ i dobacivale psovke novinarima.

Kada je objavljena kazna, neki su pustili suze, vičući „zemlja je gotova“. Oko 500 metara dalje, progresivne grupe su klicale i grlile se od radosti iako su neki izrazili razočaranje što nije izrečena smrtna kazna.

Jun se suočava sa šest dodatnih krivičnih postupaka, od kojih dva proizilaze iz krize vanrednog stanja, uključujucći optužbu za izdaju u kojoj se tvrdi da je naredio upad dronova u vazdušni prostor Severne Koreje u pokušaju da izazove sukob koji bi mogao da opravda vojnu upravu. Već je osuđen na pet godina zatvora zbog ometanja sopstvenog hapšenja.

Junov pravni tim objavio je saopštenje u kojem je presudu nazvao „unapred određenim zaključkom“ i „suđenjem za zadovoljenje javnosti“, dodavši da ne može da se natera da poštuje presudu.

Optužili su pravosuđe da je „klečalo pred podstrekivanim javnim mnjenjem i političkom moći“ i primenjivalo dvostruke standarde, ukazujući na obustavljeno suđenje predsedniku Li Dže Mjungu i oslobođene opozicione političare na osnovu „nezakonitih dokaza“.

Pravni tim se zakleo da će se boriti „do kraja“, rekavši da će istina na kraju biti otkrivena „na sudu istorije“. Očekuje se da će se Jun žaliti.

Doživotna robija nema fiksni datum puštanja na slobodu, a uslovni otpust je teoretski moguć nakon dvadeset godina, uz dokazivanje dobrog ponašanja i kajanja.

Bivša predsednica Park Geun-hje je prvobitno osuđena na 32 godine zatvora zbog korupcije i povezanih krivičnih dela 2018. godine. Kazna je kasnije smanjena po žalbi, a na kraju je izbrisana predsedničkim pomilovanjem 2021. godine.

Godine 1996, vojni diktatori Čun Du-hvan i Ro Te-vu dobili su smrtnu, odnosno 22 i po godine zatvora, respektivno, zbog svojih uloga u puču 1979. godine i kasnijem masakru u Gvangdžuu. Kazne su kasnije smanjene po žalbi, a obojica su na kraju pomilovani.

Svaki južnokorejski predsednik koji je služio zatvorsku kaznu na kraju je pomilovan.

Jun je bio na vlasti od 2022. godine. Pre pokušaja uvođenja vanrednog stanja je već bio nepopularan i pod sve većim pritiskom zbog potencijalnog poraza na sledećim parlamentarnim izborima, koji su se smatrali glasanjem o poverenju njegovoj vlasti.

Problema je imao i na ličnom planu. Izvinio se u televizijskom obraćanju naciji zbog niza kontroverzi oko njegove supruge koje su uključivale to što je navodno prihvatila luksuznu Dior torbicu kao poklon i manipulaciju na berzama.

Kada je osvojio predsedničku funkciju, bio je relativni novajlija u politici. Na nacionalnom nivou mu je ugled porastao zbog krivičnog gonjenja u slučaju korupcije protiv osramoćene bivše predsednice Park Geun Hje 2016.

Zagovarao je oštar stav prema Severnoj Koreji.

Poznat je po gafovima, koji su itekako uticali na njegov rejting. Tako na primer, tokom kampanje 2022. morao je da povuče komentar da je autoritarni predsednik Čun Du Hvan, koji je proglasio vanredno stanje i koji je odgovoran za masakriranje demonstranata 1980. godine, bio „dobar u politici“.

Jun je imao izvesnog uspeha u spoljnoj politici, posebno u poboljšanju veza u istorijski teškim odnosima zemlje sa Japanom.

Rođen je 1960 u Seulu. Ima dve diplome sa Nacionalnog univerziteta u Seulu. U svojstvu šefa Tužilaštva centralnog okruga Seula odigrao je ključnu ulogu u osudi bivših predsednika Park Gun Hje i Li Mjung Baka, optuženih za zloupotrebu položaja.

Predsednik Mun Džae In je imenovao Juna za generalnog tužioca Južne Koreje 2019. Tokom Junovog vođstva, Vrhovno tužilaštvo je vodilo oštre istrage protiv Čo Kuka, uticajne ličnosti u Munovoj administraciji, što je dovelo do Čoove ostavke na mesto ministra pravde.

Junovi sukobi sa Munovom administracijom, sve dok nije podneo ostavku na mesto generalnog tužioca u martu 2021, doveli su do njegovog uspona kao istaknutog predsedničkog kandidata među konzervativnim biračima.

Jun je izrazio aktivnu podršku mogućnosti da Južna Koreja ima domaće nuklearno oružje. Karnegijeva zadužbina za međunarodni mir nazvala je njegovu politiku „nuklearnim populizmom“.