Predstavnički dom Kongresa SAD odobrio paket budžetskih rezova vredan devet milijardi dolara: Još jedna pobeda za Trampa, zašto?

Predstavnički dom je glasao sa 216 glasova za i 213 protiv paketa rezova u finansiranju, koji je Senat ove nedelje izmenio tako da isključi rezove od oko 400 miliona dolara namenjenih globalnom programu PEPFAR za prevenciju HIV/Aidsa, piše Gardijan.

Samo su dvojica republikanskih predstavnika glasala protiv rezova – Brajan Ficpatrik iz Pensilvanije i Majk Tarner iz Ohaja – zajedno sa demokratama.

„Pravimo jedan mali korak ka smanjenju rasipničkih troškova, ali jedan veliki skok ka fiskalnoj razboritosti,“ rekao je predstavnik Aron Bin, republikanac iz Floride.

Ovo glasanje označilo je prvi put za više decenija da je jedan predsednik uspešno podneo zahtev za budžetske rezove (rescissions request) koji je odobrio Kongres i Bela kuća je već nagovestila da to neće biti poslednji put, piše AP.

Iako su neki republikanci bili vidno nelagodni zbog obima i ciljeva ovih rezova, ipak su ih podržali, oprezni da se ne suprotstave Trampu ili ne ugroze njegovu agendu.

Ova mera sada ide na potpis predsedniku i time postaje zakon.

Tramp je prvi predsednik za gotovo 30 godina koji je uspešno iskoristio ovu proceduru, što se tumači kao izraz pokornosti zakonodavne vlasti prema Beloj kući – iako američki Ustav izričito daje Kongresu kontrolu nad javnim finansijama.

Ovaj potez dolazi u trenutku kada se Tramp suočava s rastućim kritikama i tenzijama u vezi s aferom „Epstajn“, ali mu daje konkretnu političku pobedu kojom može da ojača svoju poziciju među fiskalno konzervativnim glasačima.

Otprilike osam milijardi dolara biće oduzeto iz programa strane pomoći koje je odobrio Kongres, kao deo Trampovih napora da razgradi Američku agenciju za međunarodni razvoj (USAID).

Paket ukida oko 1,1 milijardu dolara namenjenih Korporaciji za javno emitovanje (Corporation for Public Broadcasting), kao i skoro 8 milijardi dolara za razne programe strane pomoći, od kojih su mnogi osmišljeni da pomognu zemljama pogođenim sušom, bolestima i političkom nestabilnošću.

Težak udarac za Korporaciju za javno emitovanje (CPB)

Ukidanje 1,1 milijarde dolara za Corporation for Public Broadcasting (CPB) predstavlja celokupan iznos koji je ta agencija trebalo da dobije tokom naredne dve budžetske godine.

Bela kuća je opravdala rezove tvrdeći da je sistem javnih medija politički pristrasan i da predstavlja nepotreban trošak.

CPB distribuira više od dve trećine sredstava za preko 1.500 lokalnih javnih televizijskih i radio-stanica, dok ostatak odlazi na NPR (National Public Radio) i PBS (Public Broadcasting Service) za podršku nacionalnom programu.

Demokratama nije pošlo za rukom da vrate ta sredstva kroz Senat.

Posebnu zabrinutost izrazili su zakonodavci iz ruralnih oblasti, koji su upozorili na to šta bi ovakvi rezovi mogli da znače za lokalne javne stanice u njihovim državama.

Senatorka Liza Murkovski, republikanka sa Aljaske, rekla je: „Te stanice nisu samo vesti – to su upozorenja na cunamije, klizišta i vulkane.“

Ovaj paket rezova u budžetu, koji formalizuje neke od Trampovih rezova iz programa Department of Government Efficiency (DOGE) u zakon, bio je ključni prioritet za Trampa i konzervativce koji godinama kritikuju rastuće federalne troškove.

Pre nego što je paket konačno usvojen, naišao je na poteškoće u tesno podeljenom Predstavničkom domu, jer su neki članovi istovremeno zahtevali od republikanskog rukovodstva posebnu i nepovezanu garanciju za veću transparentnost u vezi sa dosijeima Džefrija Epstin, ukazuje CNN.

Pitanje veće transparentnosti oko slučaja Epstin danima izaziva tenzije na Kapitolu, stvarajući neprijatnu podelu između Trampa i nekih njegovih najvernijih pristalica u republikanskoj većini u Predstavničkom domu.

Predsednik Predstavničkog doma, Majk Džonson, zajedno sa svojim timom, proveo je sate u četvrtak popodne u pregovorima sa članovima Odbora za pravila o daljem toku postupka.

Na kraju, odbor je u četvrtak uveče glasao za usmeravanje paketa rezova iz programa DOGE, kao i za neobavezujuću rezoluciju koja poziva na objavljivanje dodatnih fajlova vezanih za Džefrija Epstina, nakon što su brojni republikanci zahtevali veću transparentnost u vezi sa tim slučajem.

Međutim, nema ničega što bi obavezalo da se ta rezolucija nađe na dnevnom redu Predstavničkog doma.

Nakon što je Predstavnički dom usvojio paket rezova, Tramp, Džonson i republikanci u Kongresu brzo su istakli značaj tog poteza. Na društvenoj mreži Truth Social, Tramp je napisao:
„OVO JE VELIKO!!!“

Predsednik doma, Majk Džonson, izjavio je da je „oduševljen“ što je paket DOGE rezova prosleđen na potpis predsedniku.

„Smanjićemo obim vlade. Vlada je prevelika. Radi previše stvari, a gotovo ništa ne radi dobro. Verujemo u ograničenu vladu koja je odgovorna, efikasna i delotvorna za narod, i nastavićemo to da pokazujemo kroz naša dela ovde na sednici“, rekao je.

Paket rezova je za 400 miliona dolara manji od inicijalnog paketa koji je Predstavnički dom usvojio nakon što su senatori odbacili plan za smanjenje sredstava za PEPFAR – globalni program borbe protiv side.

Ipak, konzervativci su glasali za paket u drugom krugu glasanja, tvrdeći da sadrži značajne rezove u drugim oblastima globalnog zdravlja.

„Razočaravajuće je što imamo dug od 37 triliona dolara. Ovo je, po meni, bio najlakši plen. Videli smo kako je DOGE otkrio mnogo zloupotreba sredstava. Razočaravajuće je što je Senat to izbacio,“ rekao je predstavnik Erik Barlison iz Misurija.

„Bolje išta nego ništa. Mislim da smo bar uspeli da napravimo određene rezove.“

Usvajanje ovog zakona sada otvara pitanja o tome da li će i kako demokrate i republikanci moći da sarađuju na finansiranju vlade nakon roka 30. septembra.

Lider demokrata u Senatu, Čak Šumer, izrazio je sumnju u mogućnost dobre volje među zakonodavcima, navodeći da neki republikanci mogu pristati na dogovor o budžetu sada, a kasnije povući finansiranje.

Šumer je rekao da nema „mnogo poverenja“ u tvrdnju lidera većine u Senatu Džona Tjuna da će republikanci u Senatu pristupiti finansiranju vlade na dvopartijski način, posebno nakon što je direktor Kancelarije za upravljanje i budžet Bele kuće, Ras Vaut, ranije u četvrtak izjavio da proces odobravanja budžeta treba da bude „manje dvopartijski“.

„Svaki put kada su pokušali da se suprotstave Trampu i Vautu, popuštali su – čak i noćas. Nemam mnogo poverenja u to,“ rekao je Šumer za CNN.

Republikanski članovi odbora za budžet tvrde da paket rezova ne bi trebalo da utiče na buduće pregovore o troškovima, a ako utiče, to je izbor demokrata.

„To je njihova odluka,“ rekao je predsednik Odbora za budžet Predstavničkog doma, Tom Kol.

U junu su četiri republikanca glasala zajedno s demokratama protiv ranije verzije paketa rezova, koji je tada ipak usvojen tesnom većinom 214 prema 212.

Republikanci u Predstavničkom domu osetili su dodatni pritisak da usvoje verziju zakona koju je Senat izmenio, jer bi Trampova administracija bila primorana da potroši ta sredstva ukoliko Kongres ne bi odobrio rezove do danas.

Ukupni rezovi od 9 milijardi dolara predstavljaju samo mali deo u odnosu na savezni budžet SAD koji iznosi 6,8 triliona dolara, ukazuje Gardijan.

Republikanci tvrde da su sredstva za stranu pomoć prethodno išla u programe koje smatraju rasipničkim, a da 1 milijarda dolara izdvojena za javni medijski servis ide stanicama poput NPR-a i PBS-a, za koje navode da su pristrasne protiv konzervativnih stavova.

Pre glasanja u Predstavničkom domu, zakon je usvojen u Senatu takođe tesnom većinom, 51 prema 48, uz jedinstveno protivljenje svih demokrata.

Ova mera za povraćaj sredstava predstavlja samo sićušan deo ukupnih sredstava koja je Kongres prethodno odobrio, a koja je Trampova administracija stopirala tokom sprovođenja širokih budžetskih rezova.

Demokratski zakonodavci tvrde da je administracija od početka Trampovog drugog mandata u januaru blokirala više od 425 milijardi dolara u potrošnji koju je odobrio Kongres.