„Putin ne želi ni Ukrajinu ni Evropu za pregovaračkim stolom“: Analiza razgovora Trampove delegacije sa ruskim predsednikom u Moskvi

Američka delegacija, predvođena Trampovim izaslanikom Stivom Vitkofom i zetom Džeradom Kušnerom, nije se oglašavala povodom jučerašnjih petočasovnih pregovora.

S druge strane, Putinov viši savetnik Jurij Ušakov, ocenio je sastanak kao “konstruktivan“, ali dodao da kompromis još uvek nije postignut i da ih “čeka još mnogo posla“.

Putinov portparol Dmitrij peskov je rekao da su netačni navodi da je ruski predsednik odbacio američki mirovni plan za Ukrajinu.

Podsećamo, u novembru je u medije dospeo nacrt mirovnog plana za Ukrajinu, koji je tada ocenjivan kao izuzetno povoljan za Rusiju. Na prvobitnom nacrtu mirovnog plana navodno su radili Vitkof i zvaničnik Kremlja Kiril Dimitrev, prenosi Skynews.

Plan je sadržao 28 tačaka, a neke od najintrigantnijih podrazumevale su ograničavanje kapaciteta ukrajinskih oružanih snaga, i priznavanje okupiranih ukrajinskih teritorija kao de fakto ruskih.

Kako za Danas ocenjuje bivša ambasadorka Srbije Branka Latinović, jasno je da pri jučerašnjim petočasovnim pregovorima nije došlo do približavanja stavova SAD i Ruske Federacije o predlogu Sporazuma za okončanje rata u Ukrajini.

Kako ističe, budući da se razgovori vode bez predstavnika Ukrajine i Evrope, sa stanovišta diplomatske prakse oni se pre mogu nazvati pripremom za otpočinjanje stvarnih pregovora sa učešćem svih zainteresovanih strana.

“Sama izjava Ušakova da su razgovori bili konstruktivni i sadržajni, označava razlike u stavovima, koje su takve da se nisu stvorili uslovi za rad na samom tekstu Sporazuma. Sve je i dalje na nivou razmene mišljenja“, ukazuje Latinović.

Prema njenim rečima, izostanak izjava američkih učesnika i šture izjave ruskih sagovornika, kao i vest da su Vitkof i Kušner otkazali ranije zakazan sastanak sa ukrajinskim predsednikom Zelenskim, znače da su pregovori sa ruskim predsednikom bili “dugi i teški“, te da je Putin ostao čvrsto na svojim ranijim pozicijama, bez jasnih signala da je spreman da ih menja.

Putinova poruka Evropi

Uoči pregovora, Putin je oštro kritikovao Evropu i optužio njene lidere da remete postizanje mira tako što namerno iznose predloge koji su za Ruse neprihvatljivi.

O Putinovim rečima da Evropa ne želi mirovni program već rat, a da je u tom slučaju Rusija spremna da odgovori, analitičar Vlatko Cvrtila je ocenio da Evropa sigurno neće početi rat protiv Rusije, prenosi Index.

“To je bila poruka u kontekstu svih ovih pregovora i u kontekstu toga da Putin želi oslabiti poziciju Evrope. On želi na svaki mogući način izmaknuti Evropu iz bilo kakvih pregovora jer su to pregovori koji će utemeljiti osnove buduće evropske sigurnosti“, naglasio je Cvrtila.

Kako ističe Latinović, Putin nije samo odbacio evropski predlog kao neprihvatljiv, već je ovakvim izjavama povećao pritiske na Evropu.

“To je jasna i direktna poruka da Putin ne samo da ne želi Ukrajinu, već ni Evropu za pregovaračkim stolom i da će učiniti napor da o miru u Ukrajini pregovara samo sa Donaldom Trampom. Istovremeno, on šalje poruku Evropi da odustane od dalje podrške Ukrajini“, smatra Latinović.

Ističe i da Putin ovim jasno označava svoju nameru da ojača napore za udaljavanje SAD od Evrope.

“Mislim da je najbolju ocenu ovih pregovora dao američki dopisnik J. H. Jensen, koji je napisao da je Putin, time što je ostavio Vitkofa i Kušnera da ga čekaju više od sat i po vremena, svojim rečnikom pokazao da ne ponižava samo Ukrajinu i Evropu, već i Donalda Trampa“, dodaje sagovornica Danasa.

Sve u svemu, navodi ona, Putin nije promenio ni svoje ponašanje prema sagovornicima.

“Kao što je svojevremeno, u jednom telefonskom razgovoru sa Makronom, rekao da ima preča posla i da žuri na hokej, tako je i sada dozvolio da ga Vitkof i Kušner čekaju i to dosta dugo. Ostaje da vidimo hoće li to Tramp primetiti“, ujazuje Latinović.

Pitanje teritorija “crvena linija“ za Ukrajinu

Kako je u novembru analizirao BBC, Ukrajincima su u potpunosti neprihvatljive određene tačke Sporazuma za okončanje rata u Ukrajini, a koje se odnose na priznavanje okupiranih teritorija kao de fakto ruskih, kao i one koje se tiču limitiranja ukrajinskih vojnih kapaciteta.

Latinović ukazuje za Danas da Putin ima druge planove koji su za njega prioritetni, a to je povratak rusko-američkih odnosa na pređašnji nivo, i puna normalizacija odnosa u svim sferama.

“Otuda i izjava Ušakova da se nada skoroj obnovi ekonomskih odnosa sa SAD. Tu je i izjava Peskova da Putin nije odbio američki predlog“, naglašava ona.

Kako kaže, tek ako se taj cilj postigne i ako dođe do napretka u bilateralnim odnosima, tek se onda može očekivati napredak i u pregovorima o Sporazumu za postizanje mira u Ukrajini, „dok su trenutno pozicije previše udaljene, a u sadašnjoj atmosferi napredak malo izvestan“.

“Simptomatično je da se Vitkof i Kušner nisu još uvek oglasili. To je snažan indikator da razgovori nisu bili obećavajući, ali nešto više ćemo znati kada se oglase“, zaključuje Branka Latinović za Danas.

„Putin se pretvara da ga interesuju mirovni napori“

Kako prenose agencije Beta i AP, ukrajinski i evropski zvaničnici smataraju da je Putin petočasovnim pregovorima dokazao da nije ni  zainteresovan za mirovne napore.

Ukrajinski ministar spoljnih poslova pozvao je Putina da “prestane da troši svetu vreme“, a njegova britanska koleginica Ivet Kuper da “okonča hvalisanje i krvoproliće i da sedne za pregovarački sto i podrži pravedan i trajan mir“.

Rusija je izvršila invaziju na Ukrajinu 2022. godine, a evropske vlade i SAD su potrošile milijarde dolara za potporu Kijevu. Nasuprot tome, administracija predsednika Donalda Trampa je napore preusmerila ka zalaganju za okončanje rata.