Autorski tekst Princa Alberta od Monaka: Bez zdravog okeana, održivi razvoj će ostati daleki san

Budući da pokriva preko dve trećine naše planete i čini 97 odsto njene biosfere, okean je ključni saveznik u našim naporima da se borimo protiv klimatskih promena, osiguramo bezbednost hrane i podržimo sredstva za život.

Bez zdravog okeana, održivi razvoj će ostati daleki san. Ali zaštita i obnavljanje morskih ekosistema zahtevaju novac, a finansijski tokovi su daleko manji od potreba. Da bi se premostio ovaj jaz, zaštita okeana ne sme se posmatrati kao dobročinstvo, već kao prilika – investicija visoke vrednosti u našu kolektivnu budućnost.

Vizija prosperitetne okeanske ekonomije koja nudi i kratkoročni profit i dugoročnu vrednost u smislu bezbednosti hrane, zapošljavanja i otpornosti, inspirisala je političke lidere, preduzetnike, investitore, filantrope i predstavnike multilateralnih organizacija i civilnog društva na BEFF-u.

Događaj je ispunio svoj cilj da otključa finansiranje za projekte koji pozitivno utiču na okeane, uključujući i kroz inovativne instrumente poput plavih obveznica i kombinovanih finansijskih sredstava, koja kombinuju javne, privatne i filantropske resurse. Stoga je predstavljao važan prvi korak ka učvršćivanju zaštite okeana tamo gde je najvažnija: unutar finansijske industrije.

Ali nova „plava“ investicija koju su najavili javni, privatni i filantropski akteri na BEFF-u – u iznosu od oko 8,7 milijardi evra (10,1 milijardi dolara) – predstavlja samo delić onoga što je potrebno za ispunjavanje globalnih ciljeva.

Štaviše, izolovane obaveze, koliko god ambiciozne bile, ne vode nužno do održivih, koordinisanih investicija koje skaliranje plave ekonomije zahteva. Hitno je potreban strateškiji pristup, koji se fokusira na iskorišćavanje javnog i filantropskog kapitala kako bi se smanjio rizik investicija u projekte koji pozitivno utiču na okeane i privuklo dugoročno privatno finansiranje.

Ističu se tri imperativa. Prvi je stvaranje snažnog niza investicionih projekata. Trenutno, mnoge obećavajuće inicijative ostaju zaglavljene u pilot-fazi. Nedostatak finansiranja u ranoj fazi, tehničke pomoći ili politika omogućavanja znači da nikada ne dođu do tačke u kojoj su privlačne privatnim investitorima.

Monako daje svoj doprinos kako bi premostio ovaj jaz. Fond „ReOcean“ – fond privatnog kapitala fokusiran na okeane, kojim zajednički upravljaju Fondacija princa Alberta II od Monaka (čiji sam predsednik) i „Monaco Asset Management“ – prikupio je 73 miliona dolara za ulaganje u kompanije koje su pionirske u tehnologijama koje obećavaju unapređenje ključnih ciljeva poput obnove morskih ekosistema i dekarbonizacije brodarstva.

Ali odgovornost za održavanje niza bankarski prihvatljivih projekata na kraju pada na vlade i razvojne banke, koje moraju da koriste javna finansiranja da redefinišu investicioni rizik tako da on odražava stvarne ekonomske prinose zaštite morskih ekosistema.

Drugi imperativ je stvaranje pogodnih uslova za ulaganja. Ako sektori relevantni za okeane – kao što su brodarstvo, ribarstvo, obalna infrastruktura i turizam – žele da usklade svoje aktivnosti sa vizijom plave ekonomije, moraju biti vođeni (i ograničeni) ciljevima neto nulte emisije i pozitivnim ciljevima za prirodu koji su ambiciozni i kredibilni.

Vlade ne samo da moraju da razviju i sprovode prava pravila igre, uključujući regionalne prostorne planove za more, već i da vode ličnim primerom.

To znači eliminisanje loše osmišljenih i štetnih vladinih subvencija, poput onih koje podstiču eksploataciju prekomerno ulovljenih zaliha, i korišćenje tih javnih resursa za finansiranje projekata koji pozitivno utiču na okeane i pokrivanje troškova tranzicije za sektore zavisne od okeana.

Sa stupanjem na snagu Sporazuma STO o ribarstvu 1, svet je napravio istorijski prvi korak ka suzbijanju ilegalnog, neprijavljenog, neregulisanog ribolova i zaštiti ranjivih zaliha, dok se pregovori o Sporazumu o ribarstvu 2 nastavljaju, koji će se baviti prekomernim kapacitetima ribolova.

Javne razvojne banke takođe moraju dati svoj doprinos jačanju poverenja investitora i katalizaciji promena na celom tržištu. Na BEFF-u, više od dvadeset javnih razvojnih banaka podržalo je zajedničku izjavu Koalicije za finansiranje zajedničkog okeana, u kojoj je artikulisana kolektivna ambicija da se poveća finansiranje okeana, usklade portfoliji sa regenerativnom i održivom plavom ekonomijom i podrži razvoj cevovoda deljenjem alata i metodologija. Ove institucije moraju da ispune ove obaveze, a njihove kolege moraju da im se pridruže.

Konačno, finansijski tokovi u celoj ekonomiji moraju biti usklađeni sa ciljevima klimatskih promena, biodiverziteta i ravnopravnosti. Za vlade, to znači integrisanje ekoloških i društvenih eksternalija u javne budžete, pri čemu nacionalni računovodstveni sistemi uzimaju u obzir i vrednost ekosistemskih usluga i finansijske rizike koji proizilaze iz degradacije životne sredine.

Finansijski akteri – uključujući institucionalne investitore, korporacije, menadžere imovine i osiguravače – takođe imaju ključnu ulogu, ne samo kao finansijeri, već i tako što će se istaći kao glavni arhitekti regenerativne i održive plave ekonomije.

U tom cilju, moraju da kreiraju jasne taksonomije i metrike koje podržavaju dosledno donošenje odluka i sprečavaju „zeleno pranje“ (greenwashing). Mehanizmi kombinovanog finansiranja i krediti i sertifikati za biodiverzitet mogu pomoći u obezbeđivanju pravih podsticaja, usklađujući privatno finansiranje sa merljivim rezultatima održivosti.

Okeanska ekonomija počinje da se oblikuje. BEFF je postavio važne temelje, a obećavajući instrumenti – kao što su fondovi rizičnog kapitala usmereni na inovacije u okeanima, garantni instrumenti koji podržavaju mala i srednja preduzeća posvećena ostvarivanju pozitivnih rezultata za okeane i državne plave obveznice – dobijaju na zamahu.

Ali zamah od leta ne sme se propustiti. Mora se pretvoriti u jasnu i koordinisanu strategiju za deceniju.

Autor je suvereni princ Kneževine Monako od 2005. godine.

Copyright: Project Syndicate, 2025.
www.project-syndicate.org