Provera činjenica: Lažne tvrdnje nakon napada u Australiji

Najmanje 16 osoba ubijeno je kada su dvojica naoružanih napadača u nedelju 14. decembra otvorila vatru na plaži Bondi u Sidneju. Tamo se okupilo oko hiljadu ljudi kako bi obeležili prvo veče jevrejskog blagdana Hanuke. To je najsmrtonosnija masovna pucnjava u Australiji u gotovo tri decenije, uprkos strogim zakonima o kontroli oružja.

Ubrzo nakon incidenta viralno su se proširile dramatični snimci koji prikazuju muškarca u beloj majici kako se rve s napadačem odevenim u crno, razoružava ga i otima mu oružje. U toj borbi muškarac je pogođen, navodno je na njega pucao drugi napadač s obližnje pasarele.

Hrabrost tog muškarca hvali se širom sveta – ali je takođe podstakla i talas dezinformacija o njegovom identitetu.

Junak pogrešno identifikovan kao Edvard Krebtri

Tvrdnja: U viralnoj objavi na platformi Iks s više od 80.000 pregleda se tvrdi:

„Edvard Krebtri, 43-godišnji otac dvoje dece i vlasnik lokalne prodavnice voća, identifikovan je kao SPASILAC nakon što je hrabro razoružao jednog od islamskih terorista na #bondibeach u Australiji.“

DW provera činjenica: Netačno

Australijski ministar unutrašnjih poslova Toni Bark potvrdio je na konferenciji za novinare da se radi o Ahmedu al Ahmedu, a ne o Edvardu Krebtriju. Bark je pohvalio Ahmeda i pripadnike hitnih službi zbog toga što su rizikovali svoje živote kako bi zaustavili napadače.

„Policajci koji su tamo zajedno stajali protiv napadača, pripadnici hitnih službi koji su se suprotstavili napadačima, pa čak i jedan prolaznik poput Ahmeda al Ahmeda, koji je tamo izložio sopstveni život riziku protiv tih napadača“, rekao je Bark.

Ahmed je trenutno hospitalizovan. Premijer savezne države Novi Južni Vels Kris Mins posetio ga je i podelio fotografiju na Fejsbuku, nazvavši ga „junakom iz stvarnog života“.

„Sinoć je njegova neverovatna hrabrost bez sumnje spasila nebrojene živote kada je, uz ogroman lični rizik, razoružao teroristu. Bila mi je čast da provedem vreme s njim i prenesem mu zahvalnost ljudi širom Novog Južnog Velsa“, napisao je Mins.

Ali, odakle je potekla glasina o Krebtriju? Brojne objave koje su kružile društvenim mrežama tvrdile su da muškarac nije Ahmed, već osoba po imenu Edvard Krebtri. Delili su se čak i lažni novinski izveštaji koji su Krebtrija opisivali kao „lokalnog stanovnika Bondija i IT-stručnjaka“ koji je, prema svedocima, učinio hrabar čin i spasio desetine života.

Tvrdnja je potekla s malo poznate internet-stranice thedailyaus.world, koja je, prema podacima o domenu, registrovana u Rejkjaviku na Islandu samo nekoliko sati nakon napada. Stranica sadrži samo nekoliko članaka, od kojih nijedan nije stariji od 24 sata.

U međuvremenu su australijski mediji izvestili da je vlasnik prodavnice voća Ahmed (43), Sirijac koji se doselio u Australiju 2006. godine. Njegovi roditelji su u intervjuu za ABC njuz rekli da je Ahmed reagovao kada je napadaču ponestalo municije. „Video je da ljudi umiru i gube živote, i kada je tom čoveku (napadaču) ponestalo metaka, oduzeo mu je oružje, ali je tada pogođen“, rekla je njegova majka Mlake Hasn al Ahmed.

Zamena identiteta

Tvrdnja: Video koji kruži platformom Iks prikazuje muškarca koji tvrdi da je njegova fotografija pogrešno povezana s napadom na plaži Bondi. Snimak je objavljen na Iks-nalogu koji je ostvario više od dva miliona pregleda (arhivirano) i naveliko je deljena.

DW provera činjenica: Tačno

Fotografija tog muškarca zloupotrebljava se i pogrešno širi kako bi se prikazao navodni napadač s plaže Bondi.

Korisnici društvenih mreža delili su fotografiju muškarca u zelenom kriket-dresu, tvrdeći da je on jedan od napadača. Obrnuta pretraga slika pokazuje da fotografija potiče s Fejsbuk-profila muškarca koji ima isto ime i prezime kao i jedan od napadača.

On je objavio: „To sam ja, potpuno sam nevin i nemam nikakve veze s onim što se dogodilo. Neko lažno koristi moju sliku, čime ugrožava moju bezbednost, ugled i dobrobit.“ Na svom Fejsbuk-profilu objavio je fotografiju na kojoj nosi zeleni kriket-dres. Fotografija datira iz 2019. godine.

U viralnom Iks-videu potvrđuje da ima isto ime i prezime kao jedan od navodnih napadača, ali da ne postoji nikakva povezanost između njega i terorističkog napada.

Policijski izveštaj potvrđuje da su navodni napadači na plaži Bondi bili otac i sin: 24-godišnji napadač zadobio je teške povrede i prevezen je u bolnicu. Zato je nemoguće da je napadač muškarac koji govori u videu.

DW provera činjenica dodatno je uporedila fotografije navodnog napadača koje su objavili svetski mediji (npr. OVDE ili OVDE) s videom i fotografijom njegovog imenjaka. Uočene su značajne razlike u izgledu obojice muškaraca.

Ne postoji nikakva povezanost između muškarca u Iks-videu i navodnog napadača. Njegova Feksbuk fotografija zaista je stavljena u pogrešan kontekst.

Video generisan veštačkom inteligencijom pojavljuje se nakon napada

Tvrdnja: U videu objavljenom na TikToku tvrdi se da su napadači hodali plažom Bondi pre napada. Snimka prikazuje mnoge ljude kako šetaju plažom, a vide se i dve osobe koje nose torbe.

Objava glasi: „Počinioci hodaju plažom pre napada.“ Video ima više od 270.000 pregleda.

DW provera činjenica: Netačno

Video je lažan, tačnije – generisan je veštačkom inteligencijom. Uočava se obrazac u rasporedu ljudi, a suncobrani izgledaju previše slično. Još jedan trag su senke: vidljive su razlike u veličini i smeru senki. U početnim kadrovima senke tri osobe idu u različitim smerovima.

Pozadina pruža još jedan trag. Video prikazuje velika stabla u pravilnim razmacima, uključujući i jedno blizu litice. Kada se bolje pogleda vidi se da ta stabla slede modus koji se ponavlja, što je čest artefakt veštačke inteligencije. Takođe, stabla ostaju gotovo iste veličine, iako su na većoj udaljenosti, gde bi njihova veličina inače trebalo da se smanjuje.

Poređenje snimaka s izvornim fotografijama plaže Bondi pokazuje da litica nije tako glatka kako je prikazano u videu i da tamo uopšte nema takvih velikih stabala.

Kratak, osam sekundi dugačak snimak je iz ptičje perspektive, što je tipično za AI-generisane video-zapise, koji često koriste široke uglove kako bi izbegli prikazivanje lica.

Osim toga, video je objavljen s naloga koji redovno deli kratke isečke generisane veštačkom inteligencijom. Prilikom analize pomoću alata za otkrivanje AI-sadržaja, snimak je takođe klasifikovan kao verovatno AI-generisan ili tzv. deepfake sadržaj.