Bogatstvo i moć nose sve veći rizik u Putinovom ‘carstvu’: Šta otkriva smena i smrt ministra saobraćaja Rusije?

Prema pisanju lista Kommersant, pored njegovog tela istražitelji su pronašli pištolj marke Glock koji je Starovoit dobio kao nagradu, ukazuje CNN u analizi.

U oktobru 2023. godine, dok je još obavljao funkciju guvernera ruske Kurske oblasti, Starovoit je prikazan u lokalnom članku kako mu Ministarstvo unutrašnjih poslova regiona poklanja pištolj u plišanoj kutiji – zbog uloge u održavanju bezbednosti u tom delu zemlje.

Dvadeset i jedan mesec kasnije, njegova smrt dogodila se usred izveštaja da je možda radio upravo suprotno.

Dva izvora su za Rojters izjavila da je bio osumnjičen za umešanost u šemu pronevere miliona dolara namenjenih za odbranu granice – odbrane koja bi zasigurno bila od koristi kada su ukrajinske trupe u avgustu prošle godine izvele iznenadnu invaziju u tom području.

Nema načina da se sa sigurnošću kaže da je reč o istom pištolju, niti je za sada jasno da li korupcijski slučaj ima ikakve veze s njegovim smenjivanjem (zvaničan razlog nije naveden) ili smrću.

Ali slika koju to stvara – državno sponzorisano samouništenje, nekadašnja zvezda u političkim redovima Vladimira Putina mrtva pored svog Teslinog automobila, sa „trofejima“ bivše lojalnosti – posebno je potresna u današnjoj Rusiji.

Više od tri godine od Putinovog rata protiv Ukrajine, politička stega Kremlja ponovo se pojačava. Odanost režimu više ne garantuje sigurnost, a mesta za skrivanje od sve brutalnijih posledica sve je manje.

Za Ruse s dugim pamćenjem, stari strahovi ponovo izbijaju na površinu.

„Ova priča zaudara na staljinizam“, napisao je ruski disident u egzilu Ilja Jašin na mreži X.

A taj smrad se širi i dalje od zidova Ministarstva saobraćaja.

Sada kada je Putin ušao u drugu godinu svog petog predsedničkog mandata, Kremlj je proteklih nedelja preduzeo korake da ugasi i poslednje preostale pretnje.

Sredinom juna, Vrhovni sud Rusije zabranio je opozicionu stranku „Građanska inicijativa“, koja je bezuspešno pokušala da kandiduje jedinog antiratnog kandidata – Borisa Nadeždina – na predsedničkim izborima 2024. godine. Sud je naveo da stranka nije učestvovala na izborima u poslednjih sedam godina.

„To je tragična farsa“, rekao je lider stranke Andrej Nečajev svojim pristalicama na Telegramu prošlog meseca.

„Prvo nam zabrane učešće na izborima zbog izmišljenih razloga, a onda nas optuže da u njima ne učestvujemo“, izjavio je.

Nezavisno posmatranje izbora, koje je i ranije jedva opstajalo u Rusiji, sada bi moglo potpuno da nestane. U utorak je organizacija Golos, jedini preostali nezavisni izborni nadzornik u Rusiji, saopštila da zatvara svoja vrata.

Odluka je usledila nakon što je njen kopredsednik Grigorij Melkonjanc krajem maja osuđen na pet godina zatvora, nakon što ga je sud proglasio krivim za sprovođenje aktivnosti za evropsku mrežu za nadzor izbora ENEMO, koju je Rusija proglasila „nepoželjnom organizacijom“.

Golos negira optužbe, ali je saopštio da presuda stavlja sve njegove učesnike u rizik od krivičnog gonjenja.

Ruski opozicioni političar Vladimir Kara-Murza u tekstu za Vašington Post tvrdi da slučaj Golos nosi još jedan prepoznatljiv Putinov pečat: dugo držanje zamerki i odlagano izvršavanje osvete.

Kara-Murza smatra da je originalni greh Golosa zapravo bio ne 2024, već 2011. godine, kada su dokumentovali masovne nepravilnosti na parlamentarnim izborima – iste godine kada je Putin najavio povratak na mesto predsednika nakon kratke pauze dok je bio premijer.

Protesti koji su usledili bili su najveći od pada Sovjetskog Saveza.

„To je bio pravi šok za Putina, njegov trenutak najveće slabosti“, piše Kara-Murza. „I nikada nije oprostio onima koji su, kako je rekao, pokušali da izvedu ‘obojenu revoluciju’ u Rusiji. Ovo je pravi razlog za zatvorsku kaznu Grigorija Melkonjanca“.

I nije samo u porastu pritisak u politici.

U subotu je, kako prenosi Kommersant, uhapšen Konstantin Strukov, direktor kompanije Yuzhuralzoloto, jedne od najvećih ruskih zlatarskih kompanija, dok je pokušavao da napusti zemlju svojim privatnim avionom.

Nekoliko dana ranije, ruski glavni tužilac pokrenuo je pravni postupak za nacionalizaciju kompanije, tvrdeći da je Strukov zloupotrebio položaj u regionalnoj vlasti da preuzme kontrolu nad firmom, među drugim prekršajima.

Ako su post-sovjetske godine bile period masovne preraspodele imovine iz ruke države kroz brzu privatizaciju, rat u Ukrajini obeležen je suprotnim procesom.

Aleksandra Prokopenko, istraživačica u Carnegie Russia Eurasia Centru, naziva to „najvećom preraspodelom bogatstva u Rusiji u poslednje tri decenije.“ Cilj, kaže ona, jeste „povećanje lojalnosti Putinu.“

I nema pokušaja da se prikrije miris sovjetskog stila kontrole. U martu je ruski glavni tužilac izvestio Putina da su kompanije u vrednosti od 2,4 triliona rubalja (preko 30 milijardi dolara) prebačene u državu, kao deo napora „da se ne dozvoli korišćenje privatnih preduzeća protiv državnih interesa“.

Smrt Romana Starovoita možda je prvo samoubistvo vladinog ministra u Rusiji (iako nije jasno da li je umro pre ili posle smene) od pada Sovjetskog Saveza.

Najskoriji primer bio je Boris Pugo, ministar unutrašnjih poslova u vreme Gorbačova i učesnik pokušaja državnog udara, koji je izvršio samoubistvo u avgustu 1991. kada je njegov ustanak propao i pretila mu je hapšenje.

U haosu ranih 90-ih detalji o njegovoj smrti, pokušaju samoubistva njegove supruge, pa čak i ostavljene beleške slobodno su curili u javnost.

Gotovo hermetički kontrolisana informativna sredina u Putinuovoj eri znatno otežava razumevanje šta se tačno dogodilo Starovoitu i zašto.

Ali za Ruse, to je upečatljiv podsetnik da bogatstvo i moć nose sve veće rizike, dok se Kremlj priprema za ono što vidi kao dugoročnu konfrontaciju sa Zapadom.