Putin: Nismo mi započeli rat

Sjedinjene Države jačaju pritisak na Indiju zbog kupovine ruske nafte. U odgovoru na pitanje o energetici, Putin je naglasio: „Instrument naše energetske saradnje sa Indijom ostaje nepromenjen u trenutnim uslovima, prolaznim političkim promenama ili čak tragičnim događajima u Ukrajini“.

Što se tiče carina koje su Amerikanci uveli ruskim naftnim kompanijama, Putin je rekao kako oni koji pokušavaju „ometati ekonomske veze s trećim zemljama na kraju nailaze na poteškoće i trpe gubitke“. „Uvjeren sam da će, kada se ova perspektiva čvrsto uspostavi, takve taktike primjene vanjskog pritiska nestati“, dodao je.

„Mirovni pregovori su složeni zadatak“

Komentarisao je i Donalda Trampa. Kazao je da američki predsednik „ima svoj vlastiti program, svoje ciljeve“. Upitan o Trampovom carinskom ratu, Putin je odgovorio: „Njegove odluke nisu došle niotkuda. Ima savetnike koji veruju da dokazana takva carinska politika na kraju koristi američkoj privredi.“

Upitan kako bi okarakterisao Trampa, Putin je rekao: „Nikada ne dajem procene karaktera svojih kolega. Trebalo bi da se procene građani koji glasaju za svog vođu tokom izbora.“

Osvrnuo se i na svoj sastanak sa američkim izaslanikom Stivom Vitkofom i Trampovim zetom Džaredom Kušnerom. Napomenuo je kako su razgovori trajali pet sati. Mirovne pregovore opisao je kao „složen zadatak“ i „izazovnu misiju“.

„Naša specijalna operacija nije početak rata“

Ustvrdio je da postoje brojna područja u kojima bi obnavljanje odnosa između Rusije i SAD-a koristilo obema stranama. „Pokazao sam vam neka pisma… velike američke kompanije su nam poslale. Čekaju da se svi problemi reše i da budu spremni da nam se vrate. Mole nas da ih ne zaboravimo. Pisma su tamo“, rekao je.

Dodao je kako su te kompanije izrazile „jasnu želju“ za nastavak saradnje i da čekaju „odgovarajući politički signal“.

Na pitanje što bi predstavljalo pobedu Rusije u ratu, Putin je odgovorio: „Ne radi se o pobedi, kao što ste rekli… Rusija je odlučna i sigurno će učiniti da zaštiti svoje interese, zaštiti svoje ljude koji tamo žive, zaštiti naše tradicionalne vrednosti.

„Mi nismo ti koji su započeli ovaj rat. Zapad je poticao Ukrajinu i podržavao događaje, orkestrirajući državni udar. To je bila tačka koja je pokrenula događaje na Krimu, a zatim i događaje na jugoistoku Ukrajine, u Donbasu“, upozorio je, preneo je Index.hr.

„Naša specijalna vojna operacija nije početak rata, već pokušaj okončanja rata koji je Zapad zapalio koristeći ukrajinske nacionaliste. To se zapravo događa upravo sada. To je srž problema. Završićemo da kada ostvarimo ciljeve postavljene na početku specijalne vojne operacije, kada oslobodimo ove teritorije. To je sve“, naveo je je.

Sukob počeo 2014.

Sukob između Rusije i Ukrajine započeo je 2014. godine nakon ukrajinske Revolucije dostojanstva, kada je svrgnut proruski predsednik Viktor Janukovič. Rusija je u martu 2014. anektirala Krim, što je međunarodna zajednica osudila kao nezakonito.

Istodobno su u istočnom ukrajinskom regionu Donjeck i Lugansk izbili oružani sukobi između ukrajinskih snaga i proruskih separatista, koje je Rusija politički i vojno podupirala. Sukob je doveo do tisuća poginulih i masovnog raseljavanja stanovništva, a potpisani sporazumi iz Minska 2014. i 2015. godine nikada nisu u potpunosti provedeni.

U godinama koje su usledile, linija fronta u Donbasu bila je zamrznuta, ali napetosti su ostale visoke, uz stalne incidente i rusko gomilanje vojske uz ukrajinsku granicu. Situacija je dramatično eskalirala 24. februara 2022., kada je Rusija pokrenula sveobuhvatnu invaziju na Ukrajinu, otvarajući višestruka bojišta i pokušavajući zauzeti Kijev.

Rat je doveo do golemih civilnih žrtava, razaranja gradova, energetskih i humanitarnih kriza te je izazvao najveće sigurnosne potrese u Evropi od Drugog svetskog rata. Ukrajina je zahvaljujući snažnoj zapadnoj vojnoj i finansijskoj pomoći uspela odbraniti glavni grad i deo teritorije, dok se rat nastavlja u dugotrajnom i iscrpljujućem obliku, bez jasnog političkog rešenja na vidiku.

„Zelenski je govorio da će težiti miru po svaku cenu“

Putin je u intervjuu govorio i o ukrajinskom predsedniku Volodimiru Zelenskom. „Kad je ovaj gospodin došao na vlast, izjavio je da će težiti miru po svaku cenu, koristeći sva moguća sredstva, a da pritom ne štedi ni svoju karijeru“, izjavio je.

„Ali sada stvari vidimo drugačije. Sledi isti obrazac kao i njegovi prethodnici, stavljajući interese uske nacionalističke grupe, posebno radikalnih nacionalista, ispred interesa naroda. U biti, on se bavi njihovim brigama, a ne brigama nacije“, nastavio je.

Ponovio je svoju uobičajenu retoriku, rekavši da način razmišljanja ukrajinskog režima „zaista nalikuje neonacističkom režimu”. Naglasio je da Kijev „nije postigao puno uspeha“. „Već sam prije rekao da im je najvažnije shvatiti da je najbolji način rješavanja problema mirnih pregovora“, naveo je.