Putinovi ciljevi su se promenili, Moskva trenutno voljna „odigrati igru“: Šta kažu obaveštajni podaci?

To je prvenstveno učvršćivanje kontrole nad teritorijem koji su ruske snage već zauzele te jačanju ruske ekonomije, koja se bori s ozbiljnim poteškoćama, reklo je za CNN više izvora upoznatih sa sadržajem obavještajnih izvješća.

Zaokret u odnosu na ranije procene

To predstavlja zaokret u odnosu na ranije procene američkih i zapadnih obaveštajnih službi, koje su sugerisale da Putin smatra kako je stanje na ratištu u njegovu korist, odnosno da ima i zamah i ljudstvo za dugotrajni rat protiv oslabljene Ukrajine, s ciljem zauzimanja cele zemlje.

Percepcija da je Putin možda promenio način razmišljanja uklapa se u verovanje američkog predsednika Donalda Trampa i njegovih pregovarača da bi ruski predsednik sada mogao biti spremniji razmotriti mirovni sporazum nego ranije, rekla su za CNN dva američka izvora upoznata s tim razgovorima.

Američki predlog je itekako velikodušan, ali…

No visoki američki zvaničnici i dalje su skeptični prema Putinovim tvrdnjama u toku pregovora da želi dogovor o miru, iako američki predlog uveliko ide u korist Rusije te uključuje priznavanje većine teritorija koji je zauzela.

Široko je rasprostranjeno mišljenje da bi, čak i ako Moskva pristane na trenutnu verziju dogovora, kasnije mogla pokušati obnoviti rat i pokušati zauzeti još više ukrajinskog teritorija.

„Mislim da sada razmišlja – ne bih rekao skromnije – ali u okvirima razumnijih, bližih ciljeva“, rekao je jedan visoki dužnosnik zapadne obaveštajne službe.

Istorijska šansa ili samo pauza

Pritisak Trampove administracije, koja sve glasnije preti dodatnim sankcijama, te ruska ekonomska kriza mogli bi staviti Putina u težak položaj.

Istovremeno, u pregovorima se snažno ističe i mogućnost velikih američko-ruskih ulaganja ako rat završi, koja SAD opisuje kao „istorijsku priliku“.

„Sve zavisi od toga što će SAD staviti na stol kako bi on ne samo prikazao pobjedu kod kuće, nego i stvarno osetio da je postigao nešto dovoljno veliko za značajnu pauzu, pa možda jednog dana ponovno pokrenuo sukob“, rekao je isti visoki obaveštajni zvaničnik.

Taj je izvor istakao kako Putin često spominje regije iz kojih „potiče ruski narod“ i kako i dalje zadržava „dugoročni cilj“, zauzimanje većih delova Ukrajine koje u svojoj ideologiji vidi kao „kolevku ruske civilizacije“.

„Moskva je trenutno spremna na igru“

Jedan visoki evropski zvaničnik složio se da je Moskva trenutno voljna „odigrati igru“ i privremeno ograničiti svoje ciljeve kako bi popravila odnose s Vašingtonom, ali je upozorio: „Jasno je da se nisu odrekli svojih maksimalističkih ratnih ciljeva“.

„Kremlj se nada da će bolji odnosi skrenuti pažnju s rata, nakon taktičke pauze, i da će potom moći kombinacijom vojne sile, ekonomskih pritisaka, informacijske propagande i političkog utjecaja ostvariti Putinove ciljeve – ne samo u Ukrajini, nego i šire“, rekao je isti evropski zvaničnik.

Trampovi savetnici upozoreni: Putin će pokušati iskoristiti žurbu

Početkom ove godine američke obaveštajne službe upozorile su sadašnje Trampove savetnike da je kontrola nad Ukrajinom i dalje Putinov glavni prioritet, odmah nakon opstanka vlastitog režima.

Upozorili su i da će ruski čelnik pokušati iskoristiti svaki znak da nova administracija žuri prema pregovorima, rekao je izvor upoznat s tim razgovorima.

„Putin je promenio razmišljanje jer veruje da je s druge strane američki predsednik koji ne zna što radi i koji je fokusiran na brze uspehe“, rekao je demokratski kongresmen Džejson Krou, član odbora za obaveštajna pitanja Predstavničkog doma.

„Putin veruje kako se može postići sporazum koji se jednostavno neće provoditi“, dodao je Krou.

Ukrajina traži sigurnosne garancije

U pregovorima koji su započeli za vreme Trampa, ukrajinsko vođstvo više je puta tražilo bezbednosnu pomoć i garancije od SAD-a i Evrope kao deo potencijalnog dogovora. Tako bi se, čak i ako Ukrajina preda deo teritorije, sprečilo da Rusija ponovno započne rat.

„Cilj Rusije je dobiti što više međunarodno priznatog teritorija i ostaviti Ukrajinu što slabijom“, rekao je jedan visoki američki zvaničnik.

Dodao je da nema „nikakvih naznaka“ da bi Putin mogao osvojiti celu Ukrajinu, a pogotovo kad njegove snage već dugo ne uspevaju napraviti pomak na ratištu.

„Izračun o tome što Putin još može postići u ovom trenutku verojatno se promenio, delom zato što postoji želja da se rat završi“, rekao je isti američki zvaničlnik, dodavši: „Izračun na američkoj strani se promenio u odnosu na prethodnu administraciju, što verojatno menja i rusku kalkulaciju.“

Fokus na pet regija

Rasprave o teritorijalnim granicama usresređena su na pet područja u kojima Rusija ima najjači nadzor, uključujući Krim, koji je Putin anektirao 2014. Tramp je izjavio da Ukrajina neće povratiti veći deo teritorija koji je izgubila.

Prošle nedelje potpredsednik Džej Di Vens rekao je da SAD očekuje konačno primirje „negde blizu“ trenutnih linija ratišta, uz „neke teritorijalne zamene“.

„Ovaj mirovni sporazum tiče se tih pet regija, ali uključuje i puno više“, rekao je pak Stiv Vitkof Tarmpov pregovarač koji se ove godine već četiri puta sastao s Putinom, pa dodao: „Mislim da smo možda blizu nečeg što bi moglo biti jako važno za cijeli svet“.

Tramp kaže da je Krim ruski, ali Rusi traže još

Neki evropski saveznici duboko zabrinuti zbog predloženog okvira, prema kojem bi SAD mogao priznati teritorije koje je Rusija ilegalno zauzela.

Tramp je rekao da je SAD spreman priznati ruski suverenitet nad Krimom, dok je ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov izjavio da Moskva želi međunarodno priznanje svih pet ukrajinskih teritorija koje Rusija potpuno ili delomično kontroliše, što je Kijev jasno odbio.

Čeka odgovor iz Moskve

Još jedan visoki američki zvaničnik, Kit Kelog, izaslanik američke administracije za Ukrajinu, rekao je prekjuče da administracija sada čeka samo na odgovor iz Moskve.

„Imamo jednu stranu, Ukrajinu, sada trebamo drugu. Mislim da smo blizu“, rekao je Kelog za Fox News, dodavši: „Ovo je poslednjih 100 jardi do cilja. A u vojsci su to najtežih 100 jardi“, dodao je.

Sumnje da Putin zaista želi mir

No, politički i obaveštajni zvaničnici već dugo sumnjaju da Putin i njegov krug zaista pregovaraju u dobroj veri, verujući da samo pokušavaju odugovlačiti i nastaviti vojnu kampanju.

„Vreme je da Putina tretiramo kao varljivog ratnog zločinca kakav jest“, rekao je republikanski senator Rodžer Viker, predsednik senatskog Odbora za oružane snage.

Viker je ove nedelje poručio Trampu da „Sjedinjene Države ne smeju dopustiti da ih Putin vuče za nos“.

Tramp je dosledno tvrdio da veruje kako Putin želi mir i izrazio je optimizam u vezi mogućeg dogovora, no u subotu je ipak doveo u pitanje stvarne ciljeve ruskog čelnika.

„Možda ne želi završiti rat, možda me samo zavlači i moramo se prema njemu postaviti drukčije – putem ‘bankarskih’ ili ‘sekundarnih sankcija’?“, napisao je američki predsjednik Donald Tramp na Truth Socialu nakon sastanka s ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim u Vatikanu.

Kremlj: Ništa preko noći

„Razumemo da Vašington želi postići brz uspeh u ovom procesu. No nadamo se da postoji svest da je rešenje ukrajinske krize prekompleksno da bi se ostvarilo preko noći. Mnogo je detalja i sitnica koje treba razrešiti pre dogovora“, rekao je nedavno Putinov portparol Dmitrij Peskov.

Tramp se u toj objavi osvrnuo i na nedavne ruske napade na Kijev i druga mesta, koje je spomenuo i zapadni obaveštajni izvor kao dokaz da Putin zapravo ne želi prekid vatre.

„Ali ako se na stolu nađe nešto što je predobro da bi se odbilo, verujem da bi možda mogli promeniti način razmišljanja“, rekao je visoki zapadni obaveštajni zvaničnik.