Putinov plan propao drugu godinu zaredom, evo o čemu je reč

U 2025. godini preko Severnog pomorskog puta (SMP) prevezeno je 37,02 miliona tona tereta – što je za 2,3 odsto manje nego godinu dana ranije.

Ovo proizilazi iz analize centra „Gekon“, čije rezultate prenosi Kommersant.

U 2024. godini preko SMP je prevezeno 38 miliona tona tereta. Tada je zabeležen rast od 2 miliona tona u odnosu na prethodnu godinu. Međutim, prema predsedničkom ukazu iz 2018. godine, do 2024. godine transport preko Arktika trebalo je da dostigne 80 miliona tona, a do 2030. – 200 miliona tona.

SMP, koji ima dužinu od 5,6 hiljada kilometara i prolazi kroz pet arktičkih mora, omogućava skraćenje plovidbe do Azije za 7-10 dana u poređenju sa tradicionalnim putem kroz Suecki kanal.

Ipak, uprkos brzini isporuke, interesovanje za slanje tereta preko ruskog Arktika i dalje je ograničeno.

U 2025. glavninu transporta SMP-a činio je ruski izvoz (60 odsto, odnosno 22,2 miliona tona).

Udeo LNG-a, nafte i gasnog kondenzata u tome iznosio je oko 83 odsto. Isporuke su išle sa projekata „Yamal LNG“, NOVATEKa, „Arctic LNG-2“ i Novportovskog nalazišta „Gazprom Neft“.

Istovremeno, obim transporta LNG-a preko SMP-a u 2025. godini smanjen je za 2,7 odsto na godišnjem nivou. Takođe je zabeležen pad otpreme nafte sa Novportovskog nalazišta. Transport robe u vrećama smanjen je više od 2,5 puta, na 0,41 milion tona, dok je transport generalnog tereta, uključujući proizvode „Norikela“, smanjen za 2,2 odsto, na 3,91 milion tona.

S druge strane, transport naftnih derivata povećan je za 43 odsto, na 1,27 miliona tona, a gasnog kondenzata za 17 odsto, na 1,55 miliona tona.

Takođe, teret rude povećan je 13,5 puta, na 365 hiljada tona, što se objašnjava slanjem 330 hiljada tona koncentrata gvožđa iz Murmanske oblasti u Kinu.

Ukupan promet luka SMP-a iznosio je 32,5 miliona tona, od čega port Sabetta čini 29,1 milion tona, odnosno više od 90 odsto.

U 2026. godini obim transporta preko SMP-a verovatno neće premašiti nivo iz 2025., jer i dalje nema izvora rasta, kaže direktor konsultantskog centra „Gekon“ Mihail Grigorjev.

Prema njegovim rečima, da bi se ovaj put u potpunosti iskoristio, koji se proteže od Karskih vrata do Beringovog moreuza, Rusija mora da sarađuje sa drugim zemljama i traži nove tržišne puteve kako u istočnom Tihom okeanu, tako i u zapadnom Atlantskom regionu.