Šta se krije iza Putinove ponude da produži sporazum koji ograničava nuklearno naoružanje?

Iako su stručnjaci i analitičari pozdravili Putinovu najavu kao konkretan korak ka ograničavanju nuklearnih arsenala, posebno ako dovede do novih pregovora, takođe su primetili da Rusija verovatno želi da ojača svoju pregovaračku poziciju prema Vašingtonu u vezi sa Ukrajinom, piše Moskovski tajms (The Moscow Times).

„Praktično sve što Putin danas kaže ima veze sa Ukrajinom“, smatra Džon Erat, direktor za politiku u Centru za kontrolu naoružanja i neširenje oružja.

Dodaje da je ovo pokušaj da se pokaže spremnost za saradnju sa Zapadom po važnom pitanju, bez kompromitovanja stava o Ukrajini.

Pavel Podvig, direktor Projekta ruskih nuklearnih snaga, opisao je Putinovu ponudu više kao „inicijativu za postavljanje opšte atmosfere“ nego kao konkretan predlog sa skrivenim ciljevima.

Sporazum Novi START, koji ističe u februaru 2026. smatrao se praktično napuštenim nakon što se Rusija povukla iz njega 2023.

Međutim, tokom sastanka Saveta bezbednosti, Putin je najavio da je Rusija spremna da poštuje odredbe sporazuma još jednu godinu.

„Nakon toga, na osnovu analize situacije, donećemo odluku da li ćemo zadržati ova dobrovoljna, samonametnuta ograničenja“, nastavio je Putin.

Nije dao nikakve naznake da želi da razgovara o novom sporazumu koji bi zamenio Novi START. Tokom poslednje tri godine, Putin je u više navrata preteći pominjao mogućnost napada nuklearnim oružjem na zapadne zemlje, obično predstavljajući to kao potencijalnu meru odbrane.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov kasnije je pojasnio da Putin nije unapred razgovarao sa Trampom o ovom potezu.

„Zaista se nalazimo na pragu situacije u kojoj bismo mogli ostati bez ijednog bilateralnog dokumenta koji reguliše stratešku stabilnost i bezbednost, što, naravno, predstavlja veliku opasnost za globalnu situaciju“, rekao je Peskov.

Stručnjaci za neširenje naoružanja pozdravili su ovu najavu.

Ako ovaj gest postane polazna tačka za pregovore o dugoročnom sporazumu o kontroli naoružanja, Putin i Tramp bi „mogli pomoći u smanjenju najneposrednije egzistencijalne bezbednosne pretnje sa kojom se svet suočava“, naveo je u saopštenju Daril Kimbol, izvršni direktor Asocijacije za kontrolu naoružanja.

„Podstičemo predsednika Trampa da uzvrati na Putinov predlog“, dodao je Kimbol.

Portparolka Bele kuće, Karolajn Levit, izjavila je u ponedeljak da predlog „zvuči prilično dobro“, ali je odbila da dodatno komentariše Trampov stav.

Šta je sporazum Novi START?

Sporazum Novi START (Strategic Arms Reduction Treaty) potpisali su predsednici Dmitrij Medvedev i Barak Obama u Pragu 2010.

Reč je o sveobuhvatnom sporazumu o smanjenju nuklearnog naoružanja, koji je ocenjen kao značajan korak ka smanjenju nuklearnih arsenala i pretnje nuklearnim ratom.

Novi START je zamenio Sporazum o strateškom ofanzivnom naoružanju iz 2002. (SORT), koji je sam bio nastavak prvog i drugog START sporazuma potpisanih tokom 1990-ih.

Nakon što su se Sjedinjene Američke Države povukle iz Sporazuma o raketama srednjeg dometa (INF) tokom Trampovog prvog mandata 2019. Novi START je ostao jedini važeći sporazum koji ograničava raspoređivanje američkog i ruskog nuklearnog oružja.

SAD i Rusija poseduju ogromnu većinu svetskih zaliha nuklearnog oružja, a nakon raspada Sovjetskog Saveza postojala je široka međunarodna saglasnost da je potrebno ograničiti njihovu dalju ekspanziju.

Prema odredbama Novog START-a, broj raspoređenih nuklearnih bojevih glava ograničen je na 1.550, dok je broj sistema za njihovo isporučivanje poput balističkih raketa i bombardera opremljenih nuklearnim oružjem ograničen na 800.

Iako sporazum ne ograničava zalihe neraspoređenih interkontinentalnih i balističkih raketa koje se lansiraju sa podmornica, omogućava međusobni nadzor zaliha između dve strane.

Putin je 2023. suspendovao učešće Rusije u sporazumu, ali se nije formalno povukao iz njega – što je važna nijansa koja Kremlju omogućava da temu kontrole naoružanja zadrži kao značajnu tačku u pregovorima sa Zapadom.

Putin je tada kao razlog naveo vojnu podršku Zapada Ukrajini, uključujući i pomoć u napadima na ruske baze gde se nalaze bombarderi sa nuklearnim oružjem.

Hoće li Tramp prihvatiti Putinovu ponudu?

Iako još nije jasno kako će Tramp reagovati, njegove ranije izjave sugerišu da ima pozitivan stav prema naporima za smanjenje nuklearnog naoružanja i da bi verovatno prihvatio Putinovu ponudu.

U julu je izjavio da želi da zadrži ograničenja iz Novog START-a.

„To nije sporazum koji želite da istekne“, rekao je Tramp, dodajući: „Kada uklonite ograničenja za nuklearno oružje, to je veliki problem“.

Deo Trampove motivacije leži u njegovoj želji da sebe predstavi kao mirotvorca, rekao je Pavel Podvig. On je sugerisao da produženje sporazuma Novi START ne predstavlja pravi rizik ni za Trampa ni za Putina, i da može samo doprineti imidžu oba lidera.

„Ovo je nešto što se manje-više i očekivalo, to je najlakše postići“, rekao je Podvig. „To Rusiju ne košta mnogo – zapravo, možda je i teže za SAD. Nije da u Rusiji postoje neki programi koji jedva čekaju da počnu da povećavaju zalihe nuklearnog oružja“.

Rekao je da bi američko uzvraćanje na Putinov potez bilo pozitivan razvoj događaja, ali „ne bi dramatično promenilo situaciju, jer se ovde radi samo o političkim obećanjima, bez ikakvih mehanizama za proveru“.

Istovremeno, razgovori o dugoročnoj kontroli nuklearnog naoružanja s Rusijom mogli bi da dovedu Belu kuću u nezgodan položaj.

Jastrebovi u Vašingtonu, koji su zabrinuti zbog postepenog širenja kineskog nuklearnog arsenala, smatraju da bi SAD možda uskoro morale da rasporede više nuklearnog oružja.

U nedostatku dugoročnih sporazuma o kontroli naoružanja, sve tri države – SAD, Rusija i Kina mogle bi nastaviti da povećavaju svoje zalihe.

Produženje sporazuma Novi START je, dakle, samo privremeno rešenje, rekao je Džon Erat iz Centra za kontrolu i neširenje naoružanja.

„SAD bi trebalo same da najave da će nastaviti da poštuju ograničenja iz Novog START-a, bez obzira na to šta Rusija izjavljuje“, dodao je, sugerišući da to „ne bi trebalo da ima ikakve veze sa bilo kakvom izjavom koja dolazi iz Rusije“.