Trampov toranj u Moskvi: Kako Putin planira da privuče predsednika SAD?

Iz ugla Kremlja, takav sporazum bi u suštini značio priznanje ruske dominacije u postsovjetskom prostoru -uključujući Ukrajinu – i, u određenoj meri, priznanje njenog uticaja u Evropi.

Kako bi obezbedio taj cilj, Kremlj trenutno traži podsticaje za koje veruje da mogu privući i zadržati pažnju predsednika Donalda Trampa, u rasponu od ugovora o retkim mineralima i geopolitičkog uticaja u Iranu i Severnoj Koreji, do odavno sanjanog Trampovog tornja u Moskvi, piše The Moscow Times.

Pet sadašnjih ruskih državnih zvaničnika, uključujući dva diplomata, tri izvora bliska Kremlju i zaposleni u tri velike državne kompanije, potvrdili su ovo za The Moscow Times, svi pod uslovom anonimnosti zbog osetljivosti teme.

„Najvažnije je da se Amerikanci ne mešaju u naše poslove i da nam ne govore kako da živimo“, rekao je visoki ruski zvaničnik upoznat sa logikom pregovaranja Kremlja. „Da nam ne staju na put u onome što radimo“.

Neki u Moskvi takođe zamišljaju simbolične gestove priznanja kao deo mogućeg sporazuma, poput posete predsednika Vladimira Putina Vašingtonu i sastanka sa Trampom u Beloj kući.

„Ako naš šef (Putin) povremeno dođe u Vašington da se sastane sa Trampom to bi takođe bilo lepo“, rekao je jedan aktuelni državni zvaničnik.

Ipak, zvaničnici priznaju da je era velikih samita, poput onih tokom Hladnog rata ili ranih postsovjetskih godina, prošla.

„Teško je sada računati na to“, rekao je zvaničnik.

Potraga za polugama uticaja

Kremlj, svestan ograničenja svoje pregovaračke pozicije, zadužio je zvaničnike i stručnjake da analiziraju i identifikuju sve moguće podsticaje koji bi mogli privući Trampovu pažnju i sprečiti da se pregovori svedu na suženi dnevni red.

Nakon Trampove izborne pobede u novembru, Kremlj je naredio velikim korporacijama da pripreme detaljne predloge za ekonomsku saradnju sa Vašingtonom.

„Rad je bio u punom jeku u vladi, ministarstvima i velikim korporacijama, uključujući i noću i vikendom: pripremali su se predlozi za ključne ekonomske sektore“, rekao je jedan aktuelni državni zvaničnik za The Moscow Times.

„Rosatom i Rosnjeft su predstavili svoje inicijative, a proizvođač zlata Poljus je poslao najnovije informacije o nalazištima zlata u Kremlj. Rusal i druge firme su se priključile“, rekao je zvaničnik, dodajući da su zamenik šefa predsedničke administracije Maksim Oreškin i Putinov specijalni izaslanik Kiril Dmitrijev bili među onima koji su koordinisali ove napore.

Zaposleni u tri velike državne kompanije i jedan izvor blizak Kremlju su to potvrdili.

Ovaj novi pristup odražava kolaps prethodnog modela odnosa SAD-Rusija.

Tokom Hladnog rata, supersile su primenjivale tzv. linkage strategiju, u kojoj su naizgled nepovezana pitanja postajala predmet ustupaka u okviru šireg pregovaračkog okvira.

„Vi nama date žito, mi vama manje radikala u Latinskoj Americi. Vi meni aspirin, ja vama Valokordin“, rekao je jedan visoki ruski diplomata.

Ako je na stolu širok spektar tema, lakše je naći kompromise i izbalansirati asimetrije, primetio je diplomata.

Ali, za razliku od Hladnog rata, Rusija sada ima daleko manje karata u rukavu. Sporazumi o strateškoj kontroli naoružanja koji su nekada oblikovali dijalog, od Sporazuma o antibalističkim raketama do Novog START-a, se raspadaju.

Pošto Novi START ističe u februaru 2026, pregovori o njegovom produženju još nisu ni počeli.

„Nekada smo organizovali samite, potpisivali sporazume – prvo SALT, pa zatim START. Oko toga je bio izgrađen čitav ekosistem konsultacija i zajedničkih mehanizama“, priseća se aktuelni ruski diplomata.
„To je pokrenulo mehanizme saradnje između Moskve i Vašingtona u raznim oblastima“.

Danas ta arhitektura više ne postoji, a kontrola naoružanja interesuje Trampa samo u kontekstu njegove konkurencije sa Kinom. Kao rezultat, Moskva i Vašington sve više posmatraju jedno drugo kao rivale, a ne kao partnere.

„Takmičimo se na tržištima ugljovodonika u Evropi, tržištima hrane i prodaji oružja. A ovo nadmetanje će se samo pojačavati“, rekao je jedan ruski zvaničnik.

Ukrajina kao pregovarački adut

Sa malo preostalih poluga, Moskva vidi rat u Ukrajini kao svoj najsnažniji pregovarački adut, a zvaničnici se nadaju da će iskoristiti Trampovu želju da postigne primirje.

„Moramo maksimalno da iskoristimo Trampa, mašući mu mogućnošću primirja kao šargarepom ispred nosa“, rekao je jedan od učesnika razgovora.

„Prozor se može naglo zatvoriti. Tramp može izgubiti interesovanje ili, još gore, zameriti nam“, složili su se diplomate i zvaničnici koji su govorili za The Moscow Times.

Međutim, mnogi u Ministarstvu spoljnih poslova i Kremlju imaju drugačiji pogled.

„Na pravom smo putu. Prioritet je da se preurede odnosi sa Sjedinjenim Državama -zadatak koji je sve samo ne jednostavan – uz očuvanje dijaloga o Ukrajini“, rekao je jedan ruski diplomata.

„Od tog trenutka, situacija na terenu će diktirati sledeće poteze. U krajnjoj liniji, sve se svodi na vreme, strpljenje i istrajnost“.

Formalno, Kremlj je signalizirao spremnost na ustupke.

Nakon telefonskog razgovora sa Trampom u martu, Putin je rekao da je pristao da se pridržava 30-dnevnog moratorijuma na napade na ukrajinsku energetsku infrastrukturu.

Iako je Ukrajina zasebno izjavila da podržava primirje, nikakav formalni sporazum između dve strane nije potpisan. Ukrajinski zvaničnici optužili su Moskvu da je višestruko prekršila prekid vatre od tada.

„U ovim okolnostima, govoriti o primirju u ovoj fazi je jednostavno nerealno“, rekao je Vasilij Nebenzja, stalni predstavnik Rusije pri UN, početkom aprila.

Zvaničnici razmatraju dva glavna scenarija. Prvi je da se pristane na primirje posredstvom Trampa, u zamenu za ustupke poput ograničenja isporuka američkog oružja Ukrajini.

„Iako to ne znači da oružje neće i dalje pristizati preko Evrope“, upozorio je jedan ruski diplomata.

Drugi: ako pregovori propadnu – okriviti Kijev.

„Ako Rusija odbije primirje, moramo biti spremni da se ponovo suočimo sa ujedinjenim Zapadom, i to u još nepovoljnijoj konfiguraciji po nas“, upozorio je drugi zvaničnik.

Postavljanje mamca

Mnogo ideja je razmatrano kao mogući mamac za privlačenje Trampa u dogovor – od posredovanja u pregovorima SAD-Kina, do zajedničkih misija na Mars. Ali Kremlj ima malo pravih aduta.

Ekonomski predlozi izgledaju slabo. Čak i u najboljim godinama, trgovina između SAD i Rusije jedva je dostizala 45 milijardi dolara. U 2024. godini, pala je na samo 3,5 milijardi – najniži nivo od 1992.

Danas Moskva može da ponudi samo nekoliko sirovina koje su SAD-u još potrebne: titanijum za proizvodnju aviona, uranijum za nuklearnu energiju i tešku sirovu naftu za rafinerije na obali Meksičkog zaliva.

Ali, kako je jedan zvaničnik rekao, to „neće spasiti američku trgovinsku bilansu, i samim tim nemaju vrednost za Trampa“.

Rusija je veliki dobavljač retkih zemnih metala kao što su skandijum, itrijum i lantanum, koji su ključni za elektroniku i odbrambene sisteme. Ali i ovi resursi se smatraju nedovoljnim da bi se dobili značajniji politički ustupci.

Regionalne inicijative su takođe ograničene. Vašington bi želeo da Rusija obustavi isporuke oružja Severnoj Koreji i da se pridržava sankcija UN-a. Međutim, Moskva, koja je investirala u sve jači savez sa Pjongjangom, nema nameru da se povuče iz te saradnje.

Iran se takođe spominjao kao mogući kanal za angažman, s obzirom na rusku ulogu u upravljanju iranskim istrošenim nuklearnim gorivom i podršci njegovom miroljubivom nuklearnom programu.

„Postoji uverenje da Tramp ima određeno poštovanje prema Putinu. I da Putinova reč može uticati na američku odluku o Iranu“, rekao je jedan ruski državni zvaničnik.

Ali čak i ruske diplomate priznaju da bi Moskva imala samo marginalnu ulogu u američko-iranskim pregovorima.

„Teheran je oduvek želeo direktno da razgovara sa Amerikancima, i takođe se plašio da ga ne ‘prodamo’ u nekom velikom dogovoru“, rekao je jedan ruski diplomata.

Realističnije predloge predstavljaju energetska koordinacija i simbolični gestovi. Jedna od ideja je humanitarna misija u Gazi, koja bi iskoristila rusku infrastrukturu izgrađenu u Siriji. Druga opcija podrazumeva neformalnu saradnju na naftnim tržištima između SAD, Rusije i Saudijske Arabije.

„Tu bi na scenu mogla da stupe tri velika državnika: lideri SAD, Rusije i Saudijske Arabije“, primetio je jedan ruski diplomata.

A tu je i ideja o Trampovom tornju u Moskvi. Zvaničnici su razmatrali izgradnju Trampovog tornja sa 150 spratova u poslovnom centru Moskva Siti. Projekat bi mogao brzo da se pokrene, a Tramp lično da prisustvuje ceremoniji polaganja kamena temeljca.

„Brzina, efekat i spektakl – to su stvari koje Tramp instinktivno ceni“, rekao je izvor blizak Kremlju. Tim pre što su Trampov tim i ruski zvaničnici o ovom projektu razgovarali i ranije, dodao je.

Afrika, koja je dugo bila na periferiji američke spoljne politike, smatra se malo verovatnom da bi privukla Trampovu pažnju. Ni zajednička misija na Mars se ne smatra realističnom.

Kroz sve ove predloge, Kremlj se rukovodi jednom jedinom maksijom: inicijative moraju biti lično prilagođene Trampu, ostvarive u okviru jednog predsedničkog mandata i imati snažan medijski odjek.

„Bez toga“, rekao je jedan visoki ruski zvaničnik, „naivno je očekivati bilo kakav napredak“.